okoTVoko: Štafeta

Projekat na kojem je rađeno više meseci unazad, sniman je u: Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Sarajevu i Splitu po ideji Roberta Čobana i Aleksandra Radoša. Prva epizoda istraživala je zašto se Dragojević peva naglas, a Balašević čuva u tišini. 

Zašto sećanja na njih dvojicu žive na tako različite načine i ko danas zapravo čuva uspomenu na velike umetnike? 

O tome su u prvoj emisiji govorili Jelena Beba Balašević (ćerka Đorđa Balaševića), Petar Dragojević (bratanac Olivera Dragojevića), Jakov Jozinović (pevač), Ante Gelo (organizator festivala „Trag u beskraju”), Bogomir Mijatović (publicista i prijatelj Đorđa Balaševića) i Zlatko Crnogorac (publicista). 

Da nije lako doći do tih sagovornika pokazuje trud Maje Guzijan i Filipa Belana. Trebalo je ove sagovornike i snimiti. 

U pitanju je program koji se bavi temama koje povezuju region. Dok se u Veloj Luci Oliver Dragojević peva glasno, uz more i na punim trgovima, uspomena na Đorđa Balaševića u Novom Sadu živi mnogo tiše, kroz stihove koji se šapuću u domovima, na radiju i među ljudima koji čuvenog kantautora i dalje osećaju kao deo svog života. 

Zašto Dalmatinci krajem jula svake godine u Veloj Luci na Korčuli prave festival „Trag u beskraju” u čast Olivera, a ništa slično za Balaševića ne postoji u Novom Sadu? 

Kako Masimu nije odobreno da peva pesmu „Život je more”, dok je Jakov dobio dozvolu da peva Đoletove pesme i osvojio Tiktok izvodeći njegovu „Oliveru”, a nekoliko meseci kasnije obara sve rekorde u prodaji karata za koncerte u Sava centru i Areni. 

Robert Čoban je pošao od odlične autorske teze, ali moje iskustvo sa radija i televizije kaže da se Đorđe Balašević još uvek mnogo sluša i traži. Samo je pitanje koliko mi poštujemo našu tradiciju i veliku kulturnu baštinu. 

Sećanje na Đoleta Balaševića dobili smo i u emisiji „Balkanskom ulicom’’ gde se Olivera Balašević pojavila sa Vesnom Dedić bez šminke i filtera. 

Ekipa televizije Blic ugošćena je u Ulici Jovana Cvijića 33. Dugo je nije bilo na televiziji, a nedavno se pojavila i u emisiji „Jutro na Blic” kod Maje Nikolić i Danila Mašojevića. 

Robert Knjaz na tragu naše bolje prošlosti je na Hrvatskoj radio-televiziji napravio poslednju epizodu serijala „Gde je nestalo ili nije”. 

U emisiji se bavio time da li je galebarenje, udvaranje strankinjama i turistkinjama diglo dalmatinski turizam i da li još na Jadranskom moru postoje mačo muškarci koji se udvaraju ženama, a ne flertuju samo preko „vatrica” na društvenim mrežama. Jer danas svi šalju „vatrice”, ali niko ne zove na kafu.

 A o seksu i da ne pričamo. Galebarenje i štafeta ostaju samo kao simbol starih dobrih vremena. Jer „ća je život nego fantažija”, što bi rekao Oliver. 

I baš sam se nasmejao kad sam na Tiktoku video Marka Penu, koji se na društvenim mrežama predstavlja pod umetničkim imenom „Penasings” kako peva Đoletovu pesmu „Pesma o jednom petlu”: „Za njega nisu bile samo koke slatke. Ne, taj je skak'o i na guske i na patke. A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse. Princip je isti, sve su ostalo nijanse”.  

I to je šarm, sve je moglo da se kaže, ali je sve imalo humor, ironiju, emociju. Nigde prostakluka i mržnje u kojoj sad živimo. Zato i nije čudo što mladi ponovo pevaju „Oliveru”. Treba im nevinost i čednost iz starih dobrih vremena o kojima tako lepo pevaju „Novi fosili”.

Aleksandar Filipović