VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Negovanje potrošača

Ove narodne mudrosti mlada vinarija „Frug” drži se čvrsto. Od samog početka odabrali su najbolje klasifikovane potese za vinograde, ne zaboravljajući pri tom i prestižne vinogradare i vinare. 

Držeći se uverenja iz prakse da parcela koju poseduje vinar od poverenja može da daje mnogo bolja vina od onih koja potiču iz vinograda koja su službeno bolje klasirana.
Već prve berbe pokazaće da su imali veliku sreću pri oba izbora.

Novosadska vinarija „Frug” ima 50 hektara vinograda, na četiri potesa sremskog vinogradarskog rejona. To su Doka, Dobrilovac i Banstol u sremskokarlovačkom ataru, zasađenim 2020. godine, i potesom između dva hopovska manastira u Irigu.

Prva berba bila je 2022. U njoj je sa 35 hektara dobijeno 100.000 litara vina. U prošloj 150.000. Ove godine rod će biti manji. Jedan deo belih sorti krajem juna oštećen je u nevremenu. 

Sortiment vinarije sačinjavaju od belih sorti grašac, sovinjon blan, šardone i tamjanika, a od crnih merlo, pino noar, kaberne fran, kaberne sovinjon, širaz i probus.

Ovo su podaci koje sam dobio od Aleksandre Radivojević, direktora prodaje vinarije „Frug”. Razgovaramo u restoranu „Salaš 137” na Čeneju. Od 14. do 19. jula na njemu su po promotivnim cenama služena tri „Frugova” vina – šardone signum, rose i kuve merloa, kaberne frana i probusa.

Na buteljke i na čaše. Moja mlada sagovornica je vrstan vinski sagovornik. O vinu govori znalački, bez hvalisanja, propagandnih preterivanja. Baš zato, veoma uverljivo.

Naravno, izbor vina je letnji. Lagana vina uz laganu hranu. „Od Uskrsa do kiselog kupusa bela, lagana vina, a od kiselog kupusa do Uskrsa bogatija i teža crvena ili crna”, kako kaže Sava Jojić, vinar iz Iriga.

Pred nama je lepo rashlađena buteljka rozea. Već ranije sam je primetio i ocenio kao najlepše ađustiranu buteljku u našoj bogatoj i raznovrsnoj vinskoj ponudi. Pravi ukras na stolu, kao i čaša s vinom natočenim iz nje. U ovoj kolumni, pre nekoliko godina, napisao sam da etiketa i izgled boce prodaju prvu flašu u trgovini, a sadržaj u njoj odlučuje o kupnji druge.

Ovaj roze, koji je enolog Jelena Koković kreirala kupažom četiri najbolje crne vinske sorte, u odnosu samo njoj znanom (merloa, pino noara, kaberne frana i kaberne sovinjona) ima sve što krasi vrhunski roze. 

Čudesni ukus, kome je ponešto podarila svaka sorta, svežinu s diskretnim voćnim karakterom u kome dominiraju jagoda i višnja, alkoholnosti 12 posto. Piće, bez ostatka šećera, ali ne skuplja usta, rečju, pravo vino za proleće i leto. 

Svetlija boja govori da je vino imalo kratak kontakt s pokožicom grožđa i ima izvesnu strukturu, dovoljno tanina i kiseline da podupre voće i odsustvo šećera, kako bi bilo sveže i sofisticirano. Savršen pratilac hrane. Vole ga i ugostitelji jer je savršen pratilac hrane za koju je teško naći partnera.

Složili smo ga uz pečenog kopuna, specijaliteta koji je nekad bio gost i na našim trpezama, ali je odavno zaboravljen. Reč je o škopljenom petlu, koji, kad se tovi, zna da dostigne četiri do pet kilograma mesa, posebne kakvoće i ukusa.

Šardone signum je proizveden tehnologijom „sur li” (na talogu) u bariku od slavonskog hrasta, tehnologijom koja se koristi za dobijanje vrhunskih i dugovečnih belih vina.

Na moje zapažanje da su „Frugova” vina od gostiju „Salaša” dobila najlepše ocene, Aleksandra Radivojević primećuje da je to rezultat velikih ulaganja u kakvoću vina, kojom se ne dolazi do brze zarade.

„Mi smo svesni”, kaže, „da u prvih deset godina nema zarade, da je za to potreban dobar džep. Moglo bi se ako bi se išlo samo na zaradu. 

Prodajom u rinfuzi, u plastici, nedozrelih, mladih vina, brzom stabilizacijom, filtracijom i drugim poznatim merama, ne čekajući da vino mirno dozreva prirodnim putem”. 

I dodaje da „Frugova” vina idu samo u specijalne prodavnice, hotele, vinoteke, ekskluzivne restorane i druga kultna mesta.

Pred vinarijom su još velika ulaganja. Prerada grožđa obavlja se u privremeno iznajmljenoj hali u Industrijskoj zoni u Novom Sadu, u kojoj je smeštena i najsavremenija oprema za preradu grožđa i negu vina. 

Nova vinarija će se graditi u Petrovaradinu, na mestu bivšeg „Navipovog” podruma „Fruškogorac”, koji se upravo ruši, a novi projekat velike savremene vinarije spreman je za novu gradnju.

Istovremeno, u Sremskim Karlovcima dovršava se „Frugov” veliki hotel u kome će biti prostor za prezentaciju vina i za sve što je vezano za njihovu promociju i prodaju.

Na moju primedbu da se od kvalitetnog vina može živeti dobro, a od lošeg još bolje, moja sagovornica se nasmejala i primetila: „Pitanje je samo dokle!”