SA ROBINOM HUDOM U LEGENDU OTIŠLO DRVO STARO 1.000 GODINA Ljudi iz celog sveta došli u Šervudsku šumu da se oproste
Jedno od najstarijih, najvećih i najpoznatijih stabala Evrope, Major oak, nije razvilo nijedan list ove godine i smatra se da je odumrlo.
Impozantni hrast ponosno stoji u Šervudskoj šumi, u engleskoj grofoviji Notingemšir, najmanje 1.000 godina. Međutim, u novijoj istoriji bio je izložen teškim uslovima, poput sušnih i vrelih leta, što je dovelo do propadanja.
Žrtva klimatskih promena
S obzirom na to da ove godine Major oak nije pokazao znake vegetacije, stručnjaci to smatraju konačnim pokazateljem njegovog kraja.
Svake godine, hiljade posetilaca dolazilo je da vidi hrast, čiji su impozantni obim od 11 metara i krošnja široka 28 metara inspirisali brojne legende i predanja.
Drvo je posebno poznato po legendi o Robinu Hudu, prema kojoj je služilo kao njegovo skrovište od Šerifa od Notingema.
Stručnjaci ističu da su klimatske promene, posebno toplotni talasi i suše, godinama ozbiljno narušavali zdravlje stabla. Posebno se izdvaja 2022. godina, kada su temperature u Velikoj Britaniji dostizale rekordnih 40 stepeni Celzijusa.
"Deo istorije koji nestaje"
Posetioci iz celog sveta – od Španije, do SAD, Južne Koreje i Australije – došli su da se “oproste” od drveta.
“Ogromno je! To je zaista prelepo drvo i tužno je što je odumrlo“, rekao je osmogodišnji Karter Džekson iz Šefilda.
Njegov otac Rajan dodaje: “To je deo istorije koji nestaje. Hrast je star 1.000 godina, ali ništa ne traje večno“.
“Uvek sam gledala filmove o Robinu Hudu i čitala knjige o njemu. Jadno drvo! Tužno je što smo pokušavali da mu pomognemo, ali možda smo time čak pogoršali situaciju“, kazala je Kirsti Čempion iz australijskog Adelejda.
Engleska, inače, poseduje jedinstveno bogatstvo velikih i starih hrastova – 114 stabala sa obimom većim od devet metara, dok je u ostatku Evrope takvih primeraka znatno manje.
Urađene su brojne intervencije
Hrast iz Šervudske šume dobio je ime u čast majora Hejmana Ruka, lokalnog istoričara koji ga je opisao 1790. godine. Od tada je postao prava turistička atrakcija.
Iako je 1970-ih postavljena zaštitna ograda, tlo oko hrasta je s vremenom sabijeno zbog velikog broja posetilaca, a dodatni pritisak izazvala je i činjenica da je Šervudska šuma, tokom Drugog svetskog rata, korišćena kao vojni kamp, prenosi The Guardian.
Tokom 20. veka, urađene su brojne intervencije u pokušaju da se drvo sačuva. Već 1904. godine postavljeni su metalni oslonci i lanci za grane. U 1960-im šupljine su ispunjene betonom, a delovi stabla oblagani su olovom, pa čak i vatrootpornim premazima.
Stručnjaci danas smatraju da su upravo ti oslonci, iako postavljeni u dobroj nameri, dodatno narušili prirodnu ravnotežu drveta.
Iako je hrast praktično mrtav, biće ostavljen da stoji na svom mestu, jer predstavlja važan deo ekosistema i dom brojnim vrstama insekata i drugih organizama.
