ОВАЛНА СОБА ОД ТАФТА ДО ТРАМПА: Како је једна канцеларија постала симбол америчке моћи
Иако је Овална соба данас вероватно најпознатија канцеларија на свету, први председник који је у њој радио није био и њен идејни творац.
И ма колико се о овој чувеној просторији причало, мало ко зна поједине (историјске) детаље, а још мање како се она мењала кроз деценије и разна председниковања.
Па, кренимо од почетка...
Сједињене Америчке Државе нису од старта имале сталну престоницу, па самим тим ни председничку резиденцију, која се „селила“ са новим главним градом.
Прво седиште САД-а био је Њујорк у ком је првих годину дана дужност вршио Џорџ Вашингтон (1789-1790), да би се потом преселио у Филаделфију, која је била седиште до 1800. године, од чега је Вашингтон био на власти до 1797, а онда већину свог мандата Џон Адамс (1797-1800).
Управо он – Џон Адамс – био је први председник САД чије је седиште било у Вашингтону и то у Белој кући која, у том моменту, још увек није била готова! Занимљиво је да је његова супруга Абигејл тада користила велику Источну собу за сушење веша, јер је била највећа и најбоље проветрена просторија у кући...
Наиме, Бела кућа је кренула да се зида 1791/1792. године по налогу Џорџа Вашингтона који је одабрао локацију з анову престоницу, одобрио планове и чак надгледао почетак изградње. Међутим, будући да је преминуо 1799. године, није дочекао њено усељење које је уследило годину дана касније.
Такође, првобитни план није предвиђао да председничка кућа буде толико доминантна као данас, те је пројекат касније мењан и резиденција је добила значајнију позицију у урбанистичком плану града.
А то значи да Овална соба – какву данас познајемо – још није постојала!
Стога је, као други станар Беле куће, Томас Џеферсон (1801-1809) за своју канцеларију користио просторију која се данас Државна трпезарија! Како записи указују, трећи амерички председник је тај простор претворио у радни кабинет испуњен мапама, научним инструментима, књигама, чак и кавезом у ком је држао дрозда, љубимца који је смео и слободно да лети по канцеларији.
Већина наредних председника користила је пак источну страну другог спрата Беле куће као свој радни простор, смештајући канцеларију у приватније собе ближе породичним одајама.
Рецимо, Абрахам Линколн (1861-1865) користио је једну просторију најпре као канцеларију, да би је тек касније претворио у гостинску спаваћу собу која је добила назив који и данас има – Lincoln Bedroom.
Тек са Теодором Рузвелтом (1902-1909), 26. председником САД-а, настаје Западно крило Беле куће и постаје главна одаја државног поглавара. Међутим, ни његова канцеларија није била овална, већ правоугаона, а сматрана је тек привременим решењем.
Са следећим председником – Вилијамом Х. Тафтом (1909-1913) – настаје прва Овална соба, такође у Западном крилу, на средини јужне стране, чиме почиње традиција која траје и дан-данас.
Треба нагласити да је ова просторија била седиште све до 1934. године, за време Френклина Д. Рузвелта (1933-1945), када је Западно крило поново проширено и у њему изграђена нова Овална соба на југоисточном углу, тамо где се и данас налази, с погледом на Ружичњак.
Али, да прво разјаснимо и то зашто је главна председничка канцеларија баш овалног облика.
Бела кућа је од старта имала овалне просторије, што је идеја Џорџа Вашингтона, који је још у Филаделфији тражио да једна просторија буде тог облика како би омогућила свим гостима да стану у круг током свечаних пријема.
Наиме, компанија American Home Shield је поводом своје педесетогодишњице направила дигиталне реплике свих Овалних соба, почевши од Тафтове, када се исписује нова историја председниковања у овој резиденцији, па све до Бајденове. Ови прикази јасно показују када се и како ентеријер Овалне собе мењао, али и који су детаљи који мање-више увек остају исти.
Тек са Теодором Рузвелтом (1902-1909), 26. председником САД-а, настаје Западно крило Беле куће и постаје главна одаја државног поглавара. Међутим, ни његова канцеларија није била овална, већ правоугаона, а сматрана је тек привременим решењем
Тепих, завесе, тапете, слике, статуе, украсни предмети... ствари су које се мењају с доласком сваког новог председника, дајући тако просторији лични печат сваког владара.
Међутим, какав год укус председника био, постоје одређени моменти који се морају поштовати. Рецимо, ниједна столица није постављена случајно на неко место, распоред застава се готово никад не мења, а председников сто је увек испред прозора.
