(FOTO, VIDEO) Srpsko kolo spojilo šest kontinenata! KUD „SVETOZAR MARKOVIĆ“ OD NOVOG SADA DO BELGIJSKOG ŠOTENA: 7 dana igre, prijateljstva i aplauza za pamćenje!
Na ulicama belgijskog Šotena tih julskih dana nije bilo teško pogoditi da se u gradu događa nešto posebno.
Na svakom koraku mogli su se videti folkloraši u narodnim nošnjama, čuti melodije iz različitih krajeva sveta i jezici koji su se preplitali u jedan veliki razgovor bez prevodioca.
Malo mesto nadomak Antverpena ponovo je postalo domaćin međunarodnog festivala „Hello! Sćoten“, a među ansamblima iz Brazila, Sjedinjenih Američkih Država, Malezije, Martinika, Baskije i Belgije, Srbiju je predstavljao Kulturno-umetničko društvo „Svetozar Marković“ iz Novog Sada.
AMBASADOR UZ FOLKLORAŠE: Podrška Srbije daleko od kuće
Posebnu čast članovima KUD-a „Svetozar Marković“ predstavljala je poseta ambasadora Republike Srbije u Kraljevini Belgiji Aleksandra Tasića, koji je u Šotenu prisustvovao jednom od njihovih festivalskih nastupa. Nakon susreta na festivalu, ambasador Tasić pozvao je novosadsku delegaciju u Ambasadu Srbije u Briselu, gde ih je lično dočekao. Razgovor i srdačan prijem ostali su među najlepšim uspomenama sa ovog putovanja. Za članove društva to je bio snažan znak podrške i potvrda da njihov rad nije samo umetnički nastup, već i važan doprinos predstavljanju Srbije u svetu.
Već posle prvih dana bilo je jasno da ovo nije festival na kojem se samo igra i peva. Mnogo važnije od nastupa bilo je ono što se događalo između koncerata. Za zajedničkim stolom, u šetnji gradom ili iza scene nestajale su razlike u jeziku i kilometrima koji su delili učesnike. Ostajali su osmesi, razgovori i nova prijateljstva.
TATJANA VELJKOVIĆ, PREDSEDNICA UO KUD-a: Ponosni na ansambl i zahvalni na podršci
Kao nekadašnji igrač ovog ansambla, a danas predsednica Upravnog odbora, prvi put sam bila na jednoj turneji u ovoj ulozi. Posebno me je obradovalo to što su svi članovi pokazali zrelost, odgovornost i zajedništvo. Igrači i Narodni orkestar su svaki nastup izneli sa velikom energijom, sigurnošću i ljubavlju prema tradiciji, ostavljajući snažan utisak na publiku i organizatore – rekla je Tatjana Veljković, predsednica Upravnog odbora Kud-A „Svetozar Marković“ i dodala:
Veliku zahvalnost dugujemo Gradu Novom Sadu i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, čija nam je finansijska podrška omogućila da otputujemo u Belgiju i dostojno predstavimo Novi Sad i Srbiju. Kada se sve sabere, ostaje osećaj ponosa na ansambl, na ljude koji ga čine i na način na koji smo predstavili svoju zemlju.
Vrlo brzo smo shvatili da nas ne povezuju samo folklor i muzika. Svaki susret bio je prilika da upoznamo ljude, njihove običaje i način života. Posle nekoliko dana imali smo osećaj da se poznajemo mnogo duže – otkrio nam je šef delegacije društva Svetozar Otić.
Takvu atmosferu najbolje su oslikale festivalske radionice. Članovi novosadskog ansambla učili su učesnike iz drugih zemalja koracima Užičkog kola i Moravca. U jednom trenutku, uhvaćeni za ruke u istom kolu, našli su se Belgijanci, Brazilci, Amerikanci, Malezijci i gosti sa Martinika. Nekome su koraci bili sigurni, nekome nespretni, ali osmeh je svima bio isti. Muzika je govorila jezikom koji su razumeli svi.
