ГУБИТАК ОВИХ МИНЕРАЛА ТОКОМ ВРУЋИНА МОЖЕ ДА ПОВЕЋА РИЗИК ОД АРИТМИЈА И ШЛОГА Неуролог упозорава ко мора да буде посебно опрезан
Током тропских дана и високих температура повећава се ризик од дехидратације и губитка важних електролита, што код појединих особа може да доведе до озбиљних здравствених проблема.
Неуролози упозоравају да саме врућине нису директан узрок можданог удара, али могу повећати ризик код људи који већ имају факторе ризика.
Неуролог прим. др Михаило М. Мирковић објашњава да појачано знојење доводи до губитка течности, а затим и до дехидратације.
– Крв постаје гушћа, а крвни притисак може да осцилира, што повећава вероватноћу настанка тромбозе и исхемијског можданог удара. Посебно су угрожени старији, хронични болесници и особе које користе диуретике. Код здравих људи могу се јавити вртоглавица, малаксалост или краткотрајна несвестица, док код пацијената са васкуларним болестима исти услови могу бити окидач за озбиљније поремећаје – каже др Мирковић.
Губитак електролита може да буде опасан
Како објашњава, током великих врућина организам, поред воде, губи и важне електролите – пре свега натријум, калијум и магнезијум.
Поремећај њиховог нивоа може изазвати неправилан срчани ритам, укључујући атријалну фибрилацију, која представља један од најзначајнијих фактора ризика за настанак исхемијског можданог удара.
Које намирнице могу да помогну?
За већину здравих особа довољан унос течности и уравнотежена исхрана обезбеђују потребне количине електролита.
Посебно се препоручују намирнице богате калијумом, као што су:
банане,
кајсије,
парадајз,
лиснато поврће.
Особама које се обилно зноје, баве се физичким радом или спортом, као и старијим особама и пацијентима који користе диуретике, у појединим случајевима могу користити и орални рехидратациони раствори или напици са електролитима, али уз савет лекара.
Ко је у највећем ризику?
Према речима др Мирковића, посебан опрез препоручује се особама које имају:
повишен крвни притисак,
срчана обољења, нарочито атријалну фибрилацију,
дијабетес,
атеросклерозу,
повишене масноће у крви.
Додатно су угрожене особе које су већ прележале мождани удар или пролазни исхемијски напад (ТИА), као и старији, код којих је осећај жеђи често слабије изражен.
Неуролог саветује да се током летњих месеци течност уноси равномерно током целог дана, да се избегава боравак на сунцу у најтоплијем делу дана и да се редовно узима прописана терапија.
