Infekcije kod ljudi mogu da izazovu ozbiljnu bolest PASTEROV ZAVOD SPROVODI PROJEKAT O ISPITIVANJU OBOLJENJA KOD GLODARA
Pasterov zavod sprovodi molekularno-epidemiološko istraživanje čiji je cilj da se utvrdi da li i u kojoj meri glodari sa urbanog i prigradskog područja Novog Sada nose određene zoonotske patogene, odnosno mikroorganizme koji pod određenim okolnostima mogu dospeti i do ljudi.
Po rečima dr Pavla Banovića iz ove ustanove istraživanje obuhvata nekoliko povezanih aktivnosti.
- Najpre se biraju reprezentativni lokaliteti, uključujući stambene zone, zelene površine, priobalna područja, kanalizacione punktove i mesta na kojima je moguć češći kontakt ljudi i glodara, kao što su prostori oko kontejnera i deponija. Planirano je uzorkovanje najmanje 60 glodara u dva sezonska perioda, tokom zime i ranog proleća, a zatim i tokom jeseni – objašnjava dr Banović.
Prema njegovim rečima, ovlašćene ekipe „Ciklonizacije“ pronalaze aktivna staništa i kontrolisano hvataju glodare, uz primenu mera biološke bezbednosti i propisa o dobrobiti životinja. Za svaku jedinku evidentiraju se vrsta, pol, osnovne telesne karakteristike, tip staništa i mesto na kojem je pronađena.
Mere prevencije
Kako napominje, građani mogu znatno da smanje rizik primenom nekoliko jednostavnih mera.
- Hranu, uključujući hranu za kućne ljubimce, treba čuvati u dobro zatvorenim posudama, a smeće odlagati u zatvorene kontejnere. Potrebno je ukloniti nagomilane predmete, otpad i druge moguće zaklone za glodare, zatvoriti pukotine i otvore kroz koje mogu ući u kuće, podrume, ostave i pomoćne objekte i otkloniti izvore dostupne vode. Glodare, njihova gnezda, leševe i izlučevine ne treba dodirivati nezaštićenim rukama. Kod veće infestacije potrebno je obratiti se ovlašćenoj službi za deratizaciju. Izmet i urin glodara ne treba uklanjati suvim metenjem ili usisavanjem, jer se tako mogu podići kontaminirane čestice prašine. Prostor treba prethodno provetriti, staviti rukavice, kontaminirano mesto dobro nakvasiti odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom i očistiti prema uputstvu proizvođača. Sredstva za čišćenje ne treba međusobno mešati. Tokom boravka u prirodi treba koristiti odeću koja prekriva kožu i odgovarajuće repelente, izbegavati visoku travu i rastinje pored staza i po povratku pregledati kožu, odeću i kućne ljubimce. Zakačenog krpelja treba ukloniti što pre, pravilnom tehnikom, ili se obratiti zdravstvenom radniku – savetuje dr Banović.
U Pasterovom zavodu se zatim obavlja laboratorijska obrada uzoraka. Iz odgovarajućih tkiva izdvajaju se DNK i RNK, a prisustvo ciljnih patogena ispituje se savremenim molekularnim metodama pil-tajm PCR i RT-PCR.
- Dobijeni rezultati biće statistički i epidemiološki analizirani u odnosu na vrstu glodara i tip staništa. Ispitivaćemo i mogućnost da pojedine životinje istovremeno nose više patogena. Na osnovu rezultata biće identifikovani lokaliteti na kojima je potrebno pojačati nadzor ili preventivne mere – navodi dr Banović i naglašava kako da ne ispituju samo viruse. - Osnovni panel obuhvata tri grupe bakterija i dve grupe virusa i to Borrelia burgdorferisensu lato, uzročnike lajmske borelioze; Rickettsia vrste, među kojima se nalaze uzročnici različitih rikecioza; Bartonella vrste, koje mogu izazvati različite oblike bartoneloze; virus krpeljskog encefalitisa, TBEV, kao i hantaviruse, koji u Evropi prvenstveno mogu izazvati hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom.
Glodari nisu neposredni prenosioci svih ovih infekcija. Kod lajmske borelioze, krpeljskog encefalitisa i brojnih rikecioza oni učestvuju u održavanju prirodnog ciklusa patogena, dok se infekcija na čoveka najčešće prenosi ubodom zaraženog krpelja. Kod bartonela značajnu ulogu mogu imati buve, vaši i drugi vektori, a konkretan rizik zavisi od otkrivene vrste bakterije. Hantavirusi se, nasuprot tome, mogu preneti udisanjem kontaminirane prašine koja sadrži čestice urina, izmeta ili pljuvačke zaraženih glodara.
- Težina bolesti je veoma različita. Infekcije mogu proći bez simptoma ili sa blagim tegobama, ali pojedine mogu izazvati ozbiljnu bolest i zahtevati bolničko lečenje – upozorava dr Banović.
Smatra da je važno da se građani ne uznemiravaju unapred. Otkrivanje genetičkog materijala nekog patogena u glodaru ne znači da je došlo do zaraze ljudi niti da postoji epidemija.
- Stvarni rizik zavisi od vrste patogena, njegove učestalosti, prisustva odgovarajućih vektora i mogućnosti kontakta sa ljudima – istakao je dr Banović.
LJ. Petrović