(VIDEO) SEZONA DOMAĆIH LUBENICA DOBRO STARTOVALA Domaćini iz Kovilja otkrivaju kako do dobrog prinosa EVO KOJA JE CENA ZA KILOGRAM
Počela je sezona lubenica sa otvorenih polja uz primenu niskih tunela, koje su proizvođači postavljali za vreme rasađivanja sredinom aprila, a uklonili u trećoj dekadi maja.
Ovakva tehnologija omogućava brži početni porast biljaka, ranije cvetanje i formiranje plodova, što doprinosi ranijem dospevanju lubenica na tržište kada su cene najviše.
35 dinara kilogram lubenice na veliko
-Prve procene pokazuju da će ovogodišnja sezona u većem delu Srbije biti zadovoljavajuća. Visoke temperature tokom treće dekade juna i dovoljan broj sunčanih dana pogodovali su sazrevanju plodova, dok su proizvođači koji su raspolagali sistemima za navodnjavanje uspeli da održe bostan u dobroj kondiciji i tokom perioda sa manjkom padavina -izjavio je za Dnevnik docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović.
Prinosi lubenice najčešće se kreću između 50 i 80 tona po hektaru
- Posmatrano u celini, početak ovogodišnje sezone za bostan može se oceniti kao dobar, ali uz određene razlike između regiona. Na parcelama bez navodnjavanja suša je u pojedinim periodima ograničila potencijal prinosa i krupnoću plodova, dok su proizvođači koji su primenili pravilno navodnjavanje ostvarili veoma dobre rezultate. Pored prinosa, kvalitet plodova je ove godine na visokom nivou, što se ogleda u dobroj obojenosti mesa, povišenom sadržaju šećera i izraženoj aromi.
Docent dr Vojnović ističe da proizvođačima nije najvažnije samo kakav će rod ostvariti, već i kakva će biti otkupna cena. Upravo odnos prinosa, kvaliteta i tržišne cene određuje ekonomsku uspešnost proizvodnje, pa će konačna ocena ovogodišnje sezone biti moguća tek nakon završetka berbe i plasmana najvećeg dela roda.
- Trenutna cena na veliko u Sremu za lubenicu je 20 dinara, a za dinju 25 dinara. Cene na malo za lubenicu su 50 dinara, a za dinju 60 dinara po kilogramu - kazao je dr Vojnović.
Zasnivanje zasada 8.000 evra po hektaru
Docent dr Vojnović naglašava da proizvodnja lubenice spada među intenzivnije povrtarske proizvodnje i zahteva značajna ulaganja. - U zavisnosti od tehnologije proizvodnje gajenja, ukupni troškovi kreću se od 5.000 do 8.000 evra po hektaru. Najveći deo ulaganja odnosi se na proizvodnju ili nabavku rasada, sistem za navodnjavanje, đubrenje, zaštitu bilja, gorivo i radnu snagu. Kada su vremenski uslovi povoljni, a agrotehničke mere blagovremeno sprovedene, prinosi lubenice najčešće se kreću između 50 i 80 tona po hektaru, dok u intenzivnoj proizvodnji mogu premašiti i 90 tona po hektaru.
Prinosi dinje najčešće se kreću između 25 i 40 tona po hektaru, a u veoma dobrim proizvodnim uslovima mogu dostići i 50 tona po hektaru – rekao je dr Vojnović.
- U Bačkoj cena kilograma lubenice na veliko je 35 dinara a prosečna cena na malo 80 dinara po kilogramu.
Promene navika potrošača utiču i na ponudu na tržištu, pa su poslednjih godina sve zastupljenije i mini lubenice, čija se prosečna masa ploda kreće od 1,8 do 2,5 kilograma. One su posebno interesantne manjim domaćinstvima, jer su praktičnije za transport, čuvanje i potrošnju, a po kvalitetu i sadržaju šećera ne zaostaju za plodovima standardne veličine.
Poljoprivrednik Mitar Babić iz Kovilja kazao je za Dnevnik da je počeo da seče bostan pre desetak dana, i da očekuje da lubenica ima sve do kraja avgusta. Celokupan rod prodaje sa kućnog praga, starim mušterijama, veletrgovcima.
Kaže da je trenutno velika ponuda bostana.
- Svi proizvođači seju rane sorte kako bi među prvima imali lubenice pošto su te prve lubenice najskuplje u odnosu na one koje kasnije dospevaju - naveo je Babić.
Trenutna cena na veliko od 35 dinara po kilogramu Babiću odgovara. S tim koštanjem očekuje da pokrije troškove proizvodnje i ostvariti zaradu ukoliko nevreme od kojeg strepi ne obere bostan.
- Svakodnevno pratim po više puta vremsku prognozu jer posle velikih vrućina može da usledi nevreme i za čas napravi veliku štetu bostanu - kazao je Babić.
Zrele lubenice, istakao je, prepoznaju se po svetloj šari na kori, dok je proizvođači je prepoznaju po « suvom brku i kašiki» na lozi.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.