СПАС ЗА ВОЈВОЂАНСКЕ ДВОРЦЕ? Архитекткиња предлаже невероватно решење за Челарево ПОРЕД СТАРОГ ГРАДИО БИ СЕ НОВ ДВОРАЦ

Њен рад поставља питање како изгледа будућност културног наслеђа и да ли се запуштени дворци могу спасити тако што ће добити савременог „суседа“ који ће им обезбедити нов живот и нову намену.

Полазна тачка пројекта је дворац Безереди-Дунђерски у Челареву, један од бројних војвођанских двораца чије стање годинама изазива забринутост стручњака, локалне заједнице и љубитеља културног наслеђа.

Уместо класичне обнове, ауторка предлаже изградњу такозваног „дворца будућности“ – савременог објекта који би био смештен непосредно поред постојећег дворца и са њим успоставио дијалог између прошлости и будућности.

Концепт полази од идеје да архитектура више није коначан производ већ простор који се временом мења и прилагођава потребама корисника. Уместо статичне форме, нагласак је на флексибилности, одрживости и могућности да објекат остане функционалан и релевантан кроз деценије.

„Дворац будућности“ не би брисао историјски објекат нити би покушавао да га имитира. Напротив, његова улога била би да истакне вредност старог дворца кроз јасан контраст савремене архитектуре.

У Челареву би нови објекат био постављен паралелно са постојећим дворцем у оквиру великог парка који окружује комплекс. На тај начин посетиоци би истовремено могли да сагледају два различита времена и два различита архитектонска приступа.

Посебно занимљив део пројекта је подземна веза између старог и новог дворца. Уместо надземног ходника који би нарушио изглед амбијента, ауторка предлаже дискретну комуникацију испод земље, симболично повезујући прошлост и будућност.

Нови објекат био би обликован савременим материјалима, са великим стакленим површинама које би омогућиле погледе ка парку и брисање границе између ентеријера и природе.

У средишту здања налазио би се велики јавни простор намењен окупљањима, културним догађајима и дружењу. Централни архитектонски мотив било би монументално завојито степениште, инспирисано једним од препознатљивих елемената старог дворца.

Пројекат предвиђа да комплекс буде активан током целе године. У приземљу би се налазили рецепција, простори за одмор и изложбе, док би у подрумском делу био смештен coworking простор са библиотеком, намењен како гостима тако и локалној заједници.

На спрату су планиране смештајне јединице за привремени боравак, са заједничким просторима који би подстицали дружење и размену идеја међу корисницима.

Посебно место имао би клуб, односно кафић, смештен у подземном делу комплекса где се сусрећу стари и нови дворац. Тај простор био би отворен за све становнике Челарева и замишљен као нова друштвена тачка места.

Према ауторки, културно наслеђе не треба посматрати као музејски експонат затворен иза стакла, већ као ресурс који може добити нову функцију и наставити да живи кроз савремене потребе друштва.

Додатну актуелност пројекту даје све распрострањенији рад на даљину. Војвођански дворци, окружени парковима и богатом историјом, могли би да постану привлачна места за програмере, архитекте, дизајнере, истраживаче и дигиталне номаде из целог света.

„Дворац будућности“ тако није само предлог за Челарево, већ могући модел ревитализације бројних сличних објеката широм Војводине. Уместо да остану препуштени забораву, дворци би могли да постану центри културе, рада, сусрета и стваралаштва, добијајући нову улогу у савременом друштву.

Некада су за столовима војвођанских двораца седели индустријалци, велепоседници, уметници и политичари. Данас би њихово место могли да заузму људи који раде са лаптоповима, повезани са светом, али у потрази за мирнијим и инспиративнијим окружењем.

Дух места би остао исти – дворац као простор сусрета, размене идеја и стварања. Само би време било другачије.

Градња