Говорио је да ЧАСТ НЕМА ЦЕНУ и да застава коју су му преци предали никада не сме да падне ТУЖНЕ ТРИ ГОДИНЕ БЕЗ ДЕДЕ ЂОРЂА Последњи стражар српских јунака на Зејтинлику

За хиљаде људи који су крочили на свето тло Зејтинлика, деда Ђорђе није био само домаћин и водич. Био је чувар сећања, приповедач, учитељ и симбол непоколебљиве љубави према отаџбини. Његове речи, изговорене тихим гласом међу белим крстовима, остајале су заувек урезане у срцима посетилаца.

Рођен 1928. године у Солуну, наследио је породичну мисију коју је започео његов деда Саво, добровољац са Солунског фронта. 

Након њега, дужност је преузео Ђорђев отац Ђуро, а потом и сам деда Ђорђе, који је више од шест деценија чувао вечни дом српских јунака.
 

Говорио је да част нема цену и да застава коју су му преци предали никада не сме да падне. Тим речима остао је веран до последњег дана живота.
 

Готово да није било Србина који је посетио Зејтинлик, а да га није дочекао његов препознатљив осмех, народна ношња и прича о херојима чија су имена исписана на мермерним плочама. Знао је одакле потиче готово свака породица, препознавао презимена и са посебном емоцијом говорио о онима који су своје животе дали за слободу.

Његова највећа жеља била је да добије држављанство Србије, што му је и испуњено 2020. године. Тај тренутак сматрао је једном од највећих животних радости.
 

Када је 2. јула 2023. године заувек склопио очи, Србија је изгубила једног од својих најдостојнијих синова. Ипак, деда Ђорђе није отишао у заборав. Остао је тамо где је провео читав живот – међу својим јунацима, на Зејтинлику, месту које је за њега представљало више од дужности, више од посла, више од дома.
 

Три године касније, његово име и даље изговарамо са поштовањем. Јер људи попут деде Ђорђа не умиру. Они постају део вечности коју су чували, пише 24седам.