(FOTO, VIDEO) UMETNOST UVEK I SVUDA IMA SVOJE MESTO Odigrana predstava „Dodir srca” u novosadskom Okružnom zatvoru
Da treba živeti punim plućima, bez straha i predrasuda, poruka je predstave „Dodir srca” koju je u Okružnom zatvoru na Klisi u Novom Sadu izvela pisac, režiser i scenarista predstava u kojima i sama glumi Nataša Jocić.
Osuđena lica i zaposleni ove ustanove imali su priliku da čuju priču o nesebičnoj ljubavi prema prirodi i čovečnosti, želji da sutra postanu bolja verzija sebe, kao i svesti da život treba slaviti svakog dana.
– Puna sam ljubavi i života, imam utisak da bih mogla da poletim – podelila je sa nama autorka performansa koja se predstavlja pod umetničkim prezimenom Jocić. – Moj utisak je da su ljudi, koji su u ustanovama poput ove, na određeni način izolovani od spoljnog sveta i žive određenim ritmom, iako su im ovde pružene sve mogućnosti i pogodnosti da uče i napreduju, kao na primer da se zabave i sami kreiraju nešto što požele. Smatram da je dodir sa umetnošću i spoljnim svetom jako bitan za njih kako bi ih ohrabrio i podstakao, jednog dana kada izađu, da se što lakše uklope u svakodnevicu života ili u neku lepu avanturu, uglavnom da se ovde ne vrate.
Emotivni performans koji je prisutne podsetio na najmoćniju silu na svetu – ljubav – dokazao je da prošlost ne treba da bude kamen spoticanja, već motiv da se pronađe radost života koji nema reprizu.
– Predstava je bila odlična i veoma poučna, jer govori o tome da u životu nisu toliko bitne materijalne stvari, već ljubav i odnos prema ljudima i prirodi – rekao je Novosađanin Svetomir Aničić, koji se i sam nedavno učlanio u dramsku sekciju u Okružnom zatvoru. – Za nas zatvorenike je ovde važna svaka aktivnost, a sam boravak je dobro osmišljen kako bi nam vreme bilo što ispunjenije, i taj rad mi mnogo znači. Uslovi su nam dobri, a odnos osuđenih lica i zaposlenih je korektan, a pravila su jasna. Ipak, sloboda nema cenu!
Kako je Aničić još dodao, u novosadskom Okružnom zatvoru socijalizacija je uspešna zahvaljujući vaspitačima koji su im ujedno i psiholozi, odnosno svakodnevna podrška pri navikavanju novih okolnosti, kao i odvojenosti od porodice i spoljnog sveta.
– Jako je važno da čovek nešto radi dok je ovde – kaže bibliotekar i crkvenik Mladen Zeljković iz Novog Sada, napominjući da je doživeo infarkt koji je, samo zahvaljujući tome što se nalazio u zatvoru, uz adekvatnu pomoć uspeo da preživi. – Oduševljen sam performansom jer govori o ljudskom srcu, otvaranju prema prirodu i čoveku, što se izgubilo s telefonima i novom tehnologijom. Mogu da kažem da svakog meseca sve veći broj zatvorenika čita, a delo koje bih uvek preporučio je serija knjiga „Flavijan” ruskog pisca Aleksandra Torika. Takođe, vaspitačice ovde su odlične, sve nas uvek saslušaju i svim silama se trude se da nam pomognu ako imamo neki problem. Sa svima imamo korektan odnos, što najviše i zavisi od nas samih. Ali, treba izvući pouku, a to je: nemojte činiti krivična dela i ići u zatvor!
Za nas zatvorenike je ovde važna svaka aktivnost, a sam boravak je dobro osmišljen kako bi nam vreme bilo što ispunjenije, i taj rad mi mnogo znači. Uslovi su nam dobri, a odnos osuđenih lica i zaposlenih je korektan, a pravila su jasna. Ipak, sloboda nema cenu! (Svetomir Aničić)
U Okružnom zatvoru tretman prema osuđenim licima obuhvata primenu svih predviđenih aktivnosti, od planiranih metoda, tehnika i postupaka, preduzetih sa ciljem da osuđeni usvoje društveno prihvatljiv sistem vrednosti i ovladaju veštinama za uspešno uključivanje u zajednicu. Ti tretmani se sprovode kroz osam posebnih programa među kojima su: opšti kognitivno-bihejvioralni program, edukativna radionica „Razvoj samoefikasnosti za zapošljavanje”, specijalizovani program za trening asertivne komunikacije, grupni i individualni rad sa zavisnicima, rad sa počiniocima krivičnih dela sa elementima nasilja, program koji se odnosi na podizanje svesti o bezbednosti u saobraćaju, psihološka savetovanja i psihijatrijski tretman, kao i radionice koje omogućavaju kreativno ispoljavanje u oblasti glume, vokalno-instrumentalnog izražavanja, poezije, proze i likovne umetnosti.
– Kultura i umetnost podstiču razvoj empatije, kreativnosti, dovode do introspekcije, pomažu nam da budemo bolji i kvalitetniji ljudi, utiču na stvaranje kritičkog mišljenja i promišljanja i spajaju nas sa onim najtananijim delovima sebe, te nas upoznaju sa onim segmentima koji su nam često nepoznati i nedostupni – napominje načelnica Službe za tretman Tatjana Zubović. – Iz tog razloga je bitno da umetnost uvek i svuda, pa i u sredini kao što je zatvor, nađe svoj put i zato ona ovde ima svoje mesto. Stoga mi ovde imamo različite vidove kulturnih aktivnosti i mogućnosti koje osuđenim licima daju priliku da učestvuju na festivalima likovnog i literarnog stvaralaštva, i tako predstave sebe i izraze se u nekim segmentima koji su im do tada bili potpuno nepoznati.
