ПАКЛЕНЕ ВРУЋИНЕ СТИГЛЕ, А МНОГИ ПРАВЕ БАШ ОВЕ ГРЕШКЕ! Стручњаци упозоравају шта никако не радити током врелих дана

Високе температуре доводе до опасности од топлотног удара, а према речима начелнице Службе за здравствену заштиту одраслих становника Дома здравља (ДЗ) Вождовац др Драгане Милошевић, последице топлотног удара могу да буду безазлене, али некада могу да буду и опасне по живот.

"Оно што је јако битно да наши хронични пацијенти у периоду када је највиша темпратура не излазе ван без преке потребе. Ако, на пример, треба да дођу код лекара, ми имамо јако добре контакте са нашим пацијентима, наш дом здравља и наша патронажна служба заиста воде рачуна о томе. Наши лекари телефонски контактирају да помогну пацијентима, тако да заиста мислим да треба да користе то", поручила је Милошевић.

Екстремно високе темпратуре посебно су тешке за хроничне пацијенте међу којима су кардиоваскуларни пацијенти и дијабетичари, а др Милошевић наглашава да не излазе у најтоплијем делу дана и апелује да редовно користе своју терапију, а евентулна корекција терапије искључиво да буде у договору са лекаром.

"Притисак може у овом периоду и нагло да падне, код неких може и природно да скочи. Видите да у овом периоду има доста крварења и код млађих и код старијих, па тако треба повести рачуна и заиста су консултације са лекаром од великог значаја", истакла је она. 

Додаје да и здрави људи могу да осете последице топлотног таласа, посебно, како каже, млади, јер мање воде рачуна о спавању, излазе кад је највећа врућина.

"И они треба да узимају пуно течности, да воде рачуна, јер и њихов организам то тражи. Лагана исхрана, не брза и јака храна. Све што важи за остале - важи и за њих", напомиње.

Током летњих месеци, каже др Милошевић, очекивано је сваке године нешто више срчаних удара, првенствено због осетљивости хроничних пацијената на екстремне температуре. 

"Хронични пацијенти морају стално да воде рачуна и овај период њима не одговара. Снижавање температура у становима на 18, 19 степени њима смета. Они морају да мирују у том периоду, да се мање крећу јер њихов организам то тражи. Постоји једно правило - слушајте свој организам и тако се понашајте", поручује она.

Последњих дана, како каже, у Дом здравља Вождовац јављали су се пацијенти углавном због ниског притиска.

"Низак притисак углавном се јављао код пацијента који узимају редовну терапију за висок притисак, па смо ту мало кориговали терапију. Није било сумњи на инфаркт, али сваки хроничар који дође са симптомима мора се проверити. Оно што се појавило јесу респираторне инфекције", каже др Милошевић.

Указује и на важност редовности сна, посебно што се сада током ноћи мање спава због врућине, па због тога, према речима др Милошевић, треба искористити дан за одмарање.

"Проћи ће и ово, биће десетак дана, али најопаснији је период када нагло падне температура после екстремно високих", каже она.

Када је реч о расхлађивању, др Милошевић подсећа да климатизоване просторије треба да буду максимално пет степени свежије од спољне температуре.

"Ни случајно напољу 40, а унутра 18. Од три до четири, а максимално пет степени у односу на спољну температуру, јер наш организам доживи шок. Ако ви спустите температуру онда дође до спазма крвних судова, јер кад изађете напоље ту буду или неке респираторне или срчане тегобе, мислим да за тиме заиста нема потребе. Циљ је да се организам расхлади, а не да се охлади", појаснила је она.

На питање да ли и ниска температура воде на базенима и рекама током врелих дана може изазвати шок за организам, др Милошевић истиче да може.

"Ако су температура ваздуха и воде негде сличне, то је у реду. Али, ако је нижа температура воде, да ли је то на мору, у реци или на базенима онда мора да постоји нека припрема. Значи никако тако загрејан не улазити у воду, пре тога морате да се истуширате или мало да се наквасите, лагано да улазите и ту је поново важно посебно за хроничне пацијенте, зато што организам реагује како реагује и може да се деси, а дешава се, и фатални исход. Тај нагли скок загрејаног тела у хладну воду доведе до срчаног удара, односно застоја срца, јер организам то не може да изнивелише и механизми попусте. Дакле, припрема за улазак у воду је јако битна", нагласила је она.

На питање како помоћи некоме на улици, уколико му позли због високе температуре, др Милошевић каже прво га расхладити.

"Склонити га негде у хладовину или га померити, раскопчати и скинути одело, расхладити водом и ако је без свести обавезно звати хитну помоћ, а ако је свестан дати му течност да пије. Уколико је без свести заиста мора да оде у прву дежурну установу да мало прими инфузију и да се рехидрира", нагласила је она.

На питање који је савет за све који крећу на путовање др Милошевић нагласила је да се пре свега избегне вожња у најтоплијем делу дана.

"Оно што је битно је то да мора човек бити сконцентрисан, а да би био сконцентрисан мора да је био добар сан. Видимо по саобраћајним несрећама да се људи декоцентришу током врућина, јер ипак су велике температуре. Правити паузе на сат и по - два, изаћи мало и попити нешто, расхладити се и наставити пут", саветује ова докторка.

Др Јелена Кашанин из Саветовалишта за ихрану Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" рекла је за Тањуг да је у овом периоду топлотног таласа најважније пре свега унети довољну количину воде.

"И када се каже течност у овом случају мисли се искључиво на воду. Наравно да нам помажу супе, чорбице... губимо и електролите, не само да губимо воду, али оно што је важно то је да не смемо да сачекамо тај тренутак да смо жедни, јер то значи да смо већ дехидрирали и изгубили значајну количину воде", нагласила је др Кашанин.

Додаје да је поред воде потребно имати редовне и лагане оброке.

"Воће, поврће, орашасти плодови, риба, пилетина, ћуретина...али оно што треба нагласити то је начин припреме. Нема прженог, нема похованог, нема брзе и зачињене хране, газираних сокова који су пуни шећера... то нам све отежава рехидрацију, а овакав начин исхране нам заиста ствара велики осећај тежине, много је дуже варење  и самим тим нам је много теже", рекла је она.

Када је у питању воће, др Кашанин истиче да је потребно уносити га као ужину, дакле средином дана, а не увече.

"Ми у суштини имамо та главна три оброка и две воћне ужине. Не би требало да воће замени ужину, међутим знам да је лакше рећи, а ретко ко то данас уради јер су заиста велике врућине и лубеница нас увече освежи. Али, треба да водимо рачуна и томе да она има доста шећера у себи, да је боље дакле да је уносимо у неким поподневним или преподневним часовима у виду ужине, а да вечера буде на пример нека од освежавајућих салата, где ми можемо и неку воћкицу да додамо. Имамо данас толико разних рецепата и на интернтету или ево уз помоћ нас у Саветовалишту за исхрану где можемо да направимо неки оброк за увече који је лаган, а освежавајући", рекла је др Кашанин.