Dok su na radionicama prenosili deo srpske tradicije, na koncertima su predstavljali njeno bogatstvo. Tokom celog festivala KUD „Svetozar Marković“ nije ponovio nijednu koreografiju, a Narodni orkestar društva nijednu numeru. Svaki izlazak na scenu donosio je novu priču o Srbiji, njenim krajevima, običajima i ljudima. Publika je to prepoznala. Posle nastupa prilazili su da pitaju odakle dolaze igre, želeli fotografije sa igračima u nošnjama i razgovor o zemlji iz koje dolaze.
ISIDORA KISIĆ, FOLKLORAŠICA: Festival koji se pamti po ljudima
Za osamnaest godina bavljenja folklorom nikada nisam doživela festival ispunjen sa toliko smeha, zajedništva, ljubavi i zagrljaja. Ovo nije bilo samo gostovanje, već iskustvo koje ću pamtiti čitavog života. Imali smo priliku da predstavimo Novi Sad i Srbiju na najlepši mogući način, ali i da upoznamo divne ljude i obiđemo Belgiju. Najlepše je bilo osećanje da, bez obzira na to odakle dolazimo, svi govorimo istim jezikom, jezikom igre. Zato ću sa ovog putovanja najviše poneti uspomene na ljude, osmehe i prijateljstva koja su nastala – otkrila je član društva Isidora Kisić.
Želeli smo da svako ko nas gleda oseti da iza svake igre stoji deo naše tradicije. Zato nam je bilo važno da nijedan nastup ne bude isti. Reakcije publike pokazale su da smo u tome uspeli – rekao je Otić.
Boravak u Belgiji bio je prilika i da članovi ansambla upoznaju Brisel, Antverpen i Gent, ali će, kako sami priznaju, mnogo duže pamtiti ljude nego znamenitosti. Sedam festivalskih dana bilo je dovoljno da se stvore prijateljstva koja ne poznaju granice.
MILICA JOVOVIĆ, FOLKLORAŠICA: Ispraćeni ih sa suzama u očima
– Od prvog do poslednjeg dana disali smo kao jedan tim. Od najmlađeg člana, koji ima 15 godina, do najstarijeg, koji ima 72, svi smo imali isti cilj i istu želju, da dostojno predstavimo Novi Sad i Srbiju. Za sve vreme nije bilo nijednog nesporazuma, a to dovoljno govori koliko smo bili složni. Ljudi u Belgiji su nas prihvatili kao svoje. Na rastanku su mnogi plakali, grlili nas i govorili da će im nedostajati naše druženje. Čak je i žena koja nam je prala nošnje došla da se pozdravi sa suzama u očima. Tada smo shvatili da sa sobom ne nosimo samo lepe uspomene, već i deo njihovih srca – dodala je Milica Jovović.
Kako se festival približavao kraju, među učesnicima se osećala posebna emocija. Radost zbog svega što su doživeli mešala se sa tugom zbog skorog rastanka. Za samo nekoliko dana ljudi koji su stigli iz različitih delova sveta postali su jedna velika festivalska porodica.
SLAVKO BERBERSKI, ČLAN FOLKLORNE SEKCIJE: Najveća nagrada – reakcija publike
– Nismo bili najbrojniji ansambl na festivalu, ali smo na scenu izlazili sa željom da u svakom nastupu damo sve od sebe. Igrali smo srcem i publika je to prepoznala. Svaki aplauz bio je potvrda da smo uspeli da prenesemo emociju i ljubav prema našoj tradiciji. Posebnu čast predstavljalo nam je to što su organizatori upravo našem ansamblu poverili da zatvori festival. Taj trenutak, kao i dvostruki bis i publika na nogama, ostaće uspomena za ceo život – istakao je član folklornog ansambla Slavko Berberski.
Za članove KUD-a „Svetozar Marković“ poslednje veče donelo je posebno priznanje. Organizatori su odlučili da upravo novosadski ansambl zatvori završni program festivala i dobio je petnaest minuta za poslednji nastup. Bila je to velika čast, ali i odgovornost. Zatvoriti festival znači ostaviti poslednji utisak kod publike.
GORAN VUJIČIN, ČLAN NARODNOG ORKESTRA, UMETNIČKI RUKOVODILAC I ČLAN UO: Publika prepozna iskrenost
– Posle više od četiri decenije u folkloru malo šta može da me iznenadi, ali ovo gostovanje u Belgiji bilo je posebno. Najveća vrednost nisu bili samo nastupi, već ljudi i zajedništvo koje se stvorilo među svima nama. Postali smo prava porodica, baš kao što je to nekada bilo u folkloru – kazao je Goran Vujičin, član Narodnog orkestra, umetnički rukovodilac i član Upravnog odbora KUD-a.
