Muzikolog Olena Puškaš, urednica Radio Novog Sada: „Decu i mlade treba pažljivo i postepeno uvoditi u svet umetničke muzike"

Ipak i u takvim okolnostima postoje medijski poslenici, muzički urednici i kritičari koji se sa zapaženim rezultatom bave predstavljanjem i afirmacijom umetničke muzike kod nas. Jedna od njih je urednica Redakcije umetničke muzike Radio Novog Sada Olena Puškaš, koja je za svoj dugogodišnji uspešan rad nedavno dobila ugledno priznanje, nagradu beogradskog časopisa „Muzika klasika” za medijsku afirmaciju umetničke muzike. 

– Dodelu ove nagrade sam doživela kao vrlo značajno priznanje, pogotovo što je to nagrada koju dodeljuje časopis „Muzika klasika”, koji je jedini časopis koji prati događanja na klasičnoj muzičkoj sceni – kaže za „Dnevnik” Olena Puškaš. – U žiriju je bilo šestoro muzikologa, kritičara i medijskih stručnjaka koji se jako dobro razumeju u tu problematiku i stoga mi je drago što sam dobila tu nagradu. 

Koliko je danas važan posao muzičkog urednika, kojim se vi bavite i šta bi trebalo da bude najvažniji rezultat vašeg angažmana?

– Trenutno, na žalost, emisije umetničke muzike postoje samo na programima javnih medijskih servisa, Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine i zbog toga mislim da je posao nas koji na radiju ili televiziji vodimo emisije klasične muzike veoma važan. U svom radu ja se uvek rukovodim nastojanjem da u svojoj emisiji publici uvek ponudim nešto novo i drugačije od nekih uobičajenih sadržaja. Pritom mi je važno da u tome razdvojim ono što je kvalitetno i muzičare koji se ozbiljno bave svojom umetnošću, od onih koji zalaze u estradu. Poziv muzičara je veoma težak, zahteva godine i godine napornog rada i vežbanja, tako da i najbolji umetnik mora da prolije jako mnogo znoja da bi dostigao vrhunac, a ta njegova borba je uvek neizvesna. Zbog toga se ja trudim da u svojim emisijama pre svega predstavim i istaknem umetničke rezultate takvih muzičara. 

Čini se da je umetnička muzika sada u zasenku drugih muzičkih žanrova. Koliko je zbog toga danas važna popularizacija ozbiljne muzike i njeno približavanje širem krugu slušalaca?                

– Najbitnije je da decu i mlade ljude treba postepeno i pažljivo upoznavati sa umetničkom muzikom u čemu mediji igraju vrlo važnu ulogu. To se najbolje može postići u emisijama za decu, gde mladoj publici treba ponuditi na adekvatan način odabrane muzičke sadržaje koji su im bliski i prihvatljivi, pa će onda postupno uz neke priče i objašnjenja, upoznavanje ići sve dalje i dalje. Slično je i sa uvođenjem mladih u svet opere, što je i kod nas započeto sa postavljanjem na repertoar opera za decu. Ako se slušaoci postepeno ne uvedu u muzičku umetnost, onda ne možemo kasnije ni očekivati da imamo odnegovanu publiku za neka ozbiljnija dela i koncerte koji zahtevaju predznanje i neko dublje razumevanje. 

Od svog osnivanja Radio Novi Sad je na svom programu imao brojne, vrlo slušane i cenjene emisije klasične muzike, ali je njihov broj s vremenom proređen. Koliko je u takvim uslovima teško izboriti se sa medijskom poplavom drugih, mnogo rasprostranjenijih vrsta muzike?   

– Nekada smo imali raznovrsnije emisije i emisije koje su bile i u dnevnom programu. Počela sam da radim 1986. godine i pamtim ta vremena koja su bila mnogo bolja u pogledu medijske prezentacije umetničke muzike. U redakciji nas je tada bilo mnogo više, na svakog urednika je dolazila po jedna ozbiljna emisija uz druge manje, prateće poslove. Emisije su bile raznovrsnije i rekla bih, njihov sadržaj je bio ozbiljniji. Na programu su bile vrlo popularne emisije namenjene mladima poput “Dnevnika Muzičke omladine” koji je bio jedna od najdugovečnijih emisija tog tipa na programu RNS, koju smo morali da ugasimo, jer nije bilo mladih urednika koji bi je preuzeli od starijih kolega. Negovala se muzička kritika, koja je sada gotovo nestala, ne zato što se mi ne bi bavili kritikom, nego zato što se to prosto ne traži. Sada je akcenat stavljen više na popularizaciju umetničke muzike, nego na negovanje nekih sadržaja na visokom stručnom nivou pa se i mi trudimo da u tom pogledu uradimo što više.

Kada se prisećamo tih prošlih vremena, u muzičkim emisijama Radio Novog Sada slušaoci su tada mogli da se upoznaju sa najvažnijim zbivanjima sa evropske i svetske scene. Koliko se od tada do danas promenilo stanje na tom planu?   

– Postojali su Opatijska tribina savremenog jugoslovenskog muzičkog stvaralaštva,  Jugoslovensko takmičenje muzičkih umetnika i drugi značajni festivali o kojima smo izveštavali u našim emisijama. Imali smo i dobre kontakte sa festivalima u inostranstvu, redovno smo odlazili na Praško proleće, na budimpeštanski festival, imali smo razvijenu saradnju sa Bergenom u Norveškoj i svake godine su naši urednici odlazili i pratili najznačajnije evropske festivale umetničke muzike. Mi smo sve to, naravno, koristili i Radio Novi Sad je bio mnogo više bili uključen u praćenje evropske i svetske muzičke scene, nego što je to sad. Ipak, zahvaljujući internetu danas imamo mogućnosti da slušamo koncerte vodećih svetskih umetnika i pratimo vrhunske muzičke produkcije, pa i ja nastojim da na taj način našim slušaocima predstavim aktuelne muzičke trendove i sve ono najbolje sa svetske scene. 

B. Hložan