PAKLENE VRUĆINE STIGLE, A MNOGI PRAVE BAŠ OVE GREŠKE! Stručnjaci upozoravaju šta nikako ne raditi tokom vrelih dana

Visoke temperature dovode do opasnosti od toplotnog udara, a prema rečima načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika Doma zdravlja (DZ) Voždovac dr Dragane Milošević, posledice toplotnog udara mogu da budu bezazlene, ali nekada mogu da budu i opasne po život.

"Ono što je jako bitno da naši hronični pacijenti u periodu kada je najviša tempratura ne izlaze van bez preke potrebe. Ako, na primer, treba da dođu kod lekara, mi imamo jako dobre kontakte sa našim pacijentima, naš dom zdravlja i naša patronažna služba zaista vode računa o tome. Naši lekari telefonski kontaktiraju da pomognu pacijentima, tako da zaista mislim da treba da koriste to", poručila je Milošević.

Ekstremno visoke temprature posebno su teške za hronične pacijente među kojima su kardiovaskularni pacijenti i dijabetičari, a dr Milošević naglašava da ne izlaze u najtoplijem delu dana i apeluje da redovno koriste svoju terapiju, a eventulna korekcija terapije isključivo da bude u dogovoru sa lekarom.

"Pritisak može u ovom periodu i naglo da padne, kod nekih može i prirodno da skoči. Vidite da u ovom periodu ima dosta krvarenja i kod mlađih i kod starijih, pa tako treba povesti računa i zaista su konsultacije sa lekarom od velikog značaja", istakla je ona. 

Dodaje da i zdravi ljudi mogu da osete posledice toplotnog talasa, posebno, kako kaže, mladi, jer manje vode računa o spavanju, izlaze kad je najveća vrućina.

"I oni treba da uzimaju puno tečnosti, da vode računa, jer i njihov organizam to traži. Lagana ishrana, ne brza i jaka hrana. Sve što važi za ostale - važi i za njih", napominje.

Tokom letnjih meseci, kaže dr Milošević, očekivano je svake godine nešto više srčanih udara, prvenstveno zbog osetljivosti hroničnih pacijenata na ekstremne temperature. 

"Hronični pacijenti moraju stalno da vode računa i ovaj period njima ne odgovara. Snižavanje temperatura u stanovima na 18, 19 stepeni njima smeta. Oni moraju da miruju u tom periodu, da se manje kreću jer njihov organizam to traži. Postoji jedno pravilo - slušajte svoj organizam i tako se ponašajte", poručuje ona.

Poslednjih dana, kako kaže, u Dom zdravlja Voždovac javljali su se pacijenti uglavnom zbog niskog pritiska.

"Nizak pritisak uglavnom se javljao kod pacijenta koji uzimaju redovnu terapiju za visok pritisak, pa smo tu malo korigovali terapiju. Nije bilo sumnji na infarkt, ali svaki hroničar koji dođe sa simptomima mora se proveriti. Ono što se pojavilo jesu respiratorne infekcije", kaže dr Milošević.

Ukazuje i na važnost redovnosti sna, posebno što se sada tokom noći manje spava zbog vrućine, pa zbog toga, prema rečima dr Milošević, treba iskoristiti dan za odmaranje.

"Proći će i ovo, biće desetak dana, ali najopasniji je period kada naglo padne temperatura posle ekstremno visokih", kaže ona.

Kada je reč o rashlađivanju, dr Milošević podseća da klimatizovane prostorije treba da budu maksimalno pet stepeni svežije od spoljne temperature.

"Ni slučajno napolju 40, a unutra 18. Od tri do četiri, a maksimalno pet stepeni u odnosu na spoljnu temperaturu, jer naš organizam doživi šok. Ako vi spustite temperaturu onda dođe do spazma krvnih sudova, jer kad izađete napolje tu budu ili neke respiratorne ili srčane tegobe, mislim da za time zaista nema potrebe. Cilj je da se organizam rashladi, a ne da se ohladi", pojasnila je ona.