– Tokom sedam dana publici su predstavljene različite koreografije, nošnje, muzika i ritmovi, od Subotice do Vranja. Upravo to bogatstvo srpskog folklora ostavilo je snažan utisak. Publika prepozna kada na scenu izađete iskreno i srcem. Prednost u odnosu na Amerikance bila je i to što smo pored različitih koreografija bili bliski sa drugim ansamblima i organizacionim timom. Oni su nas posmatrali ne samo na sceni, već i tokom doručka, šetnje gradom i druženja. Bili smo kompaktni, nasmejani i uvek dobro raspoloženi, dok su drugi delovali mnogo ozbiljnije i disciplinovanije.
Posebno će u sećanju, prema njegovim rečima, ostati prijateljstva sa brazilskim ansamblom, kao i srdačnost domaćina. Neverovatna posvećenost stotina volontera, koji su brinuli o svakom detalju, učinila je da se u Belgiji osećamo kao kod kuće.
Iako tog prepodneva nije bila planirana proba, igrači i muzičari su sami odlučili da se okupe. Proveli su dva sata u sali, ponavljajući svaki korak, svaki ulazak na scenu i svaki detalj programa. Niko ih na to nije pozvao niti obavezao. Bila je to njihova zajednička želja da ono što su pokazivali tokom sedam dana u Belgiji zaokruže na najbolji način.
U takvim trenucima shvatite koliko je snaga jednog ansambla u zajedništvu. Nije bilo potrebno nikoga ubeđivati. Svi su znali koliko nam znači taj poslednji nastup i želeli smo da tih petnaest minuta budu kruna našeg boravka u Belgiji – istakao je Svetozar Otić.
Dve scene, hiljade posetilaca
Na festivalu je učestvovalo između 500 i 1.000 volontera, starosti od 10 do 80 godina, koji su brinuli o svakom detalju, od pranja veša do posluženja hrane i pića. Organizatori ističu da su čak četiri volontera bili uz njih od doručka do odlaska na spavanje. Festival je privukao između 10.000 i 12.000 ljudi. Nastupi su se odvijali na dve scene, a jedna od njih, smeštena u velikom šatoru pored dvorca, mogla je da primi oko 2.000 posetilaca.
Kada su uveče izašli na scenu, publika je već znala da sledi završnica festivala. Od prvih taktova bilo je jasno da se događa nešto posebno. Energija orkestra, sigurnost igrača i emocija sa kojom su izveli program brzo su se preneli na gledalište. Kada su poslednji tonovi utihnuli, aplauz nije prestajao. Publika ih nije pustila sa scene. Usledio je prvi bis, a zatim i drugi. Cela dvorana bila je na nogama. Taj trenutak bio je potvrda svega što je stajalo iza tog nastupa, meseci rada, brojnih proba, ljubavi prema tradiciji i ponosa što predstavljaju Novi Sad i Srbiju daleko od kuće.
Festival „Hello! Sćoten“ nije takmičarskog karaktera i svi ansambli dobili su zlatne plakete za svoje učešće. Ipak, za članove KUD-a „Svetozar Marković“ najveće priznanje nisu bile samo plakete. Bili su to aplauzi publike, nova prijateljstva, zagrljaji na rastanku i osećaj da je srpska igra još jednom pronašla put do srca ljudi koji možda ranije nisu mnogo znali o našoj tradiciji.
Iz Belgije su se vratili sa uspomenama koje ne mogu da stanu u kofer. Poneli su priznanje, fotografije i kontakte novih prijatelja, ali pre svega priču o jednom putovanju na kojem su pokazali da folklor nije samo čuvanje prošlosti već i način da se ljudi danas bolje razumeju. Jer neke scene ostanu duže od aplauza. Jedna od njih svakako je ona iz Šotena kada je srpsko kolo spojilo ljude različitih jezika i kontinenata, a Novi Sad i Srbija dobili svoje mesto na velikoj svetskoj folklornoj pozornici.
Jovo Galić
