KAKO CIGARETE BEZ AKCIZA ZAVRŠAVAJU NA TRŽIŠTU Šverc cveta zbog jedne rupe u zakonu!
Crno tržište duvana u Bosni i Hercegovini godinama predstavlja jednu od najvećih „rupa“ sive ekonomije, a ključ problema krije se upravo u zakonskoj razlici između sirovog i prerađenog duvana.
Dok su cigarete i ostali duvanski proizvodi pod strogim nadzorom države, sama biljka duvana i sirovi list nisu predmet akciznog oporezivanja. Prema važećem Zakonu o akcizama Bosne i Hercegovine, akciza se ne obračunava na duvan kao biljku niti na sirovi list duvana, koji se tretira kao poljoprivredni proizvod.
Oporezuju se isključivo akcizni proizvodi proizvedeni ili uvezeni u BiH – cigarete, cigare, cigarilosi i duvan za pušenje.
Zakon jasno definiše trenutak nastanka poreske obaveze. Akciza se obračunava tek kada proizvođač prvi put stavi akcizni proizvod u promet ili kada se takav proizvod uvozi u Bosnu i Hercegovinu.
Drugim rečima, biljka duvana sama po sebi nije predmet akciznog oporezivanja sve dok ne postane proizvod namenjen krajnjoj potrošnji.
Član 6 Zakona o akcizama dodatno precizira šta se smatra duvanskim prerađevinama.
U kategoriju duvana za pušenje ulazi rezani, usitnjeni ili presovani duvan pogodan za pušenje bez dodatne industrijske obrade, ali i drugi duvanski proizvodi koji se prodaju u maloprodaji. Čak se i ostaci listova duvana i nusproizvodi nastali preradom tretiraju kao akcizna roba.
Upravo na toj granici između sirovine i gotovog proizvoda nastaje najveći problem. Dok je legalno tržište cigareta pod kontrolom Uprave za indirektno oporezivanje BiH kroz sistem akciza i akciznih markica, sirovi duvan kao poljoprivredna kultura ostaje van takvog režima nadzora.
Stručnjaci upozoravaju da deo tog duvana završava u ilegalnim tokovima – bez evidencije, bez kontrole i bez plaćenih dažbina. Na crnom tržištu širom BiH najčešće se prodaje rezani duvan „na kilogram“, bez deklaracije, zdravstvenih upozorenja i akciznih markica. Upravo zbog znatno niže cene u odnosu na legalne cigarete, ovakvi proizvodi imaju stabilnu potražnju među građanima koji traže jeftiniju alternativu.
Problem, međutim, nije samo fiskalne prirode. Ekonomisti i stručnjaci za javne finansije upozoravaju da ilegalno tržište duvana predstavlja i ozbiljno pitanje javnog zdravlja i bezbednosti građana. Duvan koji se prodaje van legalnih tokova ne prolazi propisane kontrole kvaliteta, nema jasno poreklo niti garanciju zdravstvene ispravnosti.
Dodatni izazov predstavlja i podela nadležnosti među institucijama. Uprava za indirektno oporezivanje BiH kontroliše uvoz akciznih proizvoda, obračun i naplatu akciza, kao i sistem akciznih markica, ali nema primarnu nadležnost nad proizvodnjom, sadnjom i evidencijom sirovog duvana. Ta oblast pripada sektoru poljoprivrede i statistike.
U praksi to znači da država ima relativno precizan pregled legalnog tržišta duvanskih prerađevina, ali nema potpunu kontrolu nad količinama proizvedenog i prometovanog sirovog duvana. Prema dostupnim međunarodnim statistikama, proizvodnja lista duvana u BiH poslednjih godina opada, ali stručnjaci upozoravaju da deo tržišta ostaje van zvaničnih evidencija upravo zbog nelegalne trgovine i sive ekonomije.
Sličan princip postoji i u Evropskoj uniji. Harmonizovana pravila EU uglavnom se odnose na gotove duvanske proizvode, dok sama biljka duvana nije predmet akciznog oporezivanja. Ipak, pojedine članice Evropske unije uvele su posebne registre i obavezu evidencije za proizvođače, otkupljivače i distributere sirovog duvana kako bi sprečile ilegalnu preradu i šverc.
Sve češće se i u BiH otvara pitanje uvođenja strožih pravila registracije i praćenja prometa duvanske sirovine. Cilj takvih mera bio bi jačanje kontrole nad tržištem sirovog duvana i suzbijanje sive ekonomije koja godinama prati ovu oblast. Jer dok država ubira milijarde kroz akcize na legalne cigarete, deo tržišta i dalje funkcioniše daleko od poreskih evidencija – u prostoru između njive i crnog tržišta.
