Sveti Prokopije – ognjeviti svetac: Danas se ne kopa, ne šije i ne ide u reku, evo zašto
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 21. jula, obeležavaju spomen na Svetog velikomučenika Prokopija, jednog od najpoštovanijih svetitelja u našem narodu.
U narodu poznat kao "ognjeviti svetac", on sa sobom donosi dugu tradiciju, stroga pravila ponašanja i verovanja koja se i danas striktno poštuju.
Sveti Prokopije, rođen kao Neanije u Jerusalimu, bio je visoki vojni činovnik u službi rimskog cara Dioklecijana. Njegov život se dramatično promenio kada mu se tokom jedne noći na nebu ukazao blistavi krst i kada je čuo glas Gospoda. Od tog trenutka, umesto progonitelja hrišćana, on postaje njihov najveći zaštitnik i nepokolebljivi svedok vere.
Zbog odbijanja da prinese žrtve paganskim idolima, mučen je najstrašnijim mukama, a pre nego što je posečen mačem, sam Gospod ga je u tamnici krstio imenom Prokopije. Njegovo ime i danas s ponosom nosi grad Prokuplje, gde se u crkvi iz 10. veka čuva njegova sveta ruka.
U našem narodu ovaj dan ima duboku duhovnu, ali i porodičnu simboliku.
Sveti Prokopije se smatra velikim zaštitnikom dece i porodičnog mira. Danas svaka majka treba da se pomoli ovom svetitelju za zdravlje, sreću i napredak svojih najmilijih.
Ovaj svetitelj je zaštitnik iskrene ljubavi i braka. Njegovo ime se obavezno pominje tokom crkvenog venčanja. Veruje se da su brakovi sklopljeni ili ugovoreni na ovaj dan pod posebnim blagoslovom i da donose dugovečnu sreću.
Danas je poželjno učiniti dobro delo, udeliti milostinju ili pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija, jer se veruje da Sveti Prokopije vidi svako dobročinstvo i višestruko ga nagrađuje.
Budući da se Prokopije ubraja u red "ognjevitih svetaca" (poput Svetog Ilije i Ognjene Marije), narodna verovanja nalažu strogu uzdržanost od određenih poslova kako bi se izbegla nesreća.
Danas se ne kopa, ne ore i ne radi na njivi. Prema narodnom verovanju, ko danas radi sa zemljom rizikuje da mu letina nastrada od suše, grada ili udara groma.
Veruje se da danas ne treba šiti, plesti, niti koristiti igle i makaze. Stari kažu da se na taj način kuća štiti od ujeda zmija i drugih štetočina tokom godine.
U nekim krajevima Srbije i dalje važi staro pravilo da se na današnji dan ne treba kupati u otvorenim vodama (rekama i jezerima), jer se veruje da voda danas ima "prevrtljivu moć".
Ukoliko je moguće, u narodu se praktikovalo da se na ovaj dan ne obavljaju sahrane, već da se pomere za naredni dan, kako se ne bi remetio mir praznika.