OVAJ MESEC U ZNAKU VELIKE EKOLOŠKE KAMPANJE: Jul bez plastike, za budućnost bez zagađenja 

Podaci govore da svake godine u svetskim morima i okeanima završi od osam do 12 miliona tona plastičnog otpada. Morski organizmi, poput kornjača, morskih pasa, delfina i ptica zapetljaju se u njega ili ga progutaju, što za njih često znači sporu i bolnu smrt. I drugi morski organizmi stradaju zbog toksičnosti plastike. Koralni grebeni polako umiru, a sa njima i čitav zid odbrane od velikih talasa, oluja i poplava, prirodnih katastrofa koje dalje uzrokuju izmenu drugih ekosistema. Plastika nije štetna samo za životinje, ona ulazi i u ljudski organizam. Često se lomi u sve manje i manje komadiće – mikroplastiku, koja kroz lanac ishrane i vodu dospeva u ljudski organizam. Tu je i činjenica da plastika može u prirodi da preživi od 100 do 1.000 godina, da nije biorazgradiva, te se u ovom procesu polako razlaže u prirodi i ispušta štetne materije u atmosferu i zemljište.

Od ideje do globalnog pokreta

Upravo sa željom da se ukaže na ovaj ogroman problem, 2011. godine u Australiji nastao je pokret “Jul bez plastike”, koji  okuplja više od 100 miliona učesnika iz više od 190 zemalja. Ova, sada već globalna, inicijativa, ima za cilj da pomogne ljudima da smanje upotrebu plastike, a samim tim i njeno preterano bacanje i uništavanje. Zasniva se na promociji jednostavnih, zdravijih svakodnevnih izbora koji dugoročno mogu imati veliki pozitivan efekat na životnu sredinu , a predlaže se izbegavanje upotrebe jednokratne plastike, poput plastičnog pribora za jelo, slamčica, čaša i flaša. Pokret ukazuje i da se veoma mali procenat plastike reciklira, kao i da njena proizvodnja direktno zavisi od fosilnih goriva i ubrzava globalno zagrevanje. Borba da se smanji zagađenje plastikom uklapa se i u nekoliko ciljeva održivog razvoja koje su usvojile  Ujedinjene nacije 2015, kao univerzalni poziv na zajedničku akciju u cilju iskorenjivanja siromaštva, zaštite planete i obezbeđivanja mira i prospreriteta za sve ljude - najkasnije do 2030. 

Tako se kroz cilj 14 zalaže za sprečavanje svih vrsta zagađenja okeana i morskih resursa, upotrebu naučnih inovacija u svrhu poboljšanja “zdravlja” okeana i održivo upravljanje vodenim, biljnim i životinjskim resursima. Okeani i mora i živi svet u njima ugroženi su zagađivačima sa kopna, neracionalnom industrijskom proizvodnjom, neodgovarajućom preradom otpadnih voda koje se u njih slivaju, neodrživom eksploatacijom ribljeg fonda.

Agenda 2030, kroz 12 cilj održivog razvoja, predviđa da bacanje hrane u svetu bude prepolovljeno i zalaže se za održivo i efikasno korišćenje prirodnih resursa, to jest poštovanje vremena koje je potrebno za njihovo obnavljanje ili razvijanje zamene. Mere poput reciklaže i upravljanja komunalnim otpadom i hemikalijama, štite životnu sredinu, produžavaju održivo korišćenje onoga što priroda ima da pruži, utiču na otvaranje novih radnih mesta i smanjuju nejednakost na regionalnom nivou i u okviru lokalnih zajednica. Plastika, koja se koristi veoma često kao ambalaža za hranu, čini veliki deo otpada koji završi na deponijama, ali i u vodotokovima i okeanima. Kako bi se ispoštovali principi održivog razvoja, kroz cilj 6 , ukazuje se na važnost pristupa bezbednoj i nezagađenoj vodi, dok bi se smanjenjem obima proizvodnje plastike na globanom nivou, pozitivno uticalo i na smanjene emisija gasova sa efektom staklene bašte, jer bi se u tim industrijskim postrojenjima trošilo manje goriva. Sve primetnije globalno zagrevanje i sve učestalije klimatske promene ostavljaju nepovratne posledice na životnu sredinu, a time i život ljudi.

