Инфекције код људи могу да изазову озбиљну болест ПАСТЕРОВ ЗАВОД СПРОВОДИ ПРОЈЕКАТ О ИСПИТИВАЊУ ОБОЉЕЊА КОД ГЛОДАРА
Пастеров завод спроводи молекуларно-епидемиолошко истраживање чији је циљ да се утврди да ли и у којој мери глодари са урбаног и приградског подручја Новог Сада носе одређене зоонотске патогене, односно микроорганизме који под одређеним околностима могу доспети и до људи.
По речима др Павла Бановића из ове установе истраживање обухвата неколико повезаних активности.
- Најпре се бирају репрезентативни локалитети, укључујући стамбене зоне, зелене површине, приобална подручја, канализационе пунктове и места на којима је могућ чешћи контакт људи и глодара, као што су простори око контејнера и депонија. Планирано је узорковање најмање 60 глодара у два сезонска периода, током зиме и раног пролећа, а затим и током јесени – објашњава др Бановић.
Према његовим речима, овлашћене екипе „Циклонизације“ проналазе активна станишта и контролисано хватају глодаре, уз примену мера биолошке безбедности и прописа о добробити животиња. За сваку јединку евидентирају се врста, пол, основне телесне карактеристике, тип станишта и место на којем је пронађена.
Мере превенције
Како напомиње, грађани могу знатно да смање ризик применом неколико једноставних мера.
- Храну, укључујући храну за кућне љубимце, треба чувати у добро затвореним посудама, а смеће одлагати у затворене контејнере. Потребно је уклонити нагомилане предмете, отпад и друге могуће заклоне за глодаре, затворити пукотине и отворе кроз које могу ући у куће, подруме, оставе и помоћне објекте и отклонити изворе доступне воде. Глодаре, њихова гнезда, лешеве и излучевине не треба додиривати незаштићеним рукама. Код веће инфестације потребно је обратити се овлашћеној служби за дератизацију. Измет и урин глодара не треба уклањати сувим метењем или усисавањем, јер се тако могу подићи контаминиране честице прашине. Простор треба претходно проветрити, ставити рукавице, контаминирано место добро наквасити одговарајућим дезинфекционим средством и очистити према упутству произвођача. Средства за чишћење не треба међусобно мешати. Током боравка у природи треба користити одећу која прекрива кожу и одговарајуће репеленте, избегавати високу траву и растиње поред стаза и по повратку прегледати кожу, одећу и кућне љубимце. Закаченог крпеља треба уклонити што пре, правилном техником, или се обратити здравственом раднику – саветује др Бановић.
У Пастеровом заводу се затим обавља лабораторијска обрада узорака. Из одговарајућих ткива издвајају се ДНК и РНК, а присуство циљних патогена испитује се савременим молекуларним методама пил-тајм ПЦР и РТ-ПЦР.
- Добијени резултати биће статистички и епидемиолошки анализирани у односу на врсту глодара и тип станишта. Испитиваћемо и могућност да поједине животиње истовремено носе више патогена. На основу резултата биће идентификовани локалитети на којима је потребно појачати надзор или превентивне мере – наводи др Бановић и наглашава како да не испитују само вирусе. - Основни панел обухвата три групе бактерија и две групе вируса и то Borrelia burgdorferisensu lato, узрочнике лајмске борелиозе; Rickettsia врсте, међу којима се налазе узрочници различитих рикециоза; Bartonella врсте, које могу изазвати различите облике бартонелозе; вирус крпељског енцефалитиса, ТБЕВ, као и хантавирусе, који у Европи првенствено могу изазвати хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом.
Глодари нису непосредни преносиоци свих ових инфекција. Код лајмске борелиозе, крпељског енцефалитиса и бројних рикециоза они учествују у одржавању природног циклуса патогена, док се инфекција на човека најчешће преноси убодом зараженог крпеља. Код бартонела значајну улогу могу имати буве, ваши и други вектори, а конкретан ризик зависи од откривене врсте бактерије. Хантавируси се, насупрот томе, могу пренети удисањем контаминиране прашине која садржи честице урина, измета или пљувачке заражених глодара.
- Тежина болести је веома различита. Инфекције могу проћи без симптома или са благим тегобама, али поједине могу изазвати озбиљну болест и захтевати болничко лечење – упозорава др Бановић.
Сматра да је важно да се грађани не узнемиравају унапред. Откривање генетичког материјала неког патогена у глодару не значи да је дошло до заразе људи нити да постоји епидемија.
- Стварни ризик зависи од врсте патогена, његове учесталости, присуства одговарајућих вектора и могућности контакта са људима – истакао је др Бановић.
Љ. Петровић