А кад већ спомињемо сто... За њега се везује интересантна прича о томе како је настао и постао то што јесте – место најважнијих промишљања, окупљања, потписивања и фотографисања.
Resolute Desk, како се изворно зове, направљен је од храстовине британског истраживачког брода HMS Resolute, који је спашен током арктичке експедиције у 19. веку. Краљица Викторија га је 1880. године поклонила 19. председнику Радерфорду Б. Хејзу (1877-1881) као симбол пријатељства између Велике Британије и САД. Тај сто је од тог момента користила већина америчких председника, а такорећи светску славу је доживео захваљујући фотографији (1963) на којој су приказани Џон Кенеди и његов трогодишњи син Џон Млађи како се игра испод стола.
Такође, занимљиво је истаћи и да је сто временом прилагођаван, па су тако 1945. године, по жељи Френклина Д. Рузвелта, додата једна вратанца која су крила ортопедске апарате. Све поменуто је доказ да овај Resolute Desk није само парче намештаја, већ и сведок историје дуге преко 150 година.
Него, да се вратимо на дигиталне реплике. Идемо редом...
Вилијам Хауард Тафт (1909–1913)
Као што смо рекли, током проширења Западног крила, Тафт је одлучио да премести кабинет из „Рузвелтове собе” у просторију председниковог секретара (функција која је данас позната као шеф кабинета). Та просторија је претходно била заобљена само на једној страни, али ју је Тафт преуредио у овални облик, који је сматрао демократскијим. Просторијом доминирају зелене нијансе, које ће се задржати све до Трумановог усељења 1945. године.
Вудро Вилсон (1913–1921)
Након периода преуређења Западног крила, Тафтови непосредни наследници унели су само мање измене у нови Овални кабинет. Председник Вилсон је више волео да ради у Соби за споразуме (која ће касније постати Обамин „мушки кутак”), чиме је пропустио одлике Овалног кабинета попут завеса од свиленог баршуна и пода од дрвета махагва.
Ворен Хардинг (1921-1923)
Хардинг је умро две године након почетка мандата. Дирљива фотографија Овалног кабинета из августа 1923. приказује Хардингову кожну столицу за радним столом и чувени упијач украшен црним крепом за жалост.
Калвин Кулиџ (1923–1929)
Кулиџов Овални кабинет и данас одражава рад који је дизајнер Нејтан К. Вајет извео за Вилијама Тафта. Мермерна каминска полица у неокласицистичком стилу простору даје озбиљност и ноту ауторитета, док су расвета и метални елементи дело чувене компаније „E. F. Caldwell & Co.”, специјализоване за ове области.
Херберт Хувер (1929–1933)
Вајетов иТафтов Овални кабинет уништен је упожару који језахватио Белу кућу на Бадње вече 1929. године. Тадашњи председник Хувер обновио је ипроширио кабинет уколонијалном стилу, уззидове обложене дрветом ораха.
Френклин Д. Рузвелт (1933–1945)
Упркос Хуверовим преправкама, Рузвелт је убрзо преместио Овални кабинет у југоисточни угао Западног крила, где је било више природне светлости. Такође га је проширио за 60 центиметара. Ипак, задржао је Хуверов комплет намештаја од 17 делова, којим је Удружење произвођача намештаја из Гранд Рапидса претходно опремило стари Овални кабинет. Тај комплет је обухватао радни сто, софу, дубоку фотељу, две велике и једну мању фотељу са високим наслоном и „крилима”, два стола, окретну радну столицу, две фотеље, две полице за књиге, мали сточић и три сталака за пушаче у две величине.
Хари С. Труман (1945-1953)
Труман је био први који је имао тепих са печатом председника. Био је континуиране плаво-зелене боје, са грбом имплицираним сечењем влакана на различите дужине. Тепих није замењен све до дана када је ЏФК убијен.
Двајт Д. Ајзенхауер (1953–1961)
Ајзенхауер је један од само двојице председника који нису унели значајне измене у уређење Овалног кабинета. Ипак, наводно је уништио под шиљцима својих голф-патика, које је заборавио да скине по повратку са терена за вежбање удараца који је поставио на травњаку иза зграде.
Џон Ф. Кенеди (1961–1963)
Прва дама Жаклин Кенеди позвала је француског дизајнера ентеријера Стефана Будена да реновира и рестаурира Белу кућу. Буден је унео нови црвени тепих, беле софе и светле завесе, али Кенедијеви никада нису видели завршене радове. Пре реновирања, Џон Кенеди је простор учинио личнијим предметима међу којима се налазио и тег за папир направљен од љуске кокосовог ораха, који му је спасао живот током Другог светског рата.
