KLIMATSKA KRIZA UZIMA DANAK Vrućine u Evropi odnele više od 200.000 života
Više od 200.000 ljudi u Evropi preminulo je od posledica ekstremnih vrućina od 2022. godine, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), upozoravajući da klimatske promene predstavljaju sve veću pretnju po zdravlje stanovništva.
Povodom predstavljanja novih smernica za zaštitu stanovništva od toplotnih talasa, direktor SZO za Evropu Hans Henri Kluge ocenio je da su posledice klimatskih promena već vidljive i da je ekstremna vrućina njihova najsmrtonosnija manifestacija.
– Vrućina je tihi ubica, ali nije neizbežna. Uticaji klimatskih promena su jasna i prisutna opasnost – poručio je Kluge.
Prema podacima SZO, većina smrtnih slučajeva mogla je biti sprečena blagovremenim merama zaštite. Kako navode, više od 200.000 preminulih predstavlja samo deo ukupnih posledica, jer su milioni ljudi širom Evrope pretrpeli fizičke i psihičke zdravstvene probleme usled visokih temperatura.
Ekstremne vrućine najviše pogađaju starije osobe, decu i hronične bolesnike. Visoke temperature mogu izazvati dehidrataciju, toplotni udar i pogoršanje postojećih oboljenja, posebno srčanih i bubrežnih bolesti.
Naučnici upozoravaju da klimatske promene, nastale kao posledica ljudskih aktivnosti, dovode do sve učestalijih i intenzivnijih vremenskih ekstrema, uključujući toplotne talase, suše i poplave. Prema oceni SZO, Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta.
Nove smernice SZO preporučuju državama uspostavljanje efikasnih sistema upozoravanja na ekstremne temperature, kao i bolju komunikaciju sa najugroženijim grupama stanovništva. Poseban akcenat stavljen je na urbanističke mere koje mogu smanjiti izloženost vrućinama, poput povećanja i održavanja zelenih površina u gradovima.
Takođe se preporučuje da socijalne službe redovno proveravaju da li starije osobe imaju dovoljno tečnosti, kao i prilagođavanje radnog vremena zaposlenih kako bi se izbeglo izlaganje najjačem suncu tokom dana.
Kluge je poručio da individualne mere zaštite, poput izbegavanja boravka na suncu tokom najtoplijeg dela dana, jesu važne, ali nisu dovoljne bez šireg institucionalnog odgovora.
Krajem maja delove zapadne Evrope zahvatio je snažan toplotni talas koji je oborio temperaturne rekorde za taj period godine. Vlasti u Španiji saopštile su da je u maju ove godine zabeležen najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama od 2015. godine.
