(ФОТО, ВИДЕО) УМЕТНОСТ УВЕК И СВУДА ИМА СВОЈЕ МЕСТО Одиграна представа „Додир срца” у новосадском Окружном затвору

Осуђена лица и запослени ове установе имали су прилику да чују причу о несебичној љубави према природи и човечности, жељи да сутра постану боља верзија себе, као и свести да живот треба славити сваког дана.

– Пуна сам љубави и живота, имам утисак да бих могла да полетим – поделила је са нама ауторка перформанса која се представља под уметничким презименом Јоцић. – Мој утисак је да су људи, који су у установама попут ове, на одређени начин изоловани од спољног света и живе одређеним ритмом, иако су им овде пружене све могућности и погодности да уче и напредују, као на пример да се забаве и сами креирају нешто што пожеле. Сматрам да је додир са уметношћу и спољним светом јако битан за њих како би их охрабрио и подстакао, једног дана када изађу, да се што лакше уклопе у свакодневицу живота или у неку лепу авантуру, углавном да се овде не врате.

Емотивни перформанс који је присутне подсетио на најмоћнију силу на свету – љубав – доказао је да прошлост не треба да буде камен спотицања, већ мотив да се пронађе радост живота који нема репризу.

– Представа је била одлична и веома поучна, јер говори о томе да у животу нису толико битне материјалне ствари, већ љубав и однос према људима и природи – рекао је Новосађанин Светомир Аничић, који се и сам недавно учланио у драмску секцију у Окружном затвору. – За нас затворенике је овде важна свака активност, а сам боравак је добро осмишљен како би нам време било што испуњеније, и тај рад ми много значи. Услови су нам добри, а однос осуђених лица и запослених је коректан, а правила су јасна. Ипак, слобода нема цену!

Како је Аничић још додао, у новосадском Окружном затвору социјализација је успешна захваљујући васпитачима који су им уједно и психолози, односно свакодневна подршка при навикавању нових околности, као и одвојености од породице и спољног света.

– Јако је важно да човек нешто ради док је овде – каже библиотекар и црквеник Младен Зељковић из Новог Сада, напомињући да је доживео инфаркт који је, само захваљујући томе што се налазио у затвору, уз адекватну помоћ успео да преживи. – Одушевљен сам перформансом јер говори о људском срцу, отварању према природу и човеку, што се изгубило с телефонима и новом технологијом. Могу да кажем да сваког месеца све већи број затвореника чита, а дело које бих увек препоручио је серија књига „Флавијан” руског писца Александра Торика. Такође, васпитачице овде су одличне, све нас увек саслушају и свим силама се труде се да нам помогну ако имамо неки проблем. Са свима имамо коректан однос, што највише и зависи од нас самих. Али, треба извући поуку, а то је: немојте чинити кривична дела и ићи у затвор!

За нас затворенике је овде важна свака активност, а сам боравак је добро осмишљен како би нам време било што испуњеније, и тај рад ми много значи. Услови су нам добри, а однос осуђених лица и запослених је коректан, а правила су јасна. Ипак, слобода нема цену! (Светомир Аничић)

У Окружном затвору третман према осуђеним лицима обухвата примену свих предвиђених активности, од планираних метода, техника и поступака, предузетих са циљем да осуђени усвоје друштвено прихватљив систем вредности и овладају вештинама за успешно укључивање у заједницу. Ти третмани се спроводе кроз осам посебних програма међу којима су: општи когнитивно-бихејвиорални програм, едукативна радионица „Развој самоефикасности за запошљавање”, специјализовани програм за тренинг асертивне комуникације, групни и индивидуални рад са зависницима, рад са починиоцима кривичних дела са елементима насиља, програм који се односи на подизање свести о безбедности у саобраћају, психолошка саветовања и психијатријски третман, као и радионице које омогућавају креативно испољавање у области глуме, вокално-инструменталног изражавања, поезије, прозе и ликовне уметности.

– Култура и уметност подстичу развој емпатије, креативности, доводе до интроспекције, помажу нам да будемо бољи и квалитетнији људи, утичу на стварање критичког мишљења и промишљања и спајају нас са оним најтананијим деловима себе, те нас упознају са оним сегментима који су нам често непознати и недоступни – напомиње начелница Службе за третман Татјана Зубовић. – Из тог разлога је битно да уметност увек и свуда, па и у средини као што је затвор, нађе свој пут и зато она овде има своје место. Стога ми овде имамо различите видове културних активности и могућности које осуђеним лицима дају прилику да учествују на фестивалима ликовног и литерарног стваралаштва, и тако представе себе и изразе се у неким сегментима који су им до тада били потпуно непознати.