Veruje se da ovaj dan donosi spas! SUTRA JE SPASOVDAN, VELIKI PRAZNIK I CRVENO SLOVO Muškarci se ne briju, a izbegavaju se ovi poslovi da se ne „navuče“ nesreća

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaznesenje Gospodnje, odnosno Spasovdan, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili "Dan spasa" je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak.

Poštovan je veoma i u prethrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Prema narodnom predanju na Spasovdan se spasao Bog od rđavih ljudi i vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Srećan i blagotvoran dan, dobar za sve početke

U tradiciji srpskog naroda, Spasovdan je srećan i blagotvoran dan, idealan za početke – bilo da je reč o poslu, putovanjima ili ličnim odlukama.

Večeras obavezno uradite jednu stvar, veruje se da ako ovo vidite - ispuniće vam se želja

Prema narodnim običajima, u kasnim večernjim satima valja gledati u nebo i ako vidite četiri zvezde, postavljene tako da obrazuju krst, ispuniće vam se želja. Uzdržavajte od bilo kakvih ženskih poslova, poput šivenja, heklanja, veza...

Običaji i narodna verovanja na Spasovdan

Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Te litije se priređuju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da "čuva selo od crva".

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije, a u leskovačkom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.

U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede da im "sva svinja ubuduće bude slatkorana" odnosno da im prija sve ono što "po gori popasu i iz korita poloču". Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku da bi pčele u rojevima napredovale.

Ove stvari naši su stari posebno izbegavali

muškarci se nisu brijali

žene se nisu umivale

deca se nisu kupala

nije se spavalo preko dana jer se verovalo da onaj ko zaspi na Spasovdan može biti pospan i trom tokom cele godine.

Ranom zorom ide se u jagode

Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).

Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.

Bio je i običaj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.

Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.

Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem, Gospod je pokazao da je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa njima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje. Nakon toga se, po predanju, popeo na Maslinsku goru i uzneo na nebo. Pre toga, učenicima je rekao: “Idite po svemu sveti i propovedajte Evanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”.

Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu u svet i time počeli da čovečanstvo spasavaju – odatle naziv Spasovdan. Zato je taj dan vreme slavlja i simbol pobede nad smrću.

Veruje se da bi mladići i devojke na taj dan trebalo da uzberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan “dobar dan za gatanje”. Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: “Voli me – ne voli me”. Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na to pitanje, piše Pink