OVALNA SOBA OD TAFTA DO TRAMPA: Kako je jedna kancelarija postala simbol američke moći
Iako je Ovalna soba danas verovatno najpoznatija kancelarija na svetu, prvi predsednik koji je u njoj radio nije bio i njen idejni tvorac.
I ma koliko se o ovoj čuvenoj prostoriji pričalo, malo ko zna pojedine (istorijske) detalje, a još manje kako se ona menjala kroz decenije i razna predsednikovanja.
Pa, krenimo od početka...
Sjedinjene Američke Države nisu od starta imale stalnu prestonicu, pa samim tim ni predsedničku rezidenciju, koja se „selila“ sa novim glavnim gradom.
Prvo sedište SAD-a bio je Njujork u kom je prvih godinu dana dužnost vršio Džordž Vašington (1789-1790), da bi se potom preselio u Filadelfiju, koja je bila sedište do 1800. godine, od čega je Vašington bio na vlasti do 1797, a onda većinu svog mandata Džon Adams (1797-1800).
Upravo on – Džon Adams – bio je prvi predsednik SAD čije je sedište bilo u Vašingtonu i to u Beloj kući koja, u tom momentu, još uvek nije bila gotova! Zanimljivo je da je njegova supruga Abigejl tada koristila veliku Istočnu sobu za sušenje veša, jer je bila najveća i najbolje provetrena prostorija u kući...
Naime, Bela kuća je krenula da se zida 1791/1792. godine po nalogu Džordža Vašingtona koji je odabrao lokaciju z anovu prestonicu, odobrio planove i čak nadgledao početak izgradnje. Međutim, budući da je preminuo 1799. godine, nije dočekao njeno useljenje koje je usledilo godinu dana kasnije.
Takođe, prvobitni plan nije predviđao da predsednička kuća bude toliko dominantna kao danas, te je projekat kasnije menjan i rezidencija je dobila značajniju poziciju u urbanističkom planu grada.
A to znači da Ovalna soba – kakvu danas poznajemo – još nije postojala!
Stoga je, kao drugi stanar Bele kuće, Tomas Džeferson (1801-1809) za svoju kancelariju koristio prostoriju koja se danas Državna trpezarija! Kako zapisi ukazuju, treći američki predsednik je taj prostor pretvorio u radni kabinet ispunjen mapama, naučnim instrumentima, knjigama, čak i kavezom u kom je držao drozda, ljubimca koji je smeo i slobodno da leti po kancelariji.
Većina narednih predsednika koristila je pak istočnu stranu drugog sprata Bele kuće kao svoj radni prostor, smeštajući kancelariju u privatnije sobe bliže porodičnim odajama.
Recimo, Abraham Linkoln (1861-1865) koristio je jednu prostoriju najpre kao kancelariju, da bi je tek kasnije pretvorio u gostinsku spavaću sobu koja je dobila naziv koji i danas ima – Lincoln Bedroom.
Tek sa Teodorom Ruzveltom (1902-1909), 26. predsednikom SAD-a, nastaje Zapadno krilo Bele kuće i postaje glavna odaja državnog poglavara. Međutim, ni njegova kancelarija nije bila ovalna, već pravougaona, a smatrana je tek privremenim rešenjem.
Sa sledećim predsednikom – Vilijamom H. Taftom (1909-1913) – nastaje prva Ovalna soba, takođe u Zapadnom krilu, na sredini južne strane, čime počinje tradicija koja traje i dan-danas.
Treba naglasiti da je ova prostorija bila sedište sve do 1934. godine, za vreme Frenklina D. Ruzvelta (1933-1945), kada je Zapadno krilo ponovo prošireno i u njemu izgrađena nova Ovalna soba na jugoistočnom uglu, tamo gde se i danas nalazi, s pogledom na Ružičnjak.
Ali, da prvo razjasnimo i to zašto je glavna predsednička kancelarija baš ovalnog oblika.
