Nakon urušavanja krova u Dvorskoj bašti: Najavljene hitne mere i ograđivanje objekta
U iščekivanju opsežnih radova u Dvorskoj bašti, najavljenih za ovu godinu o trošku države i opštine Sremski Karlovci, krov od ranije oronulog staklenika u tom parku obrušio se pre desetak dana.
Odmah po obrušavanju nadležni u karlovačkoj opštini preduzeli su mere da spreče prilazak ljudi objektu da ne bi došlo do neželjenih posledica, a juče je objekat obišao Milan Andrić, načelnik Odeljenja opštih i pravnih odnosa Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, u čijem vlasništvu je Dvorska bašta, i održao sastanak sa predstavnicima opštine i inspekcije.
On je nakon jučerašnjeg obilaska Dvorske bašte i sastanka za „Dnevnik“ rekao da će Patrijaršija ispuniti svoje zakonom propisane obaveze.
– Inspekcija je naložila zabranu korišćenja objekta, mada on nije ni bio u upotrebnom stanju, kao i pristup – kaže Milan Andrić. – Mi ćemo kao vlasnici, koliko danas, osim traka koje su već postavljene, ogradom dodatno onemogućiti pristup zgradi. Imamo obavezu po nalogu inspekcije da sačinimo i elaborat o situacionom stanju objekta kako bi se videlo da li je za rušenje ili ne, i to ćemo ispuniti jer nas zakon na to obavezuje.
Andrić napominje da su objekti unutar Dvorske bašte u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što dodatno otežava već složenu situaciju.
– Patrijaršija SPC se od trenutka kada joj je vraćena Dvorska bašta u postupku restitucije, aktivno bavi tim prostorom. Činimo to fazno. Uredili smo arboretum, mobilijar, obeležili najznačajnije vrste drveća i bilja. Učestvovali smo i u izradi projekta revitalizacije objekata. Taj posao je privremeno zaustavljen, ali ćemo sada insistirati da se projekat završi.
Građanima za odmor, a omladini za nastavu
Na osnivanje i podizanje Dvorske bašte ne mali uticaj imao je profesor i direktor Karlovačke gimnazije Andrej Volni, prirodnjak, koji je smatrao da je neophodno da učenici ono što uče i posmatraju. Uvođenjem novog nastavnog programa koji se oslanjao na njegovo stanovište, prirodne nauke dobijaju značajnije mesto pa je i potreba za očiglednom nastavom, posebno botanike postala još veća. Slobodne površine oko gimnazije nisu odgovarale za tako nešto, te je predsednik Patronata tadašnjeg glavnog Starateljstva gimnazije, patrijarh Josif Rajačić, iz kompleksa Karlovačke mitropolije izdvojio površinu od 6,97 hektara na sadašnjem mestu Dvorske bašte s namerom da se na njoj podigne park koji će služiti svim građanima za odmor, a školskoj omladini za očiglednu nastavu. Kako u našem narodu nije bilo hortikulturnih stručnjaka, patrijarh je pozvao vrtnog arhitektu iz Beča, Rudolfa Sibeka, koji je 1848. izradio projekat, a dogodine je počelo podizanje parka.
Dodaje da je zloupotrebom prava nekadašnje uprave Nacionalnog parka Fruška gora deo jednog od objekata otuđen. Kako kaže, crkva je u stalnim pregovorima sa vlasnikom oko otkupa, ali je cena iznad tržišnih i mogućnosti koje trenutno crkva ima. Druga dva objekta su u relativno dobrom stanju.
– Cilj nam je da Dvorska bašta ostane ono što je bila i ima misiju s početka postojanja. Ali moramo da je učinimo samoodrživom jer crkva direkto iz svojih prihoda ne može da finansira njeno postojanje – kaže Milan Andrić i dodaje da se očekuje skori početak obnove arboretuma, mobilijara i staza od novca koji je opština obezebdila iz javnih fondova.
Kako je za „Dnevnik“ svojevremeno rekao predsednik karlovačke opštine Dražen Đurđić, radovi u Dvorskoj bašti planirani su u iznosu od 35 miliona dinara, od čega je Ministarstvo zaštite životne sredine lane izdvojilo 20,5 miliona dinara, Vlada Srbije 10, a lokalna samouprava pet miliona dinara. Dvadeset miliona predviđeno je za radove koji se tiču zelenila – sadnje i sanitarne seče, dok je 15 miliona planirano za staze, mobilijar i druge radove. Glavna staza široka oko tri metra i duga šezdesetak i staza s desne strane biće rekonstruisane. Umesto asfalta za podlogu će imati kamene ploče. Biće postavljeni ivičnjaci, klupe, kante i informativne table, kao i javna rasveta. U planu je da se uloži i u ulaznu kapiju.
Stabla limuna i narandže u stakleniku
Od objekata u Dvorskoj bašti su izgrađeni staklenik, radionica sa spremištem za alat, ekonomsko dvorište sa lagumom, ledarom i cvećarom sa toplim lejama za proizvodnju rasada. Za baštovana je napravljena kuća, dva paviljona, od kojih je jedan zastakljen, dva vodoskoka i četiri bunara. Na gornjem platou postojao je teren za atletiku i igralište za tenis i odbojku. U staklenoj bašti čiji krov se sada obrušava, čuvane su tokom zime egzotične i mediteranske biljke kao što su palme, aloje, fikusi, limuni, narandže, narovi, filadendroni...
Dvorska bašta u Sremskim Karlovcima, jedan od najstarijih vojvođanskih parkova. Prostire se na 7,29 hektara, a proglašena je spomenikom prirode i vrtne arhitekture 2012. godine mada je prvi put pod zaštitu stavljena još 1974. godine kao prirodni spomenik, mada zbog izostanka nege i aktivne zaštite koje takav park zahteva, u njoj je došlo u periodu dužem od pola veka, do degradacije svih sadržaja pa joj je vrednost bitno smanjena u odnosu na stanje pre Drugog svetskog rata.
Pre devet godina patrijarh Irinej i tadašnji predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković poptisali su sporazum kojim parcela od 1,2 hektara na kom se nalazi tereni u Dvorskoj bašti daju na korišćenje lokalnoj samoupravi na 25 godina.
U postupku restitucije Dvorska bašta vraćena je crkvi 2009. godine uključujući i parcelu na kojoj su sportski tereni.