Возови ће заменити кратке летове ГРАДИ СЕ НАЈВЕЋА ЖЕЛЕЗНИЧКА МРЕЖА НА СВЕТУ! Од Париза до Милана за само четири сата

Европа покушава да преусмери све више путника са кратких летова на брзе возове који повезују њене главне градове, а како расте интересовање за чари железничког путовања, отварају се бројне могућности. Међутим, постоји један велики проблем: географија. Планински венци и мора одувек су делили европске земље, а возови, за разлику од авиона, не могу једноставно да прелете преко њих.

Зато су широм континента у току неки од најсмелијих грађевинских пројеката на свету – бушење и минирање планина које су некада сматране непроходним, са циљем фундаменталне промене путничког и теретног саобраћаја, пише CNN.

Амбициозни и скупи пројекти

Најдужи железнички тунели на свету биће завршени у Аустрији, Француској и Италији у наредној деценији, револуционишући везе између северне Европе и индустријских чворишта северне Италије. Милијарде долара улажу се у рекордне тунеле и нове приступне колосеке како би се повећале брзине и капацитет на постојећим алпским коридорима.

Истовремено, Данска завршава још једну друмско-железничку везу испод Балтичког мора са Немачком, што ће драстично скратити путовања.

Постоје и амбициознији планови, као што је тунел од 80 километара испод Финског залива који би повезао Хелсинки и Талин. Али такви пројекти су технички изузетно захтевни и скупи, а недавни резултати показују да су кашњења честа појава.

Европски ревизорски суд је у јануару известио да су трошкови осам великих пројеката у оквиру Трансевропске транспортне мреже (TEN-T) повећани у просеку за 82 одсто, са просечним кашњењем од 17 година. Ипак, државе чланице ЕУ ове инвестиције виде као кључне за економски напредак и одрживу мобилност.

„Мегапројекти попут тунела Бренер, линије Лион–Торино и тунела Фемарнбелт могли би фундаментално да промене европске железнице“, каже Ник Брукс, генерални секретар лобистичке групе за железницу ALLRAIL.

Превазилажење природне границе

Вековима су Алпи били природна граница између северне и јужне Европе, опасно подручје које треба избегавати. Од 18. века богати туристи су ангажовали носаче и водиче да прелазе опасне планинске превоје на путу ка Италији.

Временом су стазе постале путеви, али су и даље били опасни и затворени већи део године због снега.

Крајем 19. и почетком 20. века прва генерација алпских железничких тунела померила је границе инжењерства, стварајући прве руте кроз планине које су саобраћале током целе године. Ове пруге грађене су на великим надморским висинама како би тунели били што краћи, што је захтевало дуге и стрме успоне.

Иако је пејзаж ових пруга и данас спектакуларан, за железничке компаније оне су споре, скупе за одржавање и недовољног капацитета за савремени саобраћај. Решење су нови тунели на нижим надморским висинама, такозвани базни тунели, који заобилазе кривудаве планинске руте и омогућавају већем броју возова да се крећу брже.

Предводник је 56 километара дугачак Готард базни тунел у Швајцарској, који је отворен 2016. године. Пројекат вредан 11,3 милијарде долара, који повезује кантоне Тичино и Ури на прометној рути Цирих–Милано, сматра се једним од највећих инжењерских подухвата у Европи.

Време путовања између Цириха и Милана скраћено је са четири сата на само два и по сата.

Најдужи железнички тунел на свету

Инспирисана швајцарским успесима, Аустрија је такође покренула амбициозан програм изградње тунела како би растеретила своје алпске долине од тешког теретног саобраћаја.

Превој Бренер, који повезује Инзбрук у Аустрији и Болцано у Италији, ускоро ће добити значајну надоградњу отварањем Бренерског базног тунела, планираног за 2032. годину.

Када буде завршен, Бренерски базни тунел постаће најдужи железнички тунел на свету. Скратитиће путовање између Инзбрука и Болцана са два сата на само 50 минута.

Јужно од Беча гради се и базни тунел Семеринг, вредан пет милијарди долара, који ће, када буде отворен 2030. године, употпунити нову брзу везу од аустријске престонице до Граца, Филаха и даље ка Италији и Словенији.

Кашњења у Француској

Пројекти оваквих размера нису без потешкоћа и критика. Један од најконтроверзнијих примера је железничка пруга дуга 270 километара која повезује Лион у Француској са Торином у Италији.

У средишту пројекта налази се базни тунел Мон Сени, дуг 59 километара и вредан 14 милијарди долара. Нови тунел има за циљ да око милион путовања камионима годишње пребаци на железницу.

Када буду завршене брзе приступне пруге са обе стране, путовање од Париза до Милана биће скраћено са седам на само четири сата.

Међутим, пројекат је годинама оптерећен правним споровима, политичким противљењем и протестима. Трошкови су порасли на 17,7 милијарди долара, а завршетак је померен за 2033. годину.

Под морем

Европска тунелска револуција не дешава се само испод планина. Тунел Фемарнбелт између Немачке и Данске, вредан девет милијарди долара, омогућиће знатно брже и чешће међународне везе.

Отварање се очекује 2031. године, а путовање између Хамбурга и Копенхагена биће скраћено за чак два сата.

Иако будућност изгледа обећавајуће, она је и веома скупа. Међународна путовања возом у Европи често су знатно скупља од летова нискобуџетних авио-компанија.

„Сами бетон и челик неће обезбедити боља путовања. Да би се осигурао најбољи повраћај инвестиција у нову инфраструктуру, ЕУ је потребна истинска конкуренција на шинама“, упозорава Ник Брукс из ALLRAIL-а.

Следећи велики циљ Европске уније јесте стварање паневропске мреже брзих железница дуге 35.000 миља до 2050. године, која би повезивала све веће градове.

Остваривање тог циља захтеваће огромна улагања, политичку вољу и међународну сарадњу, али пре свега брже и безбедније линије које превазилазе природне баријере које деле заједнице већ миленијумима.

Б92