Bela kuća je od starta imala ovalne prostorije, što je ideja Džordža Vašingtona, koji je još u Filadelfiji tražio da jedna prostorija bude tog oblika kako bi omogućila svim gostima da stanu u krug tokom svečanih prijema.
Naime, kompanija American Home Shield je povodom svoje pedesetogodišnjice napravila digitalne replike svih Ovalnih soba, počevši od Taftove, kada se ispisuje nova istorija predsednikovanja u ovoj rezidenciji, pa sve do Bajdenove. Ovi prikazi jasno pokazuju kada se i kako enterijer Ovalne sobe menjao, ali i koji su detalji koji manje-više uvek ostaju isti.
Tek sa Teodorom Ruzveltom (1902-1909), 26. predsednikom SAD-a, nastaje Zapadno krilo Bele kuće i postaje glavna odaja državnog poglavara. Međutim, ni njegova kancelarija nije bila ovalna, već pravougaona, a smatrana je tek privremenim rešenjem
Tepih, zavese, tapete, slike, statue, ukrasni predmeti... stvari su koje se menjaju s dolaskom svakog novog predsednika, dajući tako prostoriji lični pečat svakog vladara.
Međutim, kakav god ukus predsednika bio, postoje određeni momenti koji se moraju poštovati. Recimo, nijedna stolica nije postavljena slučajno na neko mesto, raspored zastava se gotovo nikad ne menja, a predsednikov sto je uvek ispred prozora.
A kad već spominjemo sto... Za njega se vezuje interesantna priča o tome kako je nastao i postao to što jeste – mesto najvažnijih promišljanja, okupljanja, potpisivanja i fotografisanja.
Resolute Desk, kako se izvorno zove, napravljen je od hrastovine britanskog istraživačkog broda HMS Resolute, koji je spašen tokom arktičke ekspedicije u 19. veku. Kraljica Viktorija ga je 1880. godine poklonila 19. predsedniku Raderfordu B. Hejzu (1877-1881) kao simbol prijateljstva između Velike Britanije i SAD. Taj sto je od tog momenta koristila većina američkih predsednika, a takoreći svetsku slavu je doživeo zahvaljujući fotografiji (1963) na kojoj su prikazani Džon Kenedi i njegov trogodišnji sin Džon Mlađi kako se igra ispod stola.
Takođe, zanimljivo je istaći i da je sto vremenom prilagođavan, pa su tako 1945. godine, po želji Frenklina D. Ruzvelta, dodata jedna vratanca koja su krila ortopedske aparate. Sve pomenuto je dokaz da ovaj Resolute Desk nije samo parče nameštaja, već i svedok istorije duge preko 150 godina.
Nego, da se vratimo na digitalne replike. Idemo redom...
Vilijam Hauard Taft (1909–1913)
Kao što smo rekli, tokom proširenja Zapadnog krila, Taft je odlučio da premesti kabinet iz „Ruzveltove sobe” u prostoriju predsednikovog sekretara (funkcija koja je danas poznata kao šef kabineta). Ta prostorija je prethodno bila zaobljena samo na jednoj strani, ali ju je Taft preuredio u ovalni oblik, koji je smatrao demokratskijim. Prostorijom dominiraju zelene nijanse, koje će se zadržati sve do Trumanovog useljenja 1945. godine.
Vudro Vilson (1913–1921)
Nakon perioda preuređenja Zapadnog krila, Taftovi neposredni naslednici uneli su samo manje izmene u novi Ovalni kabinet. Predsednik Vilson je više voleo da radi u Sobi za sporazume (koja će kasnije postati Obamin „muški kutak”), čime je propustio odlike Ovalnog kabineta poput zavesa od svilenog baršuna i poda od drveta mahagva.
Voren Harding (1921-1923)
Harding je umro dve godine nakon početka mandata. Dirljiva fotografija Ovalnog kabineta iz avgusta 1923. prikazuje Hardingovu kožnu stolicu za radnim stolom i čuveni upijač ukrašen crnim krepom za žalost.
