„KLONIRAO SAM SEBE“: Objava milionera da će uzgajati nove organe zapalila internet, naučnici odmah reagovali
Poznati "biohaker" i tehnološki milioner Brajan Džonson tvrdi da je napravio "novorođenu verziju sebe" u laboratoriji koja bi jednog dana mogla da mu pomogne da obnovi telo i uzgaja nove organe.
Ipak, stručnjaci navode da se najverovatnije ne radi o pravom klonu čoveka, već o eksperimentu sa indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama (iPSC).
Džonson je 22. jula objavio na društvenoj mreži X da je "klonirao sebe kao novorođenče" i da se njegova verzija trenutno nalazi u petrijevoj posudi. On veruje da bi ove ćelije jednog dana mogle da se koriste za razvoj novih terapija i zamenu oštećenih tkiva.
"Sa ovim klonom mogu da postanem sopstveni davalac krvi, testiram terapije, uzgajam organe za transplantaciju i razvijam nove tretmane", napisao je Džonson.
I just cloned myself...as a newborn
With this clone, I can:
become my own blood boy
test therapies on the clone
grow organs for transplantation
develop new treatments
inject young cells
This baby-bryan lives in a petri dish for now.
This may be scary to some… pic.twitter.com/Ved8ij9Col— Bryan Johnson (@bryan_johnson) July 21, 2026
Šta je Brajan Džonson zapravo napravio?
Iako je izraz "klonirao sam sebe" privukao veliku pažnju, dostupne informacije ukazuju na to da je Džonson verovatno napravio reprogramirane matične ćelije, a ne novu kopiju svog tela.
Proces je, prema njegovom opisu, počeo uzimanjem uzorka krvi. Njegove ćelije su zatim izložene takozvanim Jamanaka faktorima, koji mogu da ih vrate u stanje slično embrionalnim matičnim ćelijama.
Takve ćelije nazivaju se iPSC ćelije i naučnici ih već godinama proučavaju. Njihova glavna prednost je mogućnost da se u laboratoriji razviju u različite tipove ćelija, uključujući nervne ćelije, srčano tkivo ili ćelije oka.
Džonson smatra da bi ova tehnologija jednog dana mogla da omogući obnovu tela "organ po organ". Kao moguće primene naveo je obnavljanje vida, sluha i funkcije organa poput bubrega, jetre i pluća.
Ipak, uzgoj potpuno funkcionalnih organa za transplantaciju iz sopstvenih ćelija i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova regenerativne medicine.
Dijagnoza bolesti pokrenula novi eksperiment
Džonson je svoj najnoviji eksperiment povezao sa nedavnom dijagnozom autoimunog gastritisa, hroničnog stanja kod kojeg imuni sistem napada ćelije želudačne sluzokože.
On je bolest opisao rečima: "Moj stomak jede sam sebe."
Autoimuni gastritis može da utiče na apsorpciju gvožđa i vitamina B12, što s vremenom može dovesti do anemije, nutritivnih problema i povećanog rizika od određenih bolesti želuca.
Džonson tvrdi da ga je ova dijagnoza podstakla da istražuje načine na koje bi mogao da popravi oštećena tkiva pomoću sopstvenih ćelija. Prema njegovim rečima, ovaj eksperiment predstavlja prvi korak u tom pravcu.
Njegov cilj više nije samo usporavanje starenja, već pokušaj da se telo jednog dana aktivno obnavlja korišćenjem sopstvenog biološkog materijala.
Nauka još nije spremna za "rezervne organe"
Reakcije na Džonsonovu objavu bile su podeljene. Dok su neki korisnici društvenih mreža njegov eksperiment ocenili kao previše ekstreman, drugi smatraju da istraživanja poput ovog mogu otvoriti vrata budućim medicinskim otkrićima.
Džonson je poznat po svom projektu Bluprint, kroz koji već godinama pokušava da uspori procese starenja pomoću stroge ishrane, brojnih analiza i različitih medicinskih tretmana.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da postoji velika razlika između laboratorijskih eksperimenata i bezbednih terapija dostupnih pacijentima. Matične ćelije već se proučavaju za bolesti poput Parkinsonove bolesti, oštećenja srca i problema sa vidom, ali razvoj pouzdanih terapija zahteva još mnogo istraživanja.
Za sada, Džonsonova "kopija" nije novi čovek niti pravi klon, već skup njegovih ćelija koje su vraćene u ranije razvojno stanje. Da li će ovaj eksperiment postati važan korak medicine ili samo još jedan kontroverzan deo njegovog projekta dugovečnosti, pokazaće buduća naučna istraživanja.
Nikola Momčilović
