ХЕРОЈИ СПАСИОЦИ ИЗ СРБИЈЕ СПРЕМНИ СУ ДА СЕ НА ПОЗИВ ОДАЗОВУ НАРОДУ ВЕНЕЦУЕЛЕ Шеф Сектора за ванредне ситуације МУП-а открива како изгледа спасавање: Плашим се да број страдалих може бити веома велики

Никола Максимовић, шеф Одсека Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије, открива како изгледају најтеже спасилачке мисије и зашто су прва 72 сата пресудна.

Специјализоване спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије стављене су на располагање и, уколико надлежни донесу такву одлуку и стигне званичан захтев за међународну помоћ, спремне су да у најкраћем року буду упућене у Венецуелу како би учествовале у спасавању након разорног земљотреса.

О томе како функционишу међународне спасилачке мисије, колико су пресудни први сати након потреса и са каквим изазовима се спасилачки тимови суочавају на терену говорио је за јутарњи програм "Редакција" на Курир телевизији Никола Максимовић, шеф Одсека Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

На питање да ли су наши тимови спремни да одмах крену уколико стигне захтев за помоћ, Максимовић објашњава да је управо то суштина њиховог рада.

- У принципу да. У оквиру Сектора за ванредне ситуације имамо оперативно 162 ватрогасне јединице са више од 3.700 професионалних ватрогасаца-спасилаца. Од тог броја имамо тачно 150 чланова специјалистичког тима за спасавање из рушевина који долазе из осам организационих јединица - Новог Сада, Београда, Крагујевца, Ниша, Бора, Ваљева, Ужица и Крушевца, у складу са сеизмичком проценом угрожености Републике Србије - рекао је Максимовић.

Говорећи о искуству из разорног земљотреса у Турској 2023. године, где је био заменик вође српског тима, Максимовић истиче да је управо брзина реаговања један од кључних фактора.

- Држава која је погођена несрећом тражи помоћ преко међународних тела. Државе нуде помоћ какву имају и онда се постиже договор око њеног упућивања. Када причамо конкретно о Турској, ми смо веома брзо реаговали на захтев за помоћ. Земљотрес је био у раним јутарњим часовима, а ми смо већ око 20 часова били у авиону за Турску - каже Максимовић.

Он објашњава да је део тима стигао авионом, док је други део кренуо копненим путем са комплетном опремом.

- Један део тима од 27 чланова са спасилачким псом Зигијем стигао је авионом, док је други део, са девет возила и додатном опремом, путовао око 35 до 36 сати. Када су нам се придружили, били смо потпуно оперативни и имали сву потребну опрему на терену, за разлику од појединих тимова који су располагали само опремом која може да се транспортује авионом. Укупно смо имали 45 припадника и веома успешну акцију која је била једна од најкомплекснијих и најобимнијих у новијој историји - навео је Максимовић.

Подсетио је да је у Турској било ангажовано око 200 међународних спасилачких тимова.

Говорећи о томе колико дуго људи могу да преживе испод рушевина, Максимовић наглашава да струка јасно дефинише најкритичнији период.

- Каже струка да су прва три дана, односно прва 72 сата, кључна у акцијама спасавања. Већину преживелих у првим сатима спасава локално становништво. То је такозвано површинско спасавање, када није потребна специјална опрема. Након тога посао преузимају специјалистички тимови који имају посебну методологију рада, електронску опрему за претрагу, спасилачке псе и све остало што је неопходно за проналажење људи испод рушевина - објаснио је.

Додаје да чак и време када је земљотрес погодио неко подручје значајно утиче на планирање потраге.

- Није исто ако се земљотрес догоди усред ноћи, као што је био случај у Турској, када претпостављате да су људи у својим домовима и спаваћим собама, или ако се догоди у касним поподневним часовима, када не знате да ли су људи на послу, у превозу, на улици или код куће. Тада је много теже направити процену где треба трагати за преживелима - рекао је Максимовић.

Говорећи о великом броју несталих након разорних земљотреса, упозорава да се са проценама мора бити веома опрезан.

- Хајде да не лицитирамо цифрама. Плашим се да број страдалих може бити веома велики. У Турској смо у почетку имали информацију да је око 120.000 људи нестало, а на крају је број погинулих био испод 60.000. Права слика добија се тек када се заврши последња фаза спасавања и када почне уклањање рушевина тешком механизацијом - истакао је.

Додаје да интензивне спасилачке акције углавном трају између седам и девет дана, али да изузеци постоје.

- Не треба подвлачити црту. Дешава се да људи буду пронађени живи и након тог периода, уколико су имали идеалне услове за преживљавање. Међутим, већина затрпаних особа има повреде, налази се под притиском бетонских конструкција, нема воде, а све то значајно смањује шансе за преживљавање - рекао је Максимовић.

На питање колико су домаће спасилачке јединице опремљене у односу на европске тимове, Максимовић каже да Србија може равноправно да одговори и на најсложеније задатке.

- Апсолутно смо у рангу са европским спасилачким тимовима. Опремамо се по ИНСАРАГ смерницама, које представљају стандард Уједињених нација за претрагу и спасавање у урбаним условима. По истој методологији формирамо тимове и обучавамо припаднике - нагласио је.

Посебан изазов представљају накнадни потреси, који често угрожавају и саме спасиоце.

- Безбедност је на првом месту. Ако не сачувамо себе, не можемо помоћи другима. У Турској смо извукли једну преживелу особу кроз тунел који смо прокопали до ње. Већ наредног дана тај тунел више није постојао, јер се објекат додатно урушио услед нових потреса. То су секундарне опасности којих се највише плашимо, уз биолошку контаминацију која настаје након неколико дана због великог броја страдалих - објаснио је Максимовић.

На крају је истакао да би, када би се слична катастрофа догодила у региону, српске спасилачке јединице врло брзо биле на терену.

- Да се, не дај Боже, у окружењу догоди слична несрећа, ми бисмо вероватно већ били на лицу места. Природно је да прве у помоћ стижу географски најближе земље, јер је управо фактор времена пресудан у спасавању људских живота - закључио је Максимовић.