Након урушавања крова у Дворској башти: Најављене хитне мере и ограђивање објекта
У ишчекивању опсежних радова у Дворској башти, најављених за ову годину о трошку државе и општине Сремски Карловци, кров од раније оронулог стакленика у том парку обрушио се пре десетак дана.
Одмах по обрушавању надлежни у карловачкој општини предузели су мере да спрече прилазак људи објекту да не би дошло до нежељених последица, а јуче је објекат обишао Милан Андрић, начелник Одељења општих и правних односа Патријаршије Српске православне цркве, у чијем власништву је Дворска башта, и одржао састанак са представницима општине и инспекције.
Он је након јучерашњег обиласка Дворске баште и састанка за „Дневник“ рекао да ће Патријаршија испунити своје законом прописане обавезе.
– Инспекција је наложила забрану коришћења објекта, мада он није ни био у употребном стању, као и приступ – каже Милан Андрић. – Ми ћемо као власници, колико данас, осим трака које су већ постављене, оградом додатно онемогућити приступ згради. Имамо обавезу по налогу инспекције да сачинимо и елаборат о ситуационом стању објекта како би се видело да ли је за рушење или не, и то ћемо испунити јер нас закон на то обавезује.
Андрић напомиње да су објекти унутар Дворске баште у надлежности Републичког завода за заштиту споменика културе, што додатно отежава већ сложену ситуацију.
– Патријаршија СПЦ се од тренутка када јој је враћена Дворска башта у поступку реституције, активно бави тим простором. Чинимо то фазно. Уредили смо арборетум, мобилијар, обележили најзначајније врсте дрвећа и биља. Учествовали смо и у изради пројекта ревитализације објеката. Тај посао је привремено заустављен, али ћемо сада инсистирати да се пројекат заврши.
Грађанима за одмор, а омладини за наставу
На оснивање и подизање Дворске баште не мали утицај имао је професор и директор Карловачке гимназије Андреј Волни, природњак, који је сматрао да је неопходно да ученици оно што уче и посматрају. Увођењем новог наставног програма који се ослањао на његово становиште, природне науке добијају значајније место па је и потреба за очигледном наставом, посебно ботанике постала још већа. Слободне површине око гимназије нису одговарале за тако нешто, те је председник Патроната тадашњег главног Старатељства гимназије, патријарх Јосиф Рајачић, из комплекса Карловачке митрополије издвојио површину од 6,97 хектара на садашњем месту Дворске баште с намером да се на њој подигне парк који ће служити свим грађанима за одмор, а школској омладини за очигледну наставу. Како у нашем народу није било хортикултурних стручњака, патријарх је позвао вртног архитекту из Беча, Рудолфа Сибека, који је 1848. израдио пројекат, а догодине је почело подизање парка.
Додаје да је злоупотребом права некадашње управе Националног парка Фрушка гора део једног од објеката отуђен. Како каже, црква је у сталним преговорима са власником око откупа, али је цена изнад тржишних и могућности које тренутно црква има. Друга два објекта су у релативно добром стању.
– Циљ нам је да Дворска башта остане оно што је била и има мисију с почетка постојања. Али морамо да је учинимо самоодрживом јер црква директо из својих прихода не може да финансира њено постојање – каже Милан Андрић и додаје да се очекује скори почетак обнове арборетума, мобилијара и стаза од новца који је општина обезебдила из јавних фондова.
Како је за „Дневник“ својевремено рекао председник карловачке општине Дражен Ђурђић, радови у Дворској башти планирани су у износу од 35 милиона динара, од чега је Министарство заштите животне средине лане издвојило 20,5 милиона динара, Влада Србије 10, а локална самоуправа пет милиона динара. Двадесет милиона предвиђено је за радове који се тичу зеленила – садње и санитарне сече, док је 15 милиона планирано за стазе, мобилијар и друге радове. Главна стаза широка око три метра и дуга шездесетак и стаза с десне стране биће реконструисане. Уместо асфалта за подлогу ће имати камене плоче. Биће постављени ивичњаци, клупе, канте и информативне табле, као и јавна расвета. У плану је да се уложи и у улазну капију.
Стабла лимуна и наранџе у стакленику
Од објеката у Дворској башти су изграђени стакленик, радионица са спремиштем за алат, економско двориште са лагумом, ледаром и цвећаром са топлим лејама за производњу расада. За баштована је направљена кућа, два павиљона, од којих је један застакљен, два водоскока и четири бунара. На горњем платоу постојао је терен за атлетику и игралиште за тенис и одбојку. У стакленој башти чији кров се сада обрушава, чуване су током зиме егзотичне и медитеранске биљке као што су палме, алоје, фикуси, лимуни, наранџе, нарови, филадендрони...
Дворска башта у Сремским Карловцима, један од најстаријих војвођанских паркова. Простире се на 7,29 хектара, а проглашена је спомеником природе и вртне архитектуре 2012. године мада је први пут под заштиту стављена још 1974. године као природни споменик, мада због изостанка неге и активне заштите које такав парк захтева, у њој је дошло у периоду дужем од пола века, до деградације свих садржаја па јој је вредност битно смањена у односу на стање пре Другог светског рата.
Пре девет година патријарх Иринеј и тадашњи председник општине Сремски Карловци Ненад Миленковић поптисали су споразум којим парцела од 1,2 хектара на ком се налази терени у Дворској башти дају на коришћење локалној самоуправи на 25 година.
У поступку реституције Дворска башта враћена је цркви 2009. године укључујући и парцелу на којој су спортски терени.