HEROJI SPASIOCI IZ SRBIJE SPREMNI SU DA SE NA POZIV ODAZOVU NARODU VENECUELE Šef Sektora za vanredne situacije MUP-a otkriva kako izgleda spasavanje: Plašim se da broj stradalih može biti veoma veliki

Nikola Maksimović, šef Odseka Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, otkriva kako izgledaju najteže spasilačke misije i zašto su prva 72 sata presudna.

Specijalizovane spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije stavljene su na raspolaganje i, ukoliko nadležni donesu takvu odluku i stigne zvaničan zahtev za međunarodnu pomoć, spremne su da u najkraćem roku budu upućene u Venecuelu kako bi učestvovale u spasavanju nakon razornog zemljotresa.

O tome kako funkcionišu međunarodne spasilačke misije, koliko su presudni prvi sati nakon potresa i sa kakvim izazovima se spasilački timovi suočavaju na terenu govorio je za jutarnji program "Redakcija" na Kurir televiziji Nikola Maksimović, šef Odseka Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Na pitanje da li su naši timovi spremni da odmah krenu ukoliko stigne zahtev za pomoć, Maksimović objašnjava da je upravo to suština njihovog rada.

- U principu da. U okviru Sektora za vanredne situacije imamo operativno 162 vatrogasne jedinice sa više od 3.700 profesionalnih vatrogasaca-spasilaca. Od tog broja imamo tačno 150 članova specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina koji dolaze iz osam organizacionih jedinica - Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Niša, Bora, Valjeva, Užica i Kruševca, u skladu sa seizmičkom procenom ugroženosti Republike Srbije - rekao je Maksimović.

Govoreći o iskustvu iz razornog zemljotresa u Turskoj 2023. godine, gde je bio zamenik vođe srpskog tima, Maksimović ističe da je upravo brzina reagovanja jedan od ključnih faktora.

- Država koja je pogođena nesrećom traži pomoć preko međunarodnih tela. Države nude pomoć kakvu imaju i onda se postiže dogovor oko njenog upućivanja. Kada pričamo konkretno o Turskoj, mi smo veoma brzo reagovali na zahtev za pomoć. Zemljotres je bio u ranim jutarnjim časovima, a mi smo već oko 20 časova bili u avionu za Tursku - kaže Maksimović.

On objašnjava da je deo tima stigao avionom, dok je drugi deo krenuo kopnenim putem sa kompletnom opremom.

- Jedan deo tima od 27 članova sa spasilačkim psom Zigijem stigao je avionom, dok je drugi deo, sa devet vozila i dodatnom opremom, putovao oko 35 do 36 sati. Kada su nam se pridružili, bili smo potpuno operativni i imali svu potrebnu opremu na terenu, za razliku od pojedinih timova koji su raspolagali samo opremom koja može da se transportuje avionom. Ukupno smo imali 45 pripadnika i veoma uspešnu akciju koja je bila jedna od najkompleksnijih i najobimnijih u novijoj istoriji - naveo je Maksimović.

Podsetio je da je u Turskoj bilo angažovano oko 200 međunarodnih spasilačkih timova.

Govoreći o tome koliko dugo ljudi mogu da prežive ispod ruševina, Maksimović naglašava da struka jasno definiše najkritičniji period.

- Kaže struka da su prva tri dana, odnosno prva 72 sata, ključna u akcijama spasavanja. Većinu preživelih u prvim satima spasava lokalno stanovništvo. To je takozvano površinsko spasavanje, kada nije potrebna specijalna oprema. Nakon toga posao preuzimaju specijalistički timovi koji imaju posebnu metodologiju rada, elektronsku opremu za pretragu, spasilačke pse i sve ostalo što je neophodno za pronalaženje ljudi ispod ruševina - objasnio je.

Dodaje da čak i vreme kada je zemljotres pogodio neko područje značajno utiče na planiranje potrage.

- Nije isto ako se zemljotres dogodi usred noći, kao što je bio slučaj u Turskoj, kada pretpostavljate da su ljudi u svojim domovima i spavaćim sobama, ili ako se dogodi u kasnim popodnevnim časovima, kada ne znate da li su ljudi na poslu, u prevozu, na ulici ili kod kuće. Tada je mnogo teže napraviti procenu gde treba tragati za preživelima - rekao je Maksimović.

Govoreći o velikom broju nestalih nakon razornih zemljotresa, upozorava da se sa procenama mora biti veoma oprezan.

- Hajde da ne licitiramo ciframa. Plašim se da broj stradalih može biti veoma veliki. U Turskoj smo u početku imali informaciju da je oko 120.000 ljudi nestalo, a na kraju je broj poginulih bio ispod 60.000. Prava slika dobija se tek kada se završi poslednja faza spasavanja i kada počne uklanjanje ruševina teškom mehanizacijom - istakao je.

Dodaje da intenzivne spasilačke akcije uglavnom traju između sedam i devet dana, ali da izuzeci postoje.

- Ne treba podvlačiti crtu. Dešava se da ljudi budu pronađeni živi i nakon tog perioda, ukoliko su imali idealne uslove za preživljavanje. Međutim, većina zatrpanih osoba ima povrede, nalazi se pod pritiskom betonskih konstrukcija, nema vode, a sve to značajno smanjuje šanse za preživljavanje - rekao je Maksimović.

Na pitanje koliko su domaće spasilačke jedinice opremljene u odnosu na evropske timove, Maksimović kaže da Srbija može ravnopravno da odgovori i na najsloženije zadatke.

- Apsolutno smo u rangu sa evropskim spasilačkim timovima. Opremamo se po INSARAG smernicama, koje predstavljaju standard Ujedinjenih nacija za pretragu i spasavanje u urbanim uslovima. Po istoj metodologiji formiramo timove i obučavamo pripadnike - naglasio je.

Poseban izazov predstavljaju naknadni potresi, koji često ugrožavaju i same spasioce.

- Bezbednost je na prvom mestu. Ako ne sačuvamo sebe, ne možemo pomoći drugima. U Turskoj smo izvukli jednu preživelu osobu kroz tunel koji smo prokopali do nje. Već narednog dana taj tunel više nije postojao, jer se objekat dodatno urušio usled novih potresa. To su sekundarne opasnosti kojih se najviše plašimo, uz biološku kontaminaciju koja nastaje nakon nekoliko dana zbog velikog broja stradalih - objasnio je Maksimović.

Na kraju je istakao da bi, kada bi se slična katastrofa dogodila u regionu, srpske spasilačke jedinice vrlo brzo bile na terenu.

- Da se, ne daj Bože, u okruženju dogodi slična nesreća, mi bismo verovatno već bili na licu mesta. Prirodno je da prve u pomoć stižu geografski najbliže zemlje, jer je upravo faktor vremena presudan u spasavanju ljudskih života - zaključio je Maksimović.