„DNEVNIK” NA IMANJU IVANA BRKLJAČA U MOKRINU
BANATSKA FARMA TESTIRA TEHNOLOGIJU KOJA USEVE MOŽE SPASTI OD KLIMATSKIH EKSTREMA Pogledajte šta radi njegov dron!
Na poljoprivrednom imanju Ivana Brkljača u Mokrinu u nedelji za nama tim sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u saradnji sa firmom Agrolift iz Kikinde sproveo je ogled koji je podrazumevao nanošenje zaštitnog preparata na foliju plastenika, i to uz pomoć drona.
U pitanju je tehnologija koja omogućava ne samo da se u plasteniku spusti temperatura za do čak pet stepeni Celzijusa, nego ova emulzija smanjuje prolazak štetnog zračenja dok istovremeno ne uskraćuje biljkama sunčevu svetlost koja im je neophodna za fotosintezu.
– S obzirom na visoke temperature, već smo planirali da raširimo mrežu, odnosno da uradimo tradicionalno zasenčenje – kaže za „Dnevnik” Ivan Brkljač. – Međutim, kada nam je predloženo nanošenje zaštitnog preparata uz pomoć drona, odlučili smo da probamo. Jednostavno, način na koji mi pristupamo poljoprivredi usmeren je ka tome da pokušamo da implementiramo sve nama dostupne najnovije tehnologije koje pokazuju neke rezultate, dakle da sve što možemo automatizujemo, modernizujemo, ali tako da pre svega sačuvamo maksimalan kvalitet zemlje i proizvoda za kranjeg korisnika, bili to mi sami ili neki kupac.
Naš sagovornik je diplomirani ekonomista koji je nakon 10 godina provedenih u inostranstvu, gde se bavio sasvim drugim poslovima, vratio u Banat i sada je, pored ostalog, i individualni poljoprivredni proizvođač...
– Ideja se rodila pre nekoliko godina kada sam dobio dete i počeo malo više da razmišljam o tome čime ga hranimo – pojašnjava Brkljač. – Najpre sam iz hobija počeo da gajim povrće u bašti, a onda se polako zaljubio u ceo proces proizvodnje hrane. Budući da sam se bavio i ugostiteljstvom, shvatio sam da bi to mogao biti dobar model: da ljubav prema zdravoj hrani zaokružim, da od semenke dođem do finalnog proizvoda. Budući da mi je na raspolaganju bilo porodično imanje u Mokrinu, odlučio sam da brigu o njemu preuzem na sebe i da napravim jednu malu ali ipak komercijalnu farmu.
Poljoprivredno dobro Ivana Brkljača priključilo se inicijativi projekta ClimateSmartAdvisors, čiji je deo i naučni Institut BioSens. Ovaj projekat okuplja čak 73 partnera iz 27 država sa ciljem da se ubrza usvajanje klimatski pametne agrarne prakse u najširoj poljoprivrednoj proizvodnji
Plastenik u okviru imanja prostire se na oko 800 kvadratnih metara i u njemu se pre svega uzgaja čeri paradaj. Izvan Mokrina pak Brkljač ima još oko 15 hektara zemlje, gde planira da razvije potpuno regenerativnu farmu, pod čijim okriljem bi se razvijala ne ne samo biljna nego i stočarska proizvodnja.
– Krajem ovog leta trebalo je da dobijemo devet grla angusa i da na taj način pokušamo da mimikriramo ono što su prirodni procesi i da na regenerativan način brinemo o zemlji, brinemo kulturama i brinemo o životinjama. Sada smo zasejali kombinaciju deteline i ljulja za proizvodnju stočne hrane, zatim imamo još oko tri hektara pod suncokretom i dva hektara pod kukuruzom. Pre nekoliko godina zasadili smo tamo i jednu šumicu i napravili vetrozaštitni pojas. Budući da se to sve nalazi u meandru prisušene reke Aranke, prokopan je kanal, koji je sad ostao kao svojevrsna prirodna membrana od nas i okolnih njiva. Ideje je da tu u narednim godinama zasadimo još nekoliko drvoreda, kako bismo prirodnom parcelacijom dobili jednu tablu gde možemo da budemo dosta sigurni da eventualni komšijski hemijski tretman do nje neće doći.