Линдон Б. Џонсон (1963–1969)
Џонсон је прекрио трагове које су на поду оставиле потпетице Ајзенхауерових ципела линолеумом са дезеном дрвета. Такође је увео Овални кабинет у доба масовних медија, поставивши у њега ормарић са телетајпом и клупу са три телевизора. Џонсон је чак имао и сопствени даљински управљач са својим иницијалима (LBJ) – тако да није било свађе око тога ко мења канале!
Ричард Никсон (1969–1974)
Никсон је за свој Овални кабинет одабрао смелу комбинацију плаве и златне боје – можда предвиђајући да ће међу гостима бити и Елвис Присли. Такође је у кабинет унео „Вилсонов сто” (који је користио о председник Бајден), погрешно верујући да је припадао његовом идолу, Вудроу Вилсону.
Џералд Форд (1974–1977)
Форд је ублажио Никсонову комбинацију златне и краљевски плаве боје, заменивши је ведријом, али блажом палетом коју су чиниле жута, светлоплава и боја теракоте. Управо је Форд у Овалну собу поставио високи сат марке „Симор”, који се ту налази и данас. Овај сат од махагонија израђен је око 1800. године и сматра се „благом” Беле куће.
Џими Картер (1977–1981)
Картер је задржао Фордово уређење, али је додао и неке личне предмете. Такође је вратио чувени сто „Резолут”, који је први користио Џон Ф. Кенеди и који је био омиљен међу свим председницима након Картера, изузев Бушових.
Роналд Реган (1981–1989)
Четрдесети председник САД-а сачекао је свој други мандат пре него што је преуредио простор. Посебно се истиче нови тепих са мотивом сунчевих зрака, постављен преко новог пода израђеног од ораховине и белог храста. Реган је такође наложио да се столу Resolute дода подложак од два инча, како би се сто подигао и спречило ударање колена о фиоке.
Џорџ Х. В. Буш (1989–1993)
Први председник Буш је модернизовао Овалну собу користећи комбинацију челичноплаве и крем боје. Такође је изложио бројне породичне фотографије. Буш Старији је једини председник који је у Овалној соби користио радни сто „C&O” – заволео га је док је обављао дужност Регановог потпредседника.
Бил Клинтон (1993–2001)
Каки Хокерсмит је уредила канцеларију Била Клинтона у стилу који неизбежно подсећа на Никсонову еру. Упечатљив плави тепих са председничким грбом, чији је аутор Хокерсмит, враћен је у Овалну собу за потребе Бајденове администрације.
Џорџ В. Буш (2001–2009)
Буш Млађи се својим избором тепиха са мотивом сунчевих зрака надовезао на стил Роналда Регана; дизајнер Кен Блејсингејм је тај тепих ускладио са завесама у нијанси античког злата. Сам тепих је дизајнирала прва дама Лора Буш, са намером да дочара оптимизам који доноси излазак сунца.
Барак Обама (2009–2017)
Председник Обама је први одабрао зидове са дезеном, одлучивши се за тапете са пругама у нијансама златне, смеђе и светлобеж боје. Софе од сомота у хладној нијанси жућкастосмеђе боје и неутрални тонови просторије одражавали су чињеницу да је Обама заиста користио тај кабинет за рад. „Неко је рекао да је Бушов кабинет изгледао као просторија у којој се пије чај и да је деловао веома отмено, док је Обамин изгледао као место где се попије брзи еспресо и одмах прелази на посао”, навео је Обамин дизајнер Мајкл С. Смит.
Доналд Трамп (2017–2021)
Трампов избор завеса показао се помало ироничним. Златне завесе које је пронашао у складишту првобитно је одабрала прва дама Хилари Клинтон за Овални кабинет свог супруга Била. Трамп је такође заменио Обамине тапете, одлучивши се за мотиве морских свитака, лишћа и цветних медаљона, са намером да дочара историјски дух зграде.
Џо Бајден (2021–2025)
Председник Бајден је одлучио да задржи Клинтонове завесе на прозорима, а вратио је и Клинтонов тепих тамноплаве боје. Међу новим детаљима налази се и месечев камен стар 3,9 милијарди година.
Доналд Трамп (2025–)
Иако American Home Shield нијенаправио дигиталну реплику најновије Трампове канцеларије, фотографије које су доступне на интернету указују да је овај амерички председник одлучио да свој радни простор још више окити и позлати. А како је познато, планира и ране реконструкције и проширења Беле куће...