NOVI SAD JE GOTOVO SRAVNJEN SA ZEMLJOM Godišnjica jednog od najtragičnijih događaja u gradskoj istoriji

O ovom događaju zapisao je i hroničar istorije Novog Sada Zoran Knežev, na svojoj Fejsbuk stranici:

„Svakako jedan od najtragičnijih datuma u istoriji Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave je 12. jun 1849. godine. Tada je mađarska revolucionarna vojska, po naređenju generala Pavla Kiša, bombardovala iz 200 topova Novi Sad u kome su bile carske trupe. 

U Novom Sadu su ostali jedva šest od onih dvadeset hiljada stanovnika, što ih je pre bilo. Ti što ostadoše, skloniše se posle u seoske kuće ili u kolibe tamo na severnom rubu varoši. Tu sad žive skučeno, izloženi svim mukama oskudice pa i bolestima grozničave klime, čija se zla udvostručuju življenjem u takvim gomilama.

Od 2.812 kuća pre Bune, posle strahovitog razaranja srušeno je 2.004, dakle tada je ostalo samo 808 kuća, ali to nije bio razlog da se Novi Sad ne počne odmah dizati iz pepela. 

Polovinom jula 1852. godine mladi austrijski car Franja Josip, posetio je Petrovaradinsku tvrđavu i Novi Sad. Slika grada Novog Sada, izgrađenog tada ostala je donekle sačuvana do današnjeg dana, a na mesto starih, porušenih kuća podizane su lepše, a već 1852. godine vrednost novih zgrada bila je veća od pređašnjih.

Veliki polet na izgradnji Novog Sada bio je omogućen sredstvima koje je država dala gradu. Novi Sad je dobio zajam od oko 1.300.000 forinti. „Srbski dnevnik“ iz 1852. godine br. 3 ovako to opisuje: „Po onome što je do sada urađeno, moglo bi se izvesno držati da neće proći ni dve, a najviše tri godine i da će Novi Sad sasvim opravljen biti. Ova će varoš sad izgledati lepše od svake druge u ovim našim donjim krajevima. Kuće su po najnovijem ukusu i spolja i iznutra opravljene. Jedina je šteta što se nije pazilo da se ulice, koje su ponajviše krive, izravnaju...“. Prvog januara 1853. godine, dobio je Novi Sad i Sresku finansijsku direkciju, a dotle je Somborska finansijska direkcija imala ovde ispostavu. Te godine grad je dobio i Okružno načelstvo, a početak rada ovog načelstva propraćeno je velikim svečanostima, pucanjem iz prangija, a uveče iluminacijom varoši. Na početku 1853. godine dobio je i parno kupatilo „na pari i u kadama“, sa velikom trpezarijom i velikom baštom. Kupanja se „mogu imati od trave, sapuna, gvožđa, joda soli i odvojena parama“ – glasila je reklama.

Malo je ostalo od onog starog Novog Sada pre Bune, od one „poluorijentalne varoši sa ćepencima, siminidžinicama i prljavštinom“, kada su književnici i pesnici „na klupama pred kućama raspravljali svoja pitanja“.”

Kako nas Radovan Sremac podseća na ovaj događaj iz istorije grada:

„Na današnji dan, 12. juna, 1849. g. mađarska vojska je bombardovala Novi Sad sa petrovaradinske tvrđave. Čuvši za bombardovanje, Šiđanin Mita Orešković je sa Šiđanima Petrom Cvejićem i svojim šurakom Đokom Šalošem iznajmio kola i otišao da vidi nesreću Novog Sada. Kad su došli do Dunava, drugove je s kolima ostavio na sremskoj obali, a sam je prešao u Novi Sad, koji je buktio i rušio se pod topovima. Kad se vratio na sremsku obalu, Mita je tu seo i, gledajući propast i razvaline Novog Sada, spevao pesmu: „Bože, šta to tutnji...“:

Bože, šta to tutnji tako iz dubljina?

To daleko nije od Fruških Planina.

Šta je, da je, dobro biti neće,

Jer se zemlja iz temelja kreće.

Da nam pošlje Bog

Hranitelja svog,

Na taj strašni dan

Da nas čuva sam!

Nit` gromovi riču, nit` se šume lome,

Nit` se Fruške Gore kraj Dunava rone,

Već topove velike i male

Sad sa grada na nas ozgo pale.

Gori Novi Sad

Al nas krepi nad,

Vreme nastaće,

Lepšim postaće.

Ogorčen se nađe Kišu đenerale,

Iz osvete viče, Novi Sad da pale,

Top za topom sa svih strana gruva,

Te strahote da te Bog sačuva!

Gori Novi Sad -

Al nas krepi nad,

Vreme nastaće,

Lepšim postaće.

Lete bombe širom po Novome Sadu,

Novosadski Srbi kuda koji znadu.

Top za topom na sve strane gruva,

Te strahote da te Bog sačuva!

Gori Novi Sad -

Al nas krepi nad,

Vreme nastaće,

Lepšim postaće.”