Kalvin Kulidž (1923–1929)
Kulidžov Ovalni kabinet i danas odražava rad koji je dizajner Nejtan K. Vajet izveo za Vilijama Tafta. Mermerna kaminska polica u neoklasicističkom stilu prostoru daje ozbiljnost i notu autoriteta, dok su rasveta i metalni elementi delo čuvene kompanije „E. F. Caldwell & Co.”, specijalizovane za ove oblasti.
Herbert Huver (1929–1933)
Vajetov iTaftov Ovalni kabinet uništen je upožaru koji jezahvatio Belu kuću na Badnje veče 1929. godine. Tadašnji predsednik Huver obnovio je iproširio kabinet ukolonijalnom stilu, uzzidove obložene drvetom oraha.
Frenklin D. Ruzvelt (1933–1945)
Uprkos Huverovim prepravkama, Ruzvelt je ubrzo premestio Ovalni kabinet u jugoistočni ugao Zapadnog krila, gde je bilo više prirodne svetlosti. Takođe ga je proširio za 60 centimetara. Ipak, zadržao je Huverov komplet nameštaja od 17 delova, kojim je Udruženje proizvođača nameštaja iz Grand Rapidsa prethodno opremilo stari Ovalni kabinet. Taj komplet je obuhvatao radni sto, sofu, duboku fotelju, dve velike i jednu manju fotelju sa visokim naslonom i „krilima”, dva stola, okretnu radnu stolicu, dve fotelje, dve police za knjige, mali stočić i tri stalaka za pušače u dve veličine.
Hari S. Truman (1945-1953)
Truman je bio prvi koji je imao tepih sa pečatom predsednika. Bio je kontinuirane plavo-zelene boje, sa grbom impliciranim sečenjem vlakana na različite dužine. Tepih nije zamenjen sve do dana kada je DŽFK ubijen.
Dvajt D. Ajzenhauer (1953–1961)
Ajzenhauer je jedan od samo dvojice predsednika koji nisu uneli značajne izmene u uređenje Ovalnog kabineta. Ipak, navodno je uništio pod šiljcima svojih golf-patika, koje je zaboravio da skine po povratku sa terena za vežbanje udaraca koji je postavio na travnjaku iza zgrade.
Džon F. Kenedi (1961–1963)
Prva dama Žaklin Kenedi pozvala je francuskog dizajnera enterijera Stefana Budena da renovira i restaurira Belu kuću. Buden je uneo novi crveni tepih, bele sofe i svetle zavese, ali Kenedijevi nikada nisu videli završene radove. Pre renoviranja, Džon Kenedi je prostor učinio ličnijim predmetima među kojima se nalazio i teg za papir napravljen od ljuske kokosovog oraha, koji mu je spasao život tokom Drugog svetskog rata.
Lindon B. Džonson (1963–1969)
Džonson je prekrio tragove koje su na podu ostavile potpetice Ajzenhauerovih cipela linoleumom sa dezenom drveta. Takođe je uveo Ovalni kabinet u doba masovnih medija, postavivši u njega ormarić sa teletajpom i klupu sa tri televizora. Džonson je čak imao i sopstveni daljinski upravljač sa svojim inicijalima (LBJ) – tako da nije bilo svađe oko toga ko menja kanale!
Ričard Nikson (1969–1974)
Nikson je za svoj Ovalni kabinet odabrao smelu kombinaciju plave i zlatne boje – možda predviđajući da će među gostima biti i Elvis Prisli. Takođe je u kabinet uneo „Vilsonov sto” (koji je koristio o predsednik Bajden), pogrešno verujući da je pripadao njegovom idolu, Vudrou Vilsonu.
