KOTRLJANJE RAVNICOM Predanje o okamenjenim hlebovima u Molu - Mitske cipovke zube da polomiš

Ognjena Marija je veoma poštovana u narodu, naročito među ženama, a iako u pravoslavnom crkvenom kalendaru nije crveno slovo, tog dana nije preporučljivo ništa raditi u kući i polju, kako se na letinu ne bi navukao gnev svetiteljke. U potiskoj varošici Mol, svojevremeno se istraživač zavičajne istorije Ištvan Baranji bavio predanjem o tome kako je jedna gospođa iz tog mesta, na Ognjenu Mariju zamesila brašno i u vruću paorsku furunu stavila da se peče šest hlebova, a onda se desilo čudo – pet hlebova se skamenilo!

Uporni istraživač Baranji, sada već počivši, tragom tog predanja  uspeo je da pronađe svih pet okamenjenih hlebova, pa su tri našla mesto u uredu rimokatoličke parohije u Molu, a preostale dve cipovke ostale su u njegovom posedu.

Legenda o okamenjenim hlebovima uvrežila se i među Srbima i Mađarima, odnosno i kod pravoslavaca i kod katolika. Baranji je za legendu o okamenjenim hlebovima čuo istraživajući istorijat molske rimokatoličke crkve, gde je uočivši jedan kamen na metalnom postolju, od župnika i pojca čuo šta simbolizuje. Bio je sumnjičav: Kako brašno može da se pretvori u kamen?

Jedne meštanka Ade, koja je rodom iz Mola, ispričala je da su joj legendu o okamenjenim hlebovima pripovedali baba i deda, o tome da je žena zamesila i pekla hleb na svetac, te da ju je Božija kazna stigla u vidu okamenjenih hlebova. Dalja traganja dovela su ga do svih pet okamenjenih vekni.

Svedočenje prethodnih vlasnika je da su im okamenjeni hlebovi dugo služili za pritiskanje kupusa prilikom kiseljenja u buradima, ali da su korišćeni i u druge svrhe. Jednu od okamenjenih cipovki Baranji je otkrio u dvorištu cvetne bašte kao ukras, na kome je izrasla čuvarkuća, a vlasnica Kornelija Nišić ga je darivala uz uslov da se smesti u katoličku parohiju. Od nje je saznao da su kameni hleb dobili od jedne srpske porodice, pa je to Baranjija podstaklo da uporište o legendi traži i kod Mađara i kod Srba. Tri okamenjena hleba iz predanja pronašao je kod porodica Mađara a preostala dva kod srpskih familija.

Po jednom predanju na katolički svetac Peter Pal, odnosno Petrovdan, nadničari Mađari katoličke vere su na salašu veleposednika Srbina kosili žito, kojeg je bilo prilično za žetvu tako da nisu uspeli da ga pokose do praznika. Hteli su da odu kući u selo radi proslave i na svetu misu, ali ih je gazda zadržao jer se pribojavao da mu oluja ne upropasti rod. Nagovorio ih je da ostanu i nastave kosidbu, a gazdarici naredio da se za njih zamesi i ispeče hleb.

Gazdarica je u paorsku peć na dvorištu stavila hlebove da se peku, začulo se potom neko čudnovato zviždanje, i kada je hlebove htela da izvadi iz peći našla ih je skamenjene. Navodno su tada i katolički župnik i pravoslavni pop iz Mola dolazili da se uvere šta se desilo. Vremenom su kameni hlebovi dospeli u posed raznih porodica, a predanje prenosilo na mlađe generacije.

Legendom o okamenjenim hlebovima, u vreme kada je pronašao četiri primerka, zainteresovala je i Novosađanina Simu Matića, rodom iz Ade, koji je poslom dugo bio u žitomlinskoj industriji.

 -  Sećam se da je jedna od tih okamenjenih cipovki bila u Novom Sadu na ispitivanju i utvrđeno je da ipak ne potiče od brašna, ali su geolozi utvrdili da na prostoru negdašnje Jugoslavije i sadašnje Srbije, takvog kamena uopšte nema – kaže Matić. 

To je otvorilo prostor za tumačenje porekla kamenja dospelih u predanje o okamenjenim hlebovima za pravoslavni svetac Ognjenu Mariju i katolički Peter Pal ili Petrovdan. Okamenjeni hlebovi su na prvi pogled različitog sastava, ali svi neumitno podsećaju na hlebove, jedan čak ima i crvenkastu boju – kao prava cipovka! Ištvan Baranji je za naš list nekom ranijom prilikom ispričao, da je prema stručnim tumačenjima to retko kamenje na naše prostore dospelo sa Karpata kada je iščezavalo Panonsko more. Silinom vode kamenje se kotrljalo i dobilo oblike koje je zadržalo do današnjih dana, dospevši u predanje o okamenjenim hlebovima.