КАКО ЦИГАРЕТЕ БЕЗ АКЦИЗА ЗАВРШАВАЈУ НА ТРЖИШТУ Шверц цвета због једне рупе у закону!
Црно тржиште дувана у Босни и Херцеговини годинама представља једну од највећих „рупа“ сиве економије, а кључ проблема крије се управо у законској разлици између сировог и прерађеног дувана.
Док су цигарете и остали дувански производи под строгим надзором државе, сама биљка дувана и сирови лист нису предмет акцизног опорезивања. Према важећем Закону о акцизама Босне и Херцеговине, акциза се не обрачунава на дуван као биљку нити на сирови лист дувана, који се третира као пољопривредни производ.
Опорезују се искључиво акцизни производи произведени или увезени у БиХ – цигарете, цигаре, цигарилоси и дуван за пушење.
Закон јасно дефинише тренутак настанка пореске обавезе. Акциза се обрачунава тек када произвођач први пут стави акцизни производ у промет или када се такав производ увози у Босну и Херцеговину.
Другим речима, биљка дувана сама по себи није предмет акцизног опорезивања све док не постане производ намењен крајњој потрошњи.
Члан 6 Закона о акцизама додатно прецизира шта се сматра дуванским прерађевинама.
У категорију дувана за пушење улази резани, уситњени или пресовани дуван погодан за пушење без додатне индустријске обраде, али и други дувански производи који се продају у малопродаји. Чак се и остаци листова дувана и нуспроизводи настали прерадом третирају као акцизна роба.
Управо на тој граници између сировине и готовог производа настаје највећи проблем. Док је легално тржиште цигарета под контролом Управе за индиректно опорезивање БиХ кроз систем акциза и акцизних маркица, сирови дуван као пољопривредна култура остаје ван таквог режима надзора.
Стручњаци упозоравају да део тог дувана завршава у илегалним токовима – без евиденције, без контроле и без плаћених дажбина. На црном тржишту широм БиХ најчешће се продаје резани дуван „на килограм“, без декларације, здравствених упозорења и акцизних маркица. Управо због знатно ниже цене у односу на легалне цигарете, овакви производи имају стабилну потражњу међу грађанима који траже јефтинију алтернативу.
Проблем, међутим, није само фискалне природе. Економисти и стручњаци за јавне финансије упозоравају да илегално тржиште дувана представља и озбиљно питање јавног здравља и безбедности грађана. Дуван који се продаје ван легалних токова не пролази прописане контроле квалитета, нема јасно порекло нити гаранцију здравствене исправности.
Додатни изазов представља и подела надлежности међу институцијама. Управа за индиректно опорезивање БиХ контролише увоз акцизних производа, обрачун и наплату акциза, као и систем акцизних маркица, али нема примарну надлежност над производњом, садњом и евиденцијом сировог дувана. Та област припада сектору пољопривреде и статистике.
У пракси то значи да држава има релативно прецизан преглед легалног тржишта дуванских прерађевина, али нема потпуну контролу над количинама произведеног и прометованог сировог дувана. Према доступним међународним статистикама, производња листа дувана у БиХ последњих година опада, али стручњаци упозоравају да део тржишта остаје ван званичних евиденција управо због нелегалне трговине и сиве економије.
Сличан принцип постоји и у Европској унији. Хармонизована правила ЕУ углавном се односе на готове дуванске производе, док сама биљка дувана није предмет акцизног опорезивања. Ипак, поједине чланице Европске уније увеле су посебне регистре и обавезу евиденције за произвођаче, откупљиваче и дистрибутере сировог дувана како би спречиле илегалну прераду и шверц.
Све чешће се и у БиХ отвара питање увођења строжих правила регистрације и праћења промета дуванске сировине. Циљ таквих мера био би јачање контроле над тржиштем сировог дувана и сузбијање сиве економије која годинама прати ову област. Јер док држава убира милијарде кроз акцизе на легалне цигарете, део тржишта и даље функционише далеко од пореских евиденција – у простору између њиве и црног тржишта.