Kampanja koja može da promeni navike

Više od polovine svetskog stanovništva danas živi u gradovima, a predviđa se da će do 2050. godine broj ljudi u gradovima dostići 6,5 milijardi. Gradovi danas troše 60 do 80 odsto svetske energije i odgovorni su za više od 70 odsto emisija gasova s efektom staklene bašte, te su samim tim jedan od najvećih uzročnika klimatskih promena, iako zauzimaju samo oko dva odsto zemljine površine. Naglo povećanje koncentracije ljudi u gradovima povećava pritisak na životnu sredinu i resurse koji su im potrebni za život, a svakako utiče i na povećanje količine otpada ( dobrim delom čini je upravo plastika). Povećana upotreba resursa dovodi do uništavanja životne sredine, što povratno negativno utiče na ljude kroz povećanje zagađenja vazduha, zagađenje voda i stvaranje nesanitarnih deponija na kojima je velika količina plastike.

 Stoga je julska kampanja svakako pravi način da se javnosti, institucijama, naučnim i drugim institucijama ukaže na hitnost rešavanja problema prekomerne upotrebe plastike u svetu.  Kampanju “Jul bez plastike” krasi univerzalnost i u njoj mogu učestvovati pojedinci, deca, mladi, porodice, ali i institucije, komapnije i nevladine organizacije. Posebno je važno uključivanje javnih ustanova i obrazovnih institucija, jer one imaju moć da oblikuju svest budućih generacija i postanu primer održivog delovanja.

Kako se ističe “Jul bez plastike“ nije samo simbolični izazov – to je poziv da se suočimo sa stvarnošću i počnemo graditi zdraviji i odgovorniji odnos prema planeti. Svako od nas može učiniti mali korak da nešto promeni, da ponese u kupovinu platnenu torbu ili ceger, odnosno da ne kupuje plastične kese ili pak plastične šoljice, već da na posao nosi staklenu ili keramičku šolju. Time se šalje jasna poruka: promene su moguće i počinju od nas.

Kako kompanije pokreću zelene promene

U promenama na bolje mogu značajan doprinos da daju i velike kompanije. Tako recimo kompanija NIS  kroz program “Zajednici zajedno” prati potrebe građana i lokalnih zajednica i  pruža podršku usmerenu na obrazovanje, javno zdravlje, socijalnu zaštitu , sport, kulturu i zaštitu životne sredine u 13 gradova i opština širom Srbije. Prošle godine odabrano je 24 projekta i izdvojeno 144,5 miliona dinara za realizaciju različitih društveno odgovornih inicijativa u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Pančevu, Nišu, Čačku, Požarevcu, Novom Bečeju, Žitištu, Kanjiži, Srbobranu i Velikom Gradištu. Posebna pažnja bila je usmerena na najmlađe, razvoj lokalnih zajednica ali i na ekološke inicijative i projekte koji imaju za cilj stvaranje održivijeg okruženja i očuvanje životne sredine. 

U akcijama koji doprinose razvoju ekološke svesti učestvuju i članovi Kluba volontera kompanije NIS koji iz godine u godinu nastavljaju da neguju dugu tradiciju solidarnosti i brige o zajednici, okruženju i društvu u celini. Volonterske aktivnosti članovi Kluba volontera, uz podršku kompanije, započeli su tradicionalnim priključenjem globalnoj inicijativi „Sat za našu planetu“, a svoj doprinos realizaciji zelene agende pružili su i učešćem u akcijama uređenja i uklanjanja plastičnog i bio-nerazgradivog otpada u Nacionalnom parku Fruška gora, kojima su obeleženi Dan zaštite prirode i Dan zaštite životne sredine. Bila je to prilika da se ova planinska lepotica očisti od smeća i raznog otpada, među kojim je, nažalost, i velika količina plastičnog otpada. Volonteri NIS-a su sproveli i akciju sadnje 80 sadnica tuja na području solarne elektrane u Skladištu naftnih derivata u Novom Sadu čime su još jednom potvrdili da zajedničkim snagama možemo doprineti stvaranju zelenijeg i lepšeg okruženja.