НОВИ САД ЈЕ ГОТОВО СРАВЊЕН СА ЗЕМЉОМ Годишњица једног од најтрагичнијих догађаја у градској историји

О овом догађају записао је и хроничар историје Новог Сада Зоран Кнежев, на својој Фејсбук страници:

„Свакако један од најтрагичнијих датума у историји Новог Сада и Петроварадинске тврђаве је 12. јун 1849. године. Тада је мађарска револуционарна војска, по наређењу генерала Павла Киша, бомбардовала из 200 топова Нови Сад у коме су биле царске трупе. 

У Новом Саду су остали једва шест од оних двадесет хиљада становника, што их је пре било. Ти што остадоше, склонише се после у сеоске куће или у колибе тамо на северном рубу вароши. Ту сад живе скучено, изложени свим мукама оскудице па и болестима грозничаве климе, чија се зла удвостручују живлјењем у таквим гомилама.

Од 2.812 кућа пре Буне, после страховитог разарања срушено је 2.004, дакле тада је остало само 808 кућа, али то није био разлог да се Нови Сад не почне одмах дизати из пепела. 

Половином јула 1852. године млади аустријски цар Фрања Јосип, посетио је Петроварадинску тврђаву и Нови Сад. Слика града Новог Сада, изграђеног тада остала је донекле сачувана до данашњег дана, а на место старих, порушених кућа подизане су лепше, а већ 1852. године вредност нових зграда била је већа од пређашњих.

Велики полет на изградњи Новог Сада био је омогућен средствима које је држава дала граду. Нови Сад је добио зајам од око 1.300.000 форинти. „Србски дневник“ из 1852. године бр. 3 овако то описује: „По ономе што је до сада урађено, могло би се извесно држати да неће проћи ни две, а највише три године и да ће Нови Сад сасвим оправлјен бити. Ова ће варош сад изгледати лепше од сваке друге у овим нашим доњим крајевима. Куће су по најновијем укусу и сполја и изнутра оправлјене. Једина је штета што се није пазило да се улице, које су понајвише криве, изравнају...“. Првог јануара 1853. године, добио је Нови Сад и Среску финансијску дирекцију, а дотле је Сомборска финансијска дирекција имала овде испоставу. Те године град је добио и Окружно начелство, а почетак рада овог начелства пропраћено је великим свечаностима, пуцањем из прангија, а увече илуминацијом вароши. На почетку 1853. године добио је и парно купатило „на пари и у кадама“, са великом трпезаријом и великом баштом. Купања се „могу имати од траве, сапуна, гвожђа, јода соли и одвојена парама“ – гласила је реклама.

Мало је остало од оног старог Новог Сада пре Буне, од оне „полуоријенталне вароши са ћепенцима, симиниџиницама и прлјавштином“, када су књижевници и песници „на клупама пред кућама расправлјали своја питања“.”

Како нас Радован Сремац подсећа на овај догађај из историје града:

„На данашњи дан, 12. јуна, 1849. г. мађарска војска је бомбардовала Нови Сад са петроварадинске тврђаве. Чувши за бомбардовање, Шиђанин Мита Орешковић је са Шиђанима Петром Цвејићем и својим шураком Ђоком Шалошем изнајмио кола и отишао да види несрећу Новог Сада. Кад су дошли до Дунава, другове је с колима оставио на сремској обали, а сам је прешао у Нови Сад, који је буктио и рушио се под топовима. Кад се вратио на сремску обалу, Мита је ту сео и, гледајући пропаст и развалине Новог Сада, спевао песму: „Боже, шта то тутњи...“:

Боже, шта то тутњи тако из дублјина?

То далеко није од Фрушких Планина.

Шта је, да је, добро бити неће,

Јер се землја из темелја креће.

Да нам пошлје Бог

Хранителја свог,

На тај страшни дан

Да нас чува сам!

Нит` громови ричу, нит` се шуме ломе,

Нит` се Фрушке Горе крај Дунава роне,

Већ топове велике и мале

Сад са града на нас озго пале.

Гори Нови Сад

Ал нас крепи над,

Време настаће,

Лепшим постаће.

Огорчен се нађе Кишу ђенерале,

Из освете виче, Нови Сад да пале,

Топ за топом са свих страна грува,

Те страхоте да те Бог сачува!

Гори Нови Сад -

Ал нас крепи над,

Време настаће,

Лепшим постаће.

Лете бомбе широм по Новоме Саду,

Новосадски Срби куда који знаду.

Топ за топом на све стране грува,

Те страхоте да те Бог сачува!

Гори Нови Сад -

Ал нас крепи над,

Време настаће,

Лепшим постаће.”