NAUČNICI DALI LJUDIMA KRILA PREKO VR NAOČARA! Ono što su registrovali u mozgu sve šokiralo- Eksperiment urađen na 25 dobrovoljaca

Novo istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su u VR okruženju dobili virtuelna krila počeli da ih doživljavaju na način sličan pravim delovima tela, što je izazvalo merljive promene u moždanoj aktivnosti.
Studiju su sproveli istraživači sa Bejding normal univerziti i Pekinški univerzitet u Kini, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Sel Reports. Naučnici smatraju da ovo otkriće pokazuje koliko je ljudski mozak prilagodljiv i koliko brzo može prihvatiti potpuno nove načine kretanja i doživljaja sopstvenog tela.

Istraživanje se fokusiralo na deo mozga poznat kao okcipitotemporalni korteks, oblast zaduženu za vizuelnu obradu delova tela. Naučnici veruju da je ovaj sistem tokom evolucije razvijen kako bi prepoznavao ljudske ruke, noge i druge ekstremitete. Međutim, novo istraživanje pokazuje da mozak možda može proširiti tu reprezentaciju čak i na delove tela koji kod ljudi nikada nisu postojali — poput velikih pernatih krila.

U eksperimentu je učestvovalo 25 dobrovoljaca koji su tokom jedne sedmice prošli četiri sesije virtuelne realnosti u trajanju od po 30 minuta. Tokom tih sesija učesnici su imali zadatak da koriste virtuelna krila kako bi leteli kroz različite prepreke i prstenove u digitalnom okruženju.

Posebno zanimljiv detalj bio je način na koji su krila prikazana u virtuelnom svetu. Ruke učesnika bile su potpuno zamenjene krilima, tako da tokom iskustva više nisu mogli da vide svoje stvarne ruke. Umesto njih, na mestu gde bi inače bile ruke nalazila su se velika pokretna krila koja su simulirala stvarnu aerodinamiku i reagovala na pokrete tela.

Naučnici su pre i posle eksperimenta analizirali mozak učesnika pomoću funkcionalne magnetne rezonance. Rezultati su pokazali da je okcipitotemporalni korteks nakon treninga mnogo snažnije reagovao na slike virtuelnih krila nego pre početka eksperimenta. Još zanimljivije, obrasci moždane aktivnosti povezani sa krilima počeli su da liče na obrasce koji se aktiviraju kada ljudi posmatraju svoje ruke. Promene su posebno primećene u desnoj hemisferi mozga, koja ima važnu ulogu u obradi vizuelnih informacija o delovima tela.

Istraživači ističu da rezultati ne znače da je mozak potpuno prihvatio krila kao pravi deo tela. Ipak, promene u neuralnim obrascima ukazuju da virtuelna stvarnost može značajno promeniti način na koji ljudi doživljavaju sopstvenu fizičku formu.

Prethodna istraživanja pokazivala su da mozak jasno razlikuje alate ili proteze od pravih delova tela. Čak i kada ljudi koriste sofisticisane proteze ili predmete, mozak ih uglavnom tretira kao spoljne objekte koje treba kontrolisati.

Kod virtuelnih krila situacija je bila drugačija. Naučnici navode da je mozak počeo da reaguje na krila na način bliži reakciji na prirodne ekstremitete nego na obične alate. Drugim rečima, VR iskustvo nije samo stvaralo iluziju, već je delimično menjalo unutrašnju reprezentaciju tela u mozgu. Tokom eksperimenta pojačana je i komunikacija između okcipitotemporalnog korteksa i frontalno-parijetalnih regija mozga, koje učestvuju u planiranju i koordinaciji pokreta. To sugeriše da je mozak aktivno pokušavao da integriše nova „krila“ u sistem za upravljanje telom i kretanjem.

Naučnici smatraju da bi ovakva istraživanja mogla imati značajnu primenu u rehabilitaciji i medicini. Razumevanje načina na koji mozak prihvata nove oblike tela moglo bi pomoći razvoju naprednijih proteza, terapija za amputirce i novih metoda fizičke rehabilitacije.

Stručnjaci veruju da bi virtuelna stvarnost mogla pomoći pacijentima da lakše prihvate veštačke udove ili obnove kontrolu pokreta nakon povreda. Ako mozak može relativno brzo da razvije osećaj povezanosti sa virtuelnim krilima, postoji mogućnost da bi slični mehanizmi mogli biti iskorišćeni i za povezivanje sa sofisticiranim robotskim protezama.

Psiholog Kunlin Vej sa Pekinškog univerziteta izjavio je da će ljudi u budućnosti verovatno provoditi mnogo više vremena u virtuelnim okruženjima, zbog čega je važno razumeti kako takva iskustva utiču na mozak i percepciju realnosti.

Istraživanje dodatno potvrđuje koliko je ljudski mozak fleksibilan i sposoban za prilagođavanje novim iskustvima. Ono što je nekada delovalo kao čista naučna fantastika — osećaj posedovanja krila ili drugih neljudskih delova tela — sada postaje predmet ozbiljnih neuroloških istraživanja.

Virtuelna stvarnost više se ne posmatra samo kao tehnologija za zabavu i video-igre. Sve više naučnika smatra da bi upravo VR mogao postati alat koji će promeniti način na koji ljudi uče, kreću se, rehabilituju se i čak doživljavaju sopstveni identitet.
Iako su istraživanja još u ranoj fazi, rezultati pokazuju da ljudski mozak možda ima mnogo veću sposobnost prilagođavanja nego što se ranije mislilo. Granica između biološkog tela i digitalnog iskustva postaje sve nejasnija, a budućnost bi mogla doneti potpuno nove načine interakcije između čoveka i tehnologije.