ONI SU PRONAŠLI ZAJEDNIČKI JEZIK BALKANA – ZOVE SE MUZIKA: Zavirite u Centar za očuvanje kulturnog nasleđa „Štogod“

Na njihovim nastupima prirodno se smenjuju srpske, rumunske, mađarske, slovačke, romske, makedonske, vlaške, bosanske i druge pesme, identično kao što se jezici, melodije i običaji vekovima prepliću na ovom balkanskom prostoru, gradeći jedinstvenu povezanost, duboko razumevanje i trajne mostove suživota.

Centar je formalno osnovan 2022. godine, ali su ljudi koji ga čine mnogo pre toga zajedno svirali, pevali i negovali nematerijalnu baštinu kroz rad u kulturno-umetničkim društvima rodnog grada i regiona. Mnogi članovi poznaju se decenijama, dok u sadašnjem ansamblu nastupaju već nekoliko godina. Zajedničko im je dugogodišnje posvećeno bavljenje folklorom, izvornom muzikom i multikulturalnim nasleđem različitih zajednica našeg regiona.

Već tokom prve godine postojanja Centra, muzički ansambl je učestvovao na brojnim humanitarnim koncertima i pratio rad folklornih društava i tradicionalnih igara, među kojima se izdvaja učešće na manifestaciji „Banatski dani teku“, održanoj u Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanina. Program je bio posvećen nematerijalnom kulturnom nasleđu Banata, a kroz muziku, pesmu, igru, stare zanate i tradicionalnu kuhinju predstavljene su kulture Srba, Rumuna, Slovaka i Mađara. „Štogod“ je tada nastupio zajedno sa KUD-om „Uroš Predić“ iz Orlovata, deleći scenu sa KUD-om „Petefi Šandor“ iz Torde, KUD-om „Vikentije Petrović Bokaluc“ iz Torka, KUD-om „Pionir“ i „Đerđef“ iz Zrenjanina, u društvu brojnih udruženja koja neguju tradiciju vojvođanskih nacionalnih zajednica.

Takvo pojavljivanje dobro je nagovestilo pravac kojim će se Centar kretati. Njegovi ciljevi ne svode se samo na koncertno izvođenje tradicionalne muzike. Delatnost „Štogoda“ obuhvata vrednovanje književnog i muzičkog folklora, etnografije, narodnih običaja i tradicije, kao i prikupljanje, očuvanje i promovisanje pokretne i nepokretne kulturne  baštine. Posebno mesto zauzima razvijanje svesti o značaju zajedničkog života nacionalnih i etničkih zajednica u regionu.

Sam naziv udruženja donosi neraskidivu vezu sa podnebljem iz kojeg dolaze. Sama reč „štogod“ za njene članove zvuči banatski i zrenjaninski – dovoljno svakodnevno i prepoznatljivo da već pri prvom susretu odredi prostor kojem pripadaju. Istovremeno, njeno značenje predstavlja zanimljiv spoj lokalnog vojvođanskog duha, jezičke autentičnosti i programske širine samog udruženja. Kako objašnjava perkusionista Aleksandar Lesa Ašler, idejni tvorac i pokretač samog udruženja: 

„Iako na prvi pogled reč ’štogod’ deluje neobavezno i kolokvijalno, kada se posmatra kroz prizmu tradicije i kulture ovih prostora, ona nosi nesmernu emotivnu i duboku slojevitost. Izvirući iz autentičnog duha vojvođanskih divana, ona je u našem narodu uvek označavala superlativ – nešto što je izvrsno, uvek urađeno domaćinski i ‘kako Bog zapoveda’. No, ona u sebi nosi i onu predivnu banatsku širinu: podseća nas da Balkan nije jednodimenzionalan, već svet sazdan ‘od svega po malo’ – od setne tamburaške pesme i raskošnog višeglasja, do veza na nošnji, arhitekture, starih zanata i priča prenetih sa kolena na koleno. Vukovskim jezikom rečeno, reč je potekla direktno sa ‘slatkih usana naroda’. Ona našem radu ne daje strog, akademski i krut prizvuk, već onaj neophodni, topli otkucaj – potvrdu da je tradicija ovde živa, bliska narodu, pristupačna i da se u multikulturalnom Zrenjaninu neguje sa ljubavlju, vibrirajući dalje ka generacijama koje dolaze.“

