GUBITAK OVIH MINERALA TOKOM VRUĆINA MOŽE DA POVEĆA RIZIK OD ARITMIJA I ŠLOGA Neurolog upozorava ko mora da bude posebno oprezan
Tokom tropskih dana i visokih temperatura povećava se rizik od dehidratacije i gubitka važnih elektrolita, što kod pojedinih osoba može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Neurolozi upozoravaju da same vrućine nisu direktan uzrok moždanog udara, ali mogu povećati rizik kod ljudi koji već imaju faktore rizika.
Neurolog prim. dr Mihailo M. Mirković objašnjava da pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti, a zatim i do dehidratacije.
– Krv postaje gušća, a krvni pritisak može da oscilira, što povećava verovatnoću nastanka tromboze i ishemijskog moždanog udara. Posebno su ugroženi stariji, hronični bolesnici i osobe koje koriste diuretike. Kod zdravih ljudi mogu se javiti vrtoglavica, malaksalost ili kratkotrajna nesvestica, dok kod pacijenata sa vaskularnim bolestima isti uslovi mogu biti okidač za ozbiljnije poremećaje – kaže dr Mirković.
Gubitak elektrolita može da bude opasan
Kako objašnjava, tokom velikih vrućina organizam, pored vode, gubi i važne elektrolite – pre svega natrijum, kalijum i magnezijum.
Poremećaj njihovog nivoa može izazvati nepravilan srčani ritam, uključujući atrijalnu fibrilaciju, koja predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak ishemijskog moždanog udara.
Koje namirnice mogu da pomognu?
Za većinu zdravih osoba dovoljan unos tečnosti i uravnotežena ishrana obezbeđuju potrebne količine elektrolita.
Posebno se preporučuju namirnice bogate kalijumom, kao što su:
banane,
kajsije,
paradajz,
lisnato povrće.
Osobama koje se obilno znoje, bave se fizičkim radom ili sportom, kao i starijim osobama i pacijentima koji koriste diuretike, u pojedinim slučajevima mogu koristiti i oralni rehidratacioni rastvori ili napici sa elektrolitima, ali uz savet lekara.
Ko je u najvećem riziku?
Prema rečima dr Mirkovića, poseban oprez preporučuje se osobama koje imaju:
povišen krvni pritisak,
srčana oboljenja, naročito atrijalnu fibrilaciju,
dijabetes,
aterosklerozu,
povišene masnoće u krvi.
Dodatno su ugrožene osobe koje su već preležale moždani udar ili prolazni ishemijski napad (TIA), kao i stariji, kod kojih je osećaj žeđi često slabije izražen.
Neurolog savetuje da se tokom letnjih meseci tečnost unosi ravnomerno tokom celog dana, da se izbegava boravak na suncu u najtoplijem delu dana i da se redovno uzima propisana terapija.