Na pitanje da li i niska temperatura vode na bazenima i rekama tokom vrelih dana može izazvati šok za organizam, dr Milošević ističe da može.

"Ako su temperatura vazduha i vode negde slične, to je u redu. Ali, ako je niža temperatura vode, da li je to na moru, u reci ili na bazenima onda mora da postoji neka priprema. Znači nikako tako zagrejan ne ulaziti u vodu, pre toga morate da se istuširate ili malo da se nakvasite, lagano da ulazite i tu je ponovo važno posebno za hronične pacijente, zato što organizam reaguje kako reaguje i može da se desi, a dešava se, i fatalni ishod. Taj nagli skok zagrejanog tela u hladnu vodu dovede do srčanog udara, odnosno zastoja srca, jer organizam to ne može da izniveliše i mehanizmi popuste. Dakle, priprema za ulazak u vodu je jako bitna", naglasila je ona.

Na pitanje kako pomoći nekome na ulici, ukoliko mu pozli zbog visoke temperature, dr Milošević kaže prvo ga rashladiti.

"Skloniti ga negde u hladovinu ili ga pomeriti, raskopčati i skinuti odelo, rashladiti vodom i ako je bez svesti obavezno zvati hitnu pomoć, a ako je svestan dati mu tečnost da pije. Ukoliko je bez svesti zaista mora da ode u prvu dežurnu ustanovu da malo primi infuziju i da se rehidrira", naglasila je ona.

Na pitanje koji je savet za sve koji kreću na putovanje dr Milošević naglasila je da se pre svega izbegne vožnja u najtoplijem delu dana.

"Ono što je bitno je to da mora čovek biti skoncentrisan, a da bi bio skoncentrisan mora da je bio dobar san. Vidimo po saobraćajnim nesrećama da se ljudi dekocentrišu tokom vrućina, jer ipak su velike temperature. Praviti pauze na sat i po - dva, izaći malo i popiti nešto, rashladiti se i nastaviti put", savetuje ova doktorka.

Dr Jelena Kašanin iz Savetovališta za ihranu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" rekla je za Tanjug da je u ovom periodu toplotnog talasa najvažnije pre svega uneti dovoljnu količinu vode.

"I kada se kaže tečnost u ovom slučaju misli se isključivo na vodu. Naravno da nam pomažu supe, čorbice... gubimo i elektrolite, ne samo da gubimo vodu, ali ono što je važno to je da ne smemo da sačekamo taj trenutak da smo žedni, jer to znači da smo već dehidrirali i izgubili značajnu količinu vode", naglasila je dr Kašanin.

Dodaje da je pored vode potrebno imati redovne i lagane obroke.

"Voće, povrće, orašasti plodovi, riba, piletina, ćuretina...ali ono što treba naglasiti to je način pripreme. Nema prženog, nema pohovanog, nema brze i začinjene hrane, gaziranih sokova koji su puni šećera... to nam sve otežava rehidraciju, a ovakav način ishrane nam zaista stvara veliki osećaj težine, mnogo je duže varenje  i samim tim nam je mnogo teže", rekla je ona.

Kada je u pitanju voće, dr Kašanin ističe da je potrebno unositi ga kao užinu, dakle sredinom dana, a ne uveče.

"Mi u suštini imamo ta glavna tri obroka i dve voćne užine. Ne bi trebalo da voće zameni užinu, međutim znam da je lakše reći, a retko ko to danas uradi jer su zaista velike vrućine i lubenica nas uveče osveži. Ali, treba da vodimo računa i tome da ona ima dosta šećera u sebi, da je bolje dakle da je unosimo u nekim popodnevnim ili prepodnevnim časovima u vidu užine, a da večera bude na primer neka od osvežavajućih salata, gde mi možemo i neku voćkicu da dodamo. Imamo danas toliko raznih recepata i na interntetu ili evo uz pomoć nas u Savetovalištu za ishranu gde možemo da napravimo neki obrok za uveče koji je lagan, a osvežavajući", rekla je dr Kašanin.