Govorio je da ČAST NEMA CENU i da zastava koju su mu preci predali nikada ne sme da padne TUŽNE TRI GODINE BEZ DEDE ĐORĐA Poslednji stražar srpskih junaka na Zejtinliku

Za hiljade ljudi koji su kročili na sveto tlo Zejtinlika, deda Đorđe nije bio samo domaćin i vodič. Bio je čuvar sećanja, pripovedač, učitelj i simbol nepokolebljive ljubavi prema otadžbini. Njegove reči, izgovorene tihim glasom među belim krstovima, ostajale su zauvek urezane u srcima posetilaca.

Rođen 1928. godine u Solunu, nasledio je porodičnu misiju koju je započeo njegov deda Savo, dobrovoljac sa Solunskog fronta. 

Nakon njega, dužnost je preuzeo Đorđev otac Đuro, a potom i sam deda Đorđe, koji je više od šest decenija čuvao večni dom srpskih junaka.
 

Govorio je da čast nema cenu i da zastava koju su mu preci predali nikada ne sme da padne. Tim rečima ostao je veran do poslednjeg dana života.
 

Gotovo da nije bilo Srbina koji je posetio Zejtinlik, a da ga nije dočekao njegov prepoznatljiv osmeh, narodna nošnja i priča o herojima čija su imena ispisana na mermernim pločama. Znao je odakle potiče gotovo svaka porodica, prepoznavao prezimena i sa posebnom emocijom govorio o onima koji su svoje živote dali za slobodu.

Njegova najveća želja bila je da dobije državljanstvo Srbije, što mu je i ispunjeno 2020. godine. Taj trenutak smatrao je jednom od najvećih životnih radosti.
 

Kada je 2. jula 2023. godine zauvek sklopio oči, Srbija je izgubila jednog od svojih najdostojnijih sinova. Ipak, deda Đorđe nije otišao u zaborav. Ostao je tamo gde je proveo čitav život – među svojim junacima, na Zejtinliku, mestu koje je za njega predstavljalo više od dužnosti, više od posla, više od doma.
 

Tri godine kasnije, njegovo ime i dalje izgovaramo sa poštovanjem. Jer ljudi poput dede Đorđa ne umiru. Oni postaju deo večnosti koju su čuvali, piše 24sedam.