Светиња која чува трагове вековне историје!
НОВА ЕТАПА БИТИСАЊА ВАВЕДЕЊСКОГ МАНАСТИРА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА Оаза мира у самом срцу вароши већ десет година окупља вернике
Прошло је десет година од како је 14. јануара 2016. тадашњи епископ, а садашњи митрополит Василије прогласио цркву Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима манастиром, поново успоставивши монашки поредак у тој богомољи у чијој дугој историји, свако мало се наилази на трагове калуђерског живота у њој.
У првој деценији нове етапе битисања Горње цркве, како Карловчани одувек зову трећи православни храм у свом месту посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, чија старост, по новијим археолошким истраживањима, како се и претпостављало, сеже до првих деценија 16. века, она се корак по корак преображавала у манастир, који се од већине разликује по томе што живи и обавља своју мисију у срцу једне вароши.
– Десет година се навршило од успостављања, односно враћања статуса манастира Горњој цркви у Сремским Карловцима – прича први настојатељ обновљеног карловачког манастира архимандрит др Клеопа (Стефановић). – Поред те чињенице, посебно ме радују душе које свакодневно проналазе спасење у нашем манастиру и које долазе из свих крајева не само Војводине, него из целе Србије, али и из Аустрије, Немачке, Швајцарске... Разлог због ког долазе у тако великом броју јесу мошти Светог оца Нектарија Егинског. Живимо у веома тешком времену. Многи пате од разноразних болести, посебно малигнитета и тешких облика психичких стања. Као игуман сусрећем са много болесних људи, којима је потребна помоћ, утеха, реч, братска рука. Поред духовничког послушања предајем у Карловачкој богословији, што ме заиста чини срећним, тако да пола дана проводим на настави, а пола сам на располагању верницима, болесницима, заправо свима којима је потребна утеха и помоћ.
Према одлуци митрополита Василија, та карловачка светиња је женски манастир. Уврежено је веровање да је она то била и у 16. веку и да је Света мати Ангелина у њој боравила док је живописана њена задужбина у Крушедолу, а да је деспотица Јелена, удовица Светог Стевана Штиљановића била део овдашње женске монашке обитељи. Садашњу монашку обитељ однедавно чине и две монахиње из Сремске Раванице, како још називају манастир Врдник, и једна искушеница, за коју се отац Клеопа нада да ће за Васкрс обући монашко рухо.
Почивалиште два патријарха
Ваведењска црква је током векова у више наврата обнављана, а приликом обнове 1903. године по жељи патријарха Георгија Бранковића дограђена је крипта испод олтара. У њој су сахрањени патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић. И манастирска порта права је некропола. Између осталих ту почивају хиландарски архимандрит Герасим (1761), монахиње Евгенија и Марија из Новог Сада за које се верује да су се подвизавале у некадашњим манастирским келијама, карловачки трговац и закупац поште Јаков Андрејевић... Од пре неколико година ту је сахрањен и командант српске војске у револуцији 1848. године Ђорђе Стратимировић.
– Полако, али сигурно се осети благослов Свете мајке Ангелине. По предању, она је боравила овде док је чекала да се заврши манастир у Крушедолу. Надамо се да ће нам се придружити још монахиња. Услови за то постоје, јер у конаку имамо осам келија. Манастир је за ових десет година постао посебан центар духовности, оаза где нема подела, политике, где су људи позвани да живе по Јеванђељу. То је била моја жеља и постигли смо да се сви осећају као код своје куће – каже отац Клеопа.
Највећи грађевински подухват предузет од претварања Горње цркве у манастир јесте градња конака. То је, по речима оца Клеопе, први објекат после сто година који је црква подигла у Карловцима.
Заштитница Карловаца
„Откако сам примио манастир на управљање, жеља ми је била да се живопише икона Богородице која ће имати све препознатљиве елементе Сремских Карловца”, каже игуман Клеопа. „Ауторка руског порекла која је изразила жељу да буде анонимна, насликала је Богородицу карловачку за коју сам написао актист. У рукама она држи два чокота, један је чокот грожђа од ког виноградари производе вино, а које ће постати крв Христова, док је други чокот Христос. Сваког петка у 18 сати служимо јој акатист с посебним акцентом да чува Сремске Карловце, све житеље, а посебно виноградаре. Волео бих када би се на њен дан окупљали виноградари у манастиру да осете да је манастир и њихова кућа без обзира којој парохији припадали”...
– Божијом помоћу и уз помоћ добрих људи и верника са свих страна саградили смо конак и оспособили смо га за коришћење. У њему функционише, захваљујући протиници Александри, супрузи Бојана Нинковића који је службовао неко време у манастиру, и галерија у којој се може пронаћи све потребно за духовни живот верника од молитвеника, преко друге духовне литературе и икона до лековите воде од тамјана којом свако може да се послужи. Манастир нема као други земљу нити шуме, и ми у њему заиста испуњавамо оно што је својствено монасима, а то је да живе од свог рада – додаје игуман.
Након конака на ред је дошло и уређење порте која је добила нове бехатон стазе од једне приложнице. Предмет уређења је и чесма у порти која у том процесу треба да буде обложена мермером и има четири иконе. Детаљ који одскора краси двориште је дрвени крст, ручно рађен у дубопрезу, дар приложника из Румуније, у којој је отац Клеопа био на докторским студијама. У плану је да на доњем нивоу порте буде пластеник, из ког би се монашка обитељ снабдевала поврћем и воћем.
– Манастир живи својим животом с молитвом и миром. Свако је добродошао да осети тај мир којим зрачи ова духовна оаза у Карловцима – поручује отац Клеопа са којим у манастиру служи однедавно отац Божидар Васић.
Зорица Милосављевић