Za članove Centra tradicija zato nije samo repertoar koji treba naučiti i korektno izvesti na sceni. Ona je iskustvo preneto kroz porodicu, kulturno-umetnička društva, lokalne zajednice i dugogodišnja prijateljstva. Prema rečima Igora Ungura, takođe jednog od osnivača i koordinatora projekta „Mostovi Balkana“, motiv za osnivanje udruženja bio je podjednako umetnički i emotivan: 

„Osnivanje udruženja za nas predstavlja neraskidivu vezu utkanu u prijateljstvo i ljubav – prema izvornoj muzici, prema ovom podneblju na kom smo odrasli, ali i prema svakom članu naše male umetničke porodice. Naš cilj nikada nije bio samo izvođenje melodija, već buđenje i očuvanje onog iskonskog duha zajedništva koji je vekovima krasio Balkan. Kroz projekat „Mostovi Balkana“ želeli smo da podsetimo čitav svet koliko nas tradicija spaja i koliko smo, uprkos formalnim razlikama u jeziku ili nošnji, u dubini duše svi povezani istim otkucajem srca i istom emocijom.“

Upravo ta emocija i povezanost omogućile su da se oko udruženja „Štogod“ okupe ljudi različitog obrazovanja, zanimanja, senzibiliteta i muzičkih iskustava. Predsednik udruženja Branislav Baki Čarkić je muzičar, producent i dizajner zvuka koji se bavi studijskom obradom i digitalnim snimanjem. Kao jedan od osnivača i hardkor/metal/pank benda All Except One, on donosi specifičnu energiju i najzaslužniji je za besprekoran, moćan zvuk na „Štogod“ koncertima i snimcima, autor je aranžmana za narodne i folklorne igre, studijska snimanja i koordinaciju sa kulturno-umetničkim društvima. Zajedno sa Igorom Ungurom, koji svira violinu, gitaru i tamburaške instrumente, zaduženi su za kreiranje repertoara, izradu aranžmana i osmišljavanje scenskog koncepta.

Umetničko rukovodstvo orkestra povereno je flautistkinji Dini Čarkić, koja se muzikom bavi više od dve decenije. Ona suptilno oblikuje zvučnu sliku i aranžmane ansambla, dajući tradicionalnim zapisima novu dimenziju i umetničku dubinu. Sa druge strane, složenim vokalnim deonicama i razvijenom višeglasju rukovodi Reka Tišler, čija su stručnost i posvećenost u radu sa pevačima ogleda u autentičnoj harizmi i tonalnoj raskoši ansambla.

Izzetne vokalne deonice, kao i virtuozne melodijske fraze i kompleksne pasaže, sa lakoćom iznosi „šumska vila“ ansambla, Aleksandra Stajić, koja je svoje formalno obrazovanje sticala u zrenjaninskoj muzičkoj školi, te na beogradskoj i bečkoj akademiji. Među istaknutim vokalnim solistima nalaze se i Aleksandar Aga Mišović, muzička enciklopedija i filigranski biser ansambla, zatim mlada i talentovana i energična Ivana Goršćak, emotivni i baršunasti vokal Dragan Bošnjak, kao i Nadia Dragoj Ungur, izvođačica rumunskih, srpskih, makedonskih, bosanskih, duhovnih i etno-kompozicija sa impresivnim tridesetogodišnjim scenskim iskustvom.

Članovi „Štogoda“ ne žele da tradicionalne pesme samo reprodukuju. Njihova namera je da ih kroz sopstvene aranžmane, spoj različitih instrumenata i savremeni scenski izraz približe današnjoj publici. Živa muzika spaja se sa pripovedanjem, glumačkim elementima i scenografijom inspirisanom starim balkanskim mehanama i kafanama – nekadašnjim glavnim mestima susreta putnika, trgovaca i muzičara. U takvom ambijentu publika nije samo pasivni posmatrač, već aktivni učesnik u stvaranju atmosfere, koju ćilibarski ukrašavaju duvači: Viktor Avram na trubi i Davor Ungur na klarinetu. Davor, inače četvrti osnivač udruženja, realista i filozof Centra, zadužen je za tekstove autorskih numera koje „Štogod“ izvodi, a koje su inspirisane nepravilnim balkanskim ritmovima i bogatim nasleđem ovih prostora.

