SPAS ZA VOJVOĐANSKE DVORCE? Arhitektkinja predlaže neverovatno rešenje za Čelarevo PORED STAROG GRADIO BI SE NOV DVORAC

Njen rad postavlja pitanje kako izgleda budućnost kulturnog nasleđa i da li se zapušteni dvorci mogu spasiti tako što će dobiti savremenog „suseda“ koji će im obezbediti nov život i novu namenu.

Polazna tačka projekta je dvorac Bezeredi-Dunđerski u Čelarevu, jedan od brojnih vojvođanskih dvoraca čije stanje godinama izaziva zabrinutost stručnjaka, lokalne zajednice i ljubitelja kulturnog nasleđa.

Umesto klasične obnove, autorka predlaže izgradnju takozvanog „dvorca budućnosti“ – savremenog objekta koji bi bio smešten neposredno pored postojećeg dvorca i sa njim uspostavio dijalog između prošlosti i budućnosti.

Koncept polazi od ideje da arhitektura više nije konačan proizvod već prostor koji se vremenom menja i prilagođava potrebama korisnika. Umesto statične forme, naglasak je na fleksibilnosti, održivosti i mogućnosti da objekat ostane funkcionalan i relevantan kroz decenije.

„Dvorac budućnosti“ ne bi brisao istorijski objekat niti bi pokušavao da ga imitira. Naprotiv, njegova uloga bila bi da istakne vrednost starog dvorca kroz jasan kontrast savremene arhitekture.

U Čelarevu bi novi objekat bio postavljen paralelno sa postojećim dvorcem u okviru velikog parka koji okružuje kompleks. Na taj način posetioci bi istovremeno mogli da sagledaju dva različita vremena i dva različita arhitektonska pristupa.

Posebno zanimljiv deo projekta je podzemna veza između starog i novog dvorca. Umesto nadzemnog hodnika koji bi narušio izgled ambijenta, autorka predlaže diskretnu komunikaciju ispod zemlje, simbolično povezujući prošlost i budućnost.

Novi objekat bio bi oblikovan savremenim materijalima, sa velikim staklenim površinama koje bi omogućile poglede ka parku i brisanje granice između enterijera i prirode.

U središtu zdanja nalazio bi se veliki javni prostor namenjen okupljanjima, kulturnim događajima i druženju. Centralni arhitektonski motiv bilo bi monumentalno zavojito stepenište, inspirisano jednim od prepoznatljivih elemenata starog dvorca.

Projekat predviđa da kompleks bude aktivan tokom cele godine. U prizemlju bi se nalazili recepcija, prostori za odmor i izložbe, dok bi u podrumskom delu bio smešten coworking prostor sa bibliotekom, namenjen kako gostima tako i lokalnoj zajednici.

Na spratu su planirane smeštajne jedinice za privremeni boravak, sa zajedničkim prostorima koji bi podsticali druženje i razmenu ideja među korisnicima.

Posebno mesto imao bi klub, odnosno kafić, smešten u podzemnom delu kompleksa gde se susreću stari i novi dvorac. Taj prostor bio bi otvoren za sve stanovnike Čelareva i zamišljen kao nova društvena tačka mesta.

Prema autorki, kulturno nasleđe ne treba posmatrati kao muzejski eksponat zatvoren iza stakla, već kao resurs koji može dobiti novu funkciju i nastaviti da živi kroz savremene potrebe društva.

Dodatnu aktuelnost projektu daje sve rasprostranjeniji rad na daljinu. Vojvođanski dvorci, okruženi parkovima i bogatom istorijom, mogli bi da postanu privlačna mesta za programere, arhitekte, dizajnere, istraživače i digitalne nomade iz celog sveta.

„Dvorac budućnosti“ tako nije samo predlog za Čelarevo, već mogući model revitalizacije brojnih sličnih objekata širom Vojvodine. Umesto da ostanu prepušteni zaboravu, dvorci bi mogli da postanu centri kulture, rada, susreta i stvaralaštva, dobijajući novu ulogu u savremenom društvu.

Nekada su za stolovima vojvođanskih dvoraca sedeli industrijalci, veleposednici, umetnici i političari. Danas bi njihovo mesto mogli da zauzmu ljudi koji rade sa laptopovima, povezani sa svetom, ali u potrazi za mirnijim i inspirativnijim okruženjem.

Duh mesta bi ostao isti – dvorac kao prostor susreta, razmene ideja i stvaranja. Samo bi vreme bilo drugačije.

Gradnja