Džerald Ford (1974–1977)
Ford je ublažio Niksonovu kombinaciju zlatne i kraljevski plave boje, zamenivši je vedrijom, ali blažom paletom koju su činile žuta, svetloplava i boja terakote. Upravo je Ford u Ovalnu sobu postavio visoki sat marke „Simor”, koji se tu nalazi i danas. Ovaj sat od mahagonija izrađen je oko 1800. godine i smatra se „blagom” Bele kuće.
Džimi Karter (1977–1981)
Karter je zadržao Fordovo uređenje, ali je dodao i neke lične predmete. Takođe je vratio čuveni sto „Rezolut”, koji je prvi koristio Džon F. Kenedi i koji je bio omiljen među svim predsednicima nakon Kartera, izuzev Bušovih.
Ronald Regan (1981–1989)
Četrdeseti predsednik SAD-a sačekao je svoj drugi mandat pre nego što je preuredio prostor. Posebno se ističe novi tepih sa motivom sunčevih zraka, postavljen preko novog poda izrađenog od orahovine i belog hrasta. Regan je takođe naložio da se stolu Resolute doda podložak od dva inča, kako bi se sto podigao i sprečilo udaranje kolena o fioke.
Džordž H. V. Buš (1989–1993)
Prvi predsednik Buš je modernizovao Ovalnu sobu koristeći kombinaciju čeličnoplave i krem boje. Takođe je izložio brojne porodične fotografije. Buš Stariji je jedini predsednik koji je u Ovalnoj sobi koristio radni sto „C&O” – zavoleo ga je dok je obavljao dužnost Reganovog potpredsednika.
Bil Klinton (1993–2001)
Kaki Hokersmit je uredila kancelariju Bila Klintona u stilu koji neizbežno podseća na Niksonovu eru. Upečatljiv plavi tepih sa predsedničkim grbom, čiji je autor Hokersmit, vraćen je u Ovalnu sobu za potrebe Bajdenove administracije.
Džordž V. Buš (2001–2009)
Buš Mlađi se svojim izborom tepiha sa motivom sunčevih zraka nadovezao na stil Ronalda Regana; dizajner Ken Blejsingejm je taj tepih uskladio sa zavesama u nijansi antičkog zlata. Sam tepih je dizajnirala prva dama Lora Buš, sa namerom da dočara optimizam koji donosi izlazak sunca.
Barak Obama (2009–2017)
Predsednik Obama je prvi odabrao zidove sa dezenom, odlučivši se za tapete sa prugama u nijansama zlatne, smeđe i svetlobež boje. Sofe od somota u hladnoj nijansi žućkastosmeđe boje i neutralni tonovi prostorije odražavali su činjenicu da je Obama zaista koristio taj kabinet za rad. „Neko je rekao da je Bušov kabinet izgledao kao prostorija u kojoj se pije čaj i da je delovao veoma otmeno, dok je Obamin izgledao kao mesto gde se popije brzi espreso i odmah prelazi na posao”, naveo je Obamin dizajner Majkl S. Smit.
Donald Tramp (2017–2021)
Trampov izbor zavesa pokazao se pomalo ironičnim. Zlatne zavese koje je pronašao u skladištu prvobitno je odabrala prva dama Hilari Klinton za Ovalni kabinet svog supruga Bila. Tramp je takođe zamenio Obamine tapete, odlučivši se za motive morskih svitaka, lišća i cvetnih medaljona, sa namerom da dočara istorijski duh zgrade.
Džo Bajden (2021–2025)
Predsednik Bajden je odlučio da zadrži Klintonove zavese na prozorima, a vratio je i Klintonov tepih tamnoplave boje. Među novim detaljima nalazi se i mesečev kamen star 3,9 milijardi godina.
Donald Tramp (2025–)
Iako American Home Shield nijenapravio digitalnu repliku najnovije Trampove kancelarije, fotografije koje su dostupne na internetu ukazuju da je ovaj američki predsednik odlučio da svoj radni prostor još više okiti i pozlati. A kako je poznato, planira i rane rekonstrukcije i proširenja Bele kuće...