Takav, duboko emotivan pristup posebno je došao do izražaja u projektu „Mostovi Balkana“, scensko-muzičkom programu u kom pesme na različitim jezicima povezuju kulturni identitet, etno-zvuk i scenski dizajn. Ambijent inspirisan starim balkanskim mehanama nije izabran samo zbog slikovitosti. Kafane i gostionice, svojevrsni kulturni centri istorijskih zbivanja, nekada su bile mesta susreta zanatlija, umetnika i putnika – prostori u kojima su se razmenjivale ideje, kovali politički programi, planovi i kulturni pokreti, a melodije prenosile, menjale i postajale deo zajedničkog pamćenja.

Sam koncertni program „Mostovi Balkana“, premijerno izveden 15. januara u Banatskom Karađorđevu u okviru tradicionalne manifestacije „Karađorđevačka prela“, potom je sa velikim uspehom predstavljen publici u Sečnju i Zrenjaninu. Koncert u Kulturnom centru Zrenjanina privukao je toliko interesovanje da sala nije mogla da primi sve koji su želeli da prisustvuju. Ipak, koncertna aktivnost predstavlja samo jedan, trenutno najvidljiviji deo rada Centra.

Jednako je važna i njihova edukativna delatnost. U okviru projekta „Mostovi Balkana“ u Sečnju je organizovana radionica „Balkanski ritmovi kroz telesne perkusije i glas“, namenjena deci uzrasta od sedam do dvanaest godina. Učesnici su kroz igru, pokret, pevanje i ritam upoznavali muzičke obrasce Balkana, a rezultat zajedničkog rada ponosno su predstavili i pred publikom. Radionicu su vodile članice ansambla Reka Tišler, Dina Čarkić i Nadia Dragoj Ungur.

Ovaj program pokazuje da „Štogod“ očuvanje nasleđa ne doživljava kao zatvaranje pesama i običaja u arhive, poput prašnjavih istorijskih eksponata, već tradiciju vidi kao živu, pulsirajuću stvarnost koju treba aktivno živeti i tako je preneti novim generacijama. Savremene tehnologije, multimedijalni sadržaji, digitalno snimanje i novi scenski oblici za njih nisu protivnici tradicije, već dragocena sredstva pomoću kojih ona ostaje prisutna u životu mladih ljudi.

Planovi Centra širi su od onoga što se trenutno može videti na sceni. Članovi žele da se bave etnografskim izložbama, narodnim nošnjama, igrom, izdavaštvom, dokumentovanjem i drugim oblicima zaštite kulturnog nasleđa. Time „Štogod“ postepeno prerasta okvire muzičkog ansambla i oblikuje se kao mesto na kom se različiti tragovi prošlosti prikupljaju, tumače i sa ponosom predstavljaju savremenoj publici.

Posle kratke letnje pauze, ovaj avgust biće u potpunosti u znaku ansambla „ŠTOGOD“ i izuzetno bogat i programski posvećen svim ljubiteljima etno-zvuka. Prvi nastup u novoj sezoni zakazan je za 9. avgust, kada ansambl gostuje u popularnoj televizijskoj emisiji „Teleclub“ na RTV2, gde će široj publici predstaviti svoj rad, koncepciju „Mostovi Balkana“ i najaviti predstojeće događaje.

Kako objašnjava Igor Ungur, već 16. avgusta, u okviru tradicionalne manifestacije „Banatska bajka“, „Štogod“ priređuje celovečernji koncert u prelepom ambijentu Gradske bašte u Zrenjaninu, pružajući sugrađanima priliku da uživaju u čaroliji balkanskog višeglasja i prepletu ritmova.

Već sledećeg vikenda, kako ističe Aleksandar Ašler, koordinator festivala, sledi kulminacija ovogodišnjih aktivnosti: 22. avgusta na Motelu Šumice u Zrenjaninu održaće se 3. „ŠTOGOD“ Karusel, međunarodni festival tradicionalne muzike koji okuplja izvođače i kulturne stvaraoce iz regiona, pretvarajući Zrenjanin u epicentar narodnog stvaralaštva i međukulturnog dijaloga.

Bogat avgustovski program završava se 29. avgusta u Domu kulture u Torku, gde će se celovečernjim koncertom još jednom potvