KOVILJSKE LUBENICE STIGLE NA PIJACE Proizvođači žure sa prodajom, evo zašto im je svaki dan važan

Prinosi su bolji na parcelama gde se navodnjava - i na tim površinama se očekuje 60 tona po hektaru.

Na njivi Đorđa Babića iz Kovilja krupne lubenice su dobro sakrivene ispod razgranatih vreža. To je prvi znak da je proizvodnja bila uspešna i da je bostan tokom vrelih dana bio zaštićen.

"Sve na četrdeset dinara, još Bože pomozi. E sad neka ide i na trideset neka ide, da ne ostane u njivi. Ako ostane u njivi onda je problem. Onda nećemo izvući ni ulog. Evo danas imamo nekih 10-12 tona naručeno za seču. Malo je problem sa radnom snagom što neće niko da radi, e to je malo problem“, kaže Đorđe Babić, iz Kovilja.

Kada pristignu lubenice za seču, posla ima od rane zore do sumraka. Mitar Babić iz Kovilja nije se zbog posla u poljoprivredi kolebao. Ostao je na porodičnom imanju gde se uz proizvodnju bostana bavi i ratarstvom i stočarstvom.

"Na zemlji ne može da ostane svako, to mora da se zna kako se radi i šta se radi i u šta se upušta. Ovo što mi radimo nije nimalo lako, ja to prvi kažem, ja sam noćas prskao do pola tri ujutro, ustao sam u pet. Hvala Bogu lubenica je stigla da se seče. I moramo raditi, moramo terati dalje", navodi Mitar Babić, iz Kovilja.

Proizvođači lubenica u Srbiji nađu plasman na domaćem tržištu. Za izvoz je neophodno udruživanje, jer pojedinačno nemaju dovoljnu količinu za zahtevna tržišta.

"Da produže vreme proizvodnje, zatim da organizuju veliki broj proizvođača, kako bi taj veliki broj proizvođača od dve, dve i po, tri hiljade proizvođača sa dva-tri do deset hektara dao značajnu količinu koja onda može da se kalibrira, pakuje, rashlađuje i distribuira pre svega na tržište Evropske unije", ističe Žarko Ilin, stručnjak za povrtarstvo.

U Srbiji se gaji između četiri i pet hiljada hektara lubenica. Prosečni prinosi na parcelama koje se navodnjavaju su od 60 do 80 tona po hektaru, a tamo gde nema "veštačke kiše" duplo manji.

RTS