ОВАЈ МЕСЕЦ У ЗНАКУ ВЕЛИКЕ ЕКОЛОШКЕ КАМПАЊЕ: Јул без пластике, за будућност без загађења 

Подаци говоре да сваке године у светским морима и океанима заврши од осам до 12 милиона тона пластичног отпада. Морски организми, попут корњача, морских паса, делфина и птица запетљају се у њега или га прогутају, што за њих често значи спору и болну смрт. И други морски организми страдају због токсичности пластике. Корални гребени полако умиру, а са њима и читав зид одбране од великих таласа, олуја и поплава, природних катастрофа које даље узрокују измену других екосистема. Пластика није штетна само за животиње, она улази и у људски организам. Често се ломи у све мање и мање комадиће – микропластику, која кроз ланац исхране и воду доспева у људски организам. Ту је и чињеница да пластика може у природи да преживи од 100 до 1.000 година, да није биоразградива, те се у овом процесу полако разлаже у природи и испушта штетне материје у атмосферу и земљиште.

Од идеје до глобалног покрета

Управо са жељом да се укаже на овај огроман проблем, 2011. године у Аустралији настао је покрет “Јул без пластике”, који  окупља више од 100 милиона учесника из више од 190 земаља. Ова, сада већ глобална, иницијатива, има за циљ да помогне људима да смање употребу пластике, а самим тим и њено претерано бацање и уништавање. Заснива се на промоцији једноставних, здравијих свакодневних избора који дугорочно могу имати велики позитиван ефекат на животну средину , а предлаже се избегавање употребе једнократне пластике, попут пластичног прибора за јело, сламчица, чаша и флаша. Покрет указује и да се веома мали проценат пластике рециклира, као и да њена производња директно зависи од фосилних горива и убрзава глобално загревање. Борба да се смањи загађење пластиком уклапа се и у неколико циљева одрживог развоја које су усвојиле  Уједињене нације 2015, као универзални позив на заједничку акцију у циљу искорењивања сиромаштва, заштите планете и обезбеђивања мира и проспреритета за све људе - најкасније до 2030. 

Тако се кроз циљ 14 залаже за спречавање свих врста загађења океана и морских ресурса, употребу научних иновација у сврху побољшања “здравља” океана и одрживо управљање воденим, биљним и животињским ресурсима. Океани и мора и живи свет у њима угрожени су загађивачима са копна, нерационалном индустријском производњом, неодговарајућом прерадом отпадних вода које се у њих сливају, неодрживом експлоатацијом рибљег фонда.

Агенда 2030, кроз 12 циљ одрживог развоја, предвиђа да бацање хране у свету буде преполовљено и залаже се за одрживо и ефикасно коришћење природних ресурса, то јест поштовање времена које је потребно за њихово обнављање или развијање замене. Мере попут рециклаже и управљања комуналним отпадом и хемикалијама, штите животну средину, продужавају одрживо коришћење онога што природа има да пружи, утичу на отварање нових радних места и смањују неједнакост на регионалном нивоу и у оквиру локалних заједница. Пластика, која се користи веома често као амбалажа за храну, чини велики део отпада који заврши на депонијама, али и у водотоковима и океанима. Како би се испоштовали принципи одрживог развоја, кроз циљ 6 , указује се на важност приступа безбедној и незагађеној води, док би се смањењем обима производње пластике на глобаном нивоу, позитивно утицало и на смањене емисија гасова са ефектом стаклене баште, јер би се у тим индустријским постројењима трошило мање горива. Све приметније глобално загревање и све учесталије климатске промене остављају неповратне последице на животну средину, а тиме и живот људи.

Кампања која може да промени навике

Више од половине светског становништва данас живи у градовима, а предвиђа се да ће до 2050. године број људи у градовима достићи 6,5 милијарди. Градови данас троше 60 до 80 одсто светске енергије и одговорни су за више од 70 одсто емисија гасова с ефектом стаклене баште, те су самим тим један од највећих узрочника климатских промена, иако заузимају само око два одсто земљине површине. Нагло повећање концентрације људи у градовима повећава притисак на животну средину и ресурсе који су им потребни за живот, а свакако утиче и на повећање количине отпада ( добрим делом чини је управо пластика). Повећана употреба ресурса доводи до уништавања животне средине, што повратно негативно утиче на људе кроз повећање загађења ваздуха, загађење вода и стварање несанитарних депонија на којима је велика количина пластике.

 Стога је јулска кампања свакако прави начин да се јавности, институцијама, научним и другим институцијама укаже на хитност решавања проблема прекомерне употребе пластике у свету.  Кампању “Јул без пластике” краси универзалност и у њој могу учествовати појединци, деца, млади, породице, али и институције, комапније и невладине организације. Посебно је важно укључивање јавних установа и образовних институција, јер оне имају моћ да обликују свест будућих генерација и постану пример одрживог деловања.

Како се истиче “Јул без пластике“ није само симболични изазов – то је позив да се суочимо са стварношћу и почнемо градити здравији и одговорнији однос према планети. Свако од нас може учинити мали корак да нешто промени, да понесе у куповину платнену торбу или цегер, односно да не купује пластичне кесе или пак пластичне шољице, већ да на посао носи стаклену или керамичку шољу. Тиме се шаље јасна порука: промене су могуће и почињу од нас.

Како компаније покрећу зелене промене

У променама на боље могу значајан допринос да дају и велике компаније. Тако рецимо компанија НИС  кроз програм “Заједници заједно” прати потребе грађана и локалних заједница и  пружа подршку усмерену на образовање, јавно здравље, социјалну заштиту , спорт, културу и заштиту животне средине у 13 градова и општина широм Србије. Прошле године одабрано је 24 пројекта и издвојено 144,5 милиона динара за реализацију различитих друштвено одговорних иницијатива у Београду, Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Нишу, Чачку, Пожаревцу, Новом Бечеју, Житишту, Кањижи, Србобрану и Великом Градишту. Посебна пажња била је усмерена на најмлађе, развој локалних заједница али и на еколошке иницијативе и пројекте који имају за циљ стварање одрживијег окружења и очување животне средине. 

У акцијама који доприносе развоју еколошке свести учествују и чланови Клуба волонтера компаније НИС који из године у годину настављају да негују дугу традицију солидарности и бриге о заједници, окружењу и друштву у целини. Волонтерске активности чланови Клуба волонтера, уз подршку компаније, започели су традиционалним прикључењем глобалној иницијативи „Сат за нашу планету“, а свој допринос реализацији зелене агенде пружили су и учешћем у акцијама уређења и уклањања пластичног и био-неразградивог отпада у Националном парку Фрушка гора, којима су обележени Дан заштите природе и Дан заштите животне средине. Била је то прилика да се ова планинска лепотица очисти од смећа и разног отпада, међу којим је, нажалост, и велика количина пластичног отпада. Волонтери НИС-а су спровели и акцију садње 80 садница туја на подручју соларне електране у Складишту нафтних деривата у Новом Саду чиме су још једном потврдили да заједничким снагама можемо допринети стварању зеленијег и лепшег окружења.