Пецаљку држи у руци откако је проходао: Зоран Гардиновачки освајао трофеје широм Војводине, шарани тешки и до 16 килограма су му рутина
Када су некоме отац, старији брат и ујаци страствени пецароши, а родио се 1970. године у Петроварадину и одрастао у близини Дунава, јасно је било у ком правцу ће ићи и његова страст.
Тако је Зоран Гардиновачки, још у предшколском узрасту, узео пецаљке у руке и не испушта их до данас. Иако има приличне породичне и пословне обавезе, када год је прилика – ето њега крај воде.
- Имао сам пет година када ме је отац први пут одвео на пецање. Одмах ми се то допало, па сам касније, често са другарима, одлазио на воде Ковиљско – петроварадинског рита. Некада, крај Дунава је било доста бара богатих рибом: Шинтер хагл, Швеб, Вајсова рупа, у риту испред Текија... Наравно, почео сам да пецам на пловак а ловио сам црвенперке, караше, мелезе, пешеве, док мањова у то време није било – сећа се Зоран.
Толстолобици
С обзиром на риболовачку страст и радозналост, Зоран је једном приликом пожелео да се опроба и у пецању толстолобика. Ту није имао никаквог искуства, већ се информисао преко интернета о тој врсти риболова пре него што је отишао крај једне бране на Дунаву.
- Један од старијих мештана, тамошњих риболоваца, рекао ми је да сам изабрао лош тренутак, јер већ три дана нико ништа није ухватио. За мање од два сата упецао сам три толстолобика, сваки је имао између 2 и 2,5 килограма. Поклонио сам их оном мештанину, а он ме је позвао на вечеру – сећа се Зоран.
По неписаном риболовачком развојном путу, након пловкарења уследили су изласци на Дунав, пецање на дубинке са оловом и омиљена камповања и дружења у близини воде. Наравно, све је то пратила и набавка прибора прилагођеног за озбиљнији риболов. Још је помало походио баре око Дунава, које су, нажалост, полако почеле да нестају. Заволео је и вараличарење. На Швебу је једном прилико упецао штуку тешку 6,5 килограма, а из Дунава често је вадио смуђеве и сомове тешке између четири и пет килограма. А онда, пре пет година, почео је интензивно да похађа и комерцијалне воде. Ту га је, како каже, највише привукло дружење и специфична атмосфера која влада на риболовачким надметањима.
-Још раније, волео сам да пецам шаране и амуре, а сада имам сјајну прилику за то. На језеру Пивнице уловио сам шарана од 16 килограма, на бари Бечмен од 13. У Пивницама сам упецао и свог највећег смуђа који је тежио 13 килограма – каже млађи од браће Гардиновачки.
Пецао је у пару са млађим сином, као део различитих екипа на риболовачким такмичењима, с који се често враћао са пехарима у мери да их је баш тешко на једну полицу поређати.... Када се споје страст, знање и искуство, чуварка се брзо рибом напуни.