Krema za sunčanje za plastenike
U junu, julu i avgustu, kada temperature postaju previsoke, poljoprivrednici su uglavnom posezali za zaštitnim mrežama kojima su štitili plastenike praveći hladovinu. Ponekad se posezalo i za senčenjem samog plastenika premazivanjem folije, s tim da se to ranije radilo ručno i uglavnom krečom. Ono što je sada novo, to su posebne formulacije preparata, koje se takođe nanose na foliju i nisu štetne po životnu sredinu. Novina je i činjenica da se njihovo nanošenje radi uglavnom uz pomoć poljoprivrednog drona.
„Kod zaštitnih mreža imamo situaciju da ona zaseni plastenik 30, 40, 50 procenata, u zavisnosti od njene gustine, i pri tome se senči sav spektar elektromagnetnih talasa koje dolaze od sunca”, objašnjava dr Zoran Stamenković, docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. „Problem nastaje ako nastupe oblačni dani, pa biljke zbog mreže ne dobijaju dovoljno svetlosti za razvoj, zbog čega preti umanjenje prinosa, i jedino rešenje onda je da se mreže sklone. A to sklanjanje i stavljanje mreža priličan je posao. Savremena rešenja su ovi preparati, koji propuštaju elektromagnetne zrake neophodne biljkama za fotosintezu, dok zadržavaju toplotu. To praktično znači da kada i dođu neki oblačni dani, biljka i dalje dobija ono što joj je potrebno. Ovi preparati mogu da se nanose i ručno, ali je korišćenjem drona ne samo brže, nego se preparat nanosi mnogo ravnomernije. Budući da je u pitanju relativno mala površina, podešavaju se niski parametri rada drona, tako da on u ovom slučaju leti sporo i sa svega dva metra radnog zahvata – za razliku od ratarstva, gde je radni zahvat oko sedam metara i dron tada prelazi osam-devet metara u sekundi”.
Ivan Brkljač pojašnjava da je ideja da se za nekoliko godina na tom prostoru, na otvorenom gaje svinje, krave, kokoške, sve sa usevima koji podupiru tu životninjsku proizvodnju.
– Jeste u pitanju kompleksan, složen sistem koji bi trebalo razviti na jednoj, uslovno govoreći, maloj površini, i to tako da jedno podupire drugo. Ideja je, naravno, obezbediti visok kvalitet, a da u isto vreme imanje bude održivo. Ideja je da jednog dana kompletna proizvodnja bude u potpunosti organska. U ovoj fazi na većini parcela primenjujemo model regenerativne poljoprivrede, jer tako zemljište duže zadržava preko potrebnu vlagu, i pri tome ne planiramo da useve tretiramo ma čim što nije prihvaćeno u organskoj proizvodnji. S druge strane, za standardne kulture, kao što je suncokret, ipak smo zadržali konvencionalni pristup, jer još nemamo dovoljno ni iskustva ni znanja, pa možda ni hrabrosti da i tu počnemo da primenjujemo principe organske proizvodnje. Ali krajnji cilj jeste da sve što bude u tom jednom ekosistemu bude u potpunosti organsko.
Brkljač navodi da je u temelju njihovog plana kreiranje proizvodnog poljoprivrednog modela koji jasno pokazuje koji su njegovi benefiti, naravno, ukoliko se pokaže uspešnim i samoodrživim.
– U osnovi taj model mora da bude i profitabilan. E sad, u koji meri profitabilan, to tek treba da vidimo. Ali sam uveren u to da možemo da zaokružimo jednu priču koja, da tako kažemo, pije vodu. I da onda tražimo spoljne investitore kojima bismo na ovom malom, svojevrsnom pilot primeru, pokazali i dokazali da naša zamisao funkcioniše i da onda probamo sve da skaliramo. I to ovde, u ovom području, u Severnom Banatu, poljoprivrednom kraju koji se suočava sa velikim izazovima, pogotovo klimatskim. Baš zato želimo da probamo, pa ako mi uspemo, da pružimo time primer i drugima.
Miroslav Stajić
