Vozovi će zameniti kratke letove GRADI SE NAJVEĆA ŽELEZNIČKA MREŽA NA SVETU! Od Pariza do Milana za samo četiri sata
Evropa ubrzano razvija mrežu brzih železnica i tunela kako bi smanjila broj kratkih letova, ali veliki planovi suočavaju se sa prirodnim preprekama poput planinskih venaca i mora, zbog čega širom kontinenta nastaju megatuneli koji bi mogli da promene način putovanja.
Evropa pokušava da preusmeri sve više putnika sa kratkih letova na brze vozove koji povezuju njene glavne gradove, a kako raste interesovanje za čari železničkog putovanja, otvaraju se brojne mogućnosti. Međutim, postoji jedan veliki problem: geografija. Planinski venci i mora oduvek su delili evropske zemlje, a vozovi, za razliku od aviona, ne mogu jednostavno da prelete preko njih.
Zato su širom kontinenta u toku neki od najsmelijih građevinskih projekata na svetu – bušenje i miniranje planina koje su nekada smatrane neprohodnim, sa ciljem fundamentalne promene putničkog i teretnog saobraćaja, piše CNN.
Ambiciozni i skupi projekti
Najduži železnički tuneli na svetu biće završeni u Austriji, Francuskoj i Italiji u narednoj deceniji, revolucionišući veze između severne Evrope i industrijskih čvorišta severne Italije. Milijarde dolara ulažu se u rekordne tunele i nove pristupne koloseke kako bi se povećale brzine i kapacitet na postojećim alpskim koridorima.
Istovremeno, Danska završava još jednu drumsko-železničku vezu ispod Baltičkog mora sa Nemačkom, što će drastično skratiti putovanja.
Postoje i ambiciozniji planovi, kao što je tunel od 80 kilometara ispod Finskog zaliva koji bi povezao Helsinki i Talin. Ali takvi projekti su tehnički izuzetno zahtevni i skupi, a nedavni rezultati pokazuju da su kašnjenja česta pojava.
Evropski revizorski sud je u januaru izvestio da su troškovi osam velikih projekata u okviru Transevropske transportne mreže (TEN-T) povećani u proseku za 82 odsto, sa prosečnim kašnjenjem od 17 godina. Ipak, države članice EU ove investicije vide kao ključne za ekonomski napredak i održivu mobilnost.
„Megaprojekti poput tunela Brener, linije Lion–Torino i tunela Femarnbelt mogli bi fundamentalno da promene evropske železnice“, kaže Nik Bruks, generalni sekretar lobističke grupe za železnicu ALLRAIL.
Prevazilaženje prirodne granice
Vekovima su Alpi bili prirodna granica između severne i južne Evrope, opasno područje koje treba izbegavati. Od 18. veka bogati turisti su angažovali nosače i vodiče da prelaze opasne planinske prevoje na putu ka Italiji.
Vremenom su staze postale putevi, ali su i dalje bili opasni i zatvoreni veći deo godine zbog snega.
Krajem 19. i početkom 20. veka prva generacija alpskih železničkih tunela pomerila je granice inženjerstva, stvarajući prve rute kroz planine koje su saobraćale tokom cele godine. Ove pruge građene su na velikim nadmorskim visinama kako bi tuneli bili što kraći, što je zahtevalo duge i strme uspone.
Iako je pejzaž ovih pruga i danas spektakularan, za železničke kompanije one su spore, skupe za održavanje i nedovoljnog kapaciteta za savremeni saobraćaj. Rešenje su novi tuneli na nižim nadmorskim visinama, takozvani bazni tuneli, koji zaobilaze krivudave planinske rute i omogućavaju većem broju vozova da se kreću brže.
Predvodnik je 56 kilometara dugačak Gotard bazni tunel u Švajcarskoj, koji je otvoren 2016. godine. Projekat vredan 11,3 milijarde dolara, koji povezuje kantone Tičino i Uri na prometnoj ruti Cirih–Milano, smatra se jednim od najvećih inženjerskih poduhvata u Evropi.
Vreme putovanja između Ciriha i Milana skraćeno je sa četiri sata na samo dva i po sata.
Najduži železnički tunel na svetu
Inspirisana švajcarskim uspesima, Austrija je takođe pokrenula ambiciozan program izgradnje tunela kako bi rasteretila svoje alpske doline od teškog teretnog saobraćaja.
Prevoj Brener, koji povezuje Inzbruk u Austriji i Bolcano u Italiji, uskoro će dobiti značajnu nadogradnju otvaranjem Brenerskog baznog tunela, planiranog za 2032. godinu.
Kada bude završen, Brenerski bazni tunel postaće najduži železnički tunel na svetu. Skratitiće putovanje između Inzbruka i Bolcana sa dva sata na samo 50 minuta.
Južno od Beča gradi se i bazni tunel Semering, vredan pet milijardi dolara, koji će, kada bude otvoren 2030. godine, upotpuniti novu brzu vezu od austrijske prestonice do Graca, Filaha i dalje ka Italiji i Sloveniji.
Kašnjenja u Francuskoj
Projekti ovakvih razmera nisu bez poteškoća i kritika. Jedan od najkontroverznijih primera je železnička pruga duga 270 kilometara koja povezuje Lion u Francuskoj sa Torinom u Italiji.
U središtu projekta nalazi se bazni tunel Mon Seni, dug 59 kilometara i vredan 14 milijardi dolara. Novi tunel ima za cilj da oko milion putovanja kamionima godišnje prebaci na železnicu.
Kada budu završene brze pristupne pruge sa obe strane, putovanje od Pariza do Milana biće skraćeno sa sedam na samo četiri sata.
Međutim, projekat je godinama opterećen pravnim sporovima, političkim protivljenjem i protestima. Troškovi su porasli na 17,7 milijardi dolara, a završetak je pomeren za 2033. godinu.
Pod morem
Evropska tunelska revolucija ne dešava se samo ispod planina. Tunel Femarnbelt između Nemačke i Danske, vredan devet milijardi dolara, omogućiće znatno brže i češće međunarodne veze.
Otvaranje se očekuje 2031. godine, a putovanje između Hamburga i Kopenhagena biće skraćeno za čak dva sata.
Iako budućnost izgleda obećavajuće, ona je i veoma skupa. Međunarodna putovanja vozom u Evropi često su znatno skuplja od letova niskobudžetnih avio-kompanija.
„Sami beton i čelik neće obezbediti bolja putovanja. Da bi se osigurao najbolji povraćaj investicija u novu infrastrukturu, EU je potrebna istinska konkurencija na šinama“, upozorava Nik Bruks iz ALLRAIL-a.
Sledeći veliki cilj Evropske unije jeste stvaranje panevropske mreže brzih železnica duge 35.000 milja do 2050. godine, koja bi povezivala sve veće gradove.
Ostvarivanje tog cilja zahtevaće ogromna ulaganja, političku volju i međunarodnu saradnju, ali pre svega brže i bezbednije linije koje prevazilaze prirodne barijere koje dele zajednice već milenijumima.
