Pecaljku drži u ruci otkako je prohodao: Zoran Gardinovački osvajao trofeje širom Vojvodine, šarani teški i do 16 kilograma su mu rutina
Kada su nekome otac, stariji brat i ujaci strastveni pecaroši, a rodio se 1970. godine u Petrovaradinu i odrastao u blizini Dunava, jasno je bilo u kom pravcu će ići i njegova strast.
Tako je Zoran Gardinovački, još u predškolskom uzrastu, uzeo pecaljke u ruke i ne ispušta ih do danas. Iako ima prilične porodične i poslovne obaveze, kada god je prilika – eto njega kraj vode.
- Imao sam pet godina kada me je otac prvi put odveo na pecanje. Odmah mi se to dopalo, pa sam kasnije, često sa drugarima, odlazio na vode Koviljsko – petrovaradinskog rita. Nekada, kraj Dunava je bilo dosta bara bogatih ribom: Šinter hagl, Šveb, Vajsova rupa, u ritu ispred Tekija... Naravno, počeo sam da pecam na plovak a lovio sam crvenperke, karaše, meleze, peševe, dok manjova u to vreme nije bilo – seća se Zoran.
Tolstolobici
S obzirom na ribolovačku strast i radoznalost, Zoran je jednom prilikom poželeo da se oproba i u pecanju tolstolobika. Tu nije imao nikakvog iskustva, već se informisao preko interneta o toj vrsti ribolova pre nego što je otišao kraj jedne brane na Dunavu.
- Jedan od starijih meštana, tamošnjih ribolovaca, rekao mi je da sam izabrao loš trenutak, jer već tri dana niko ništa nije uhvatio. Za manje od dva sata upecao sam tri tolstolobika, svaki je imao između 2 i 2,5 kilograma. Poklonio sam ih onom meštaninu, a on me je pozvao na večeru – seća se Zoran.
Po nepisanom ribolovačkom razvojnom putu, nakon plovkarenja usledili su izlasci na Dunav, pecanje na dubinke sa olovom i omiljena kampovanja i druženja u blizini vode. Naravno, sve je to pratila i nabavka pribora prilagođenog za ozbiljniji ribolov. Još je pomalo pohodio bare oko Dunava, koje su, nažalost, polako počele da nestaju. Zavoleo je i varaličarenje. Na Švebu je jednom priliko upecao štuku tešku 6,5 kilograma, a iz Dunava često je vadio smuđeve i somove teške između četiri i pet kilograma. A onda, pre pet godina, počeo je intenzivno da pohađa i komercijalne vode. Tu ga je, kako kaže, najviše privuklo druženje i specifična atmosfera koja vlada na ribolovačkim nadmetanjima.
-Još ranije, voleo sam da pecam šarane i amure, a sada imam sjajnu priliku za to. Na jezeru Pivnice ulovio sam šarana od 16 kilograma, na bari Bečmen od 13. U Pivnicama sam upecao i svog najvećeg smuđa koji je težio 13 kilograma – kaže mlađi od braće Gardinovački.
Pecao je u paru sa mlađim sinom, kao deo različitih ekipa na ribolovačkim takmičenjima, s koji se često vraćao sa peharima u meri da ih je baš teško na jednu policu poređati.... Kada se spoje strast, znanje i iskustvo, čuvarka se brzo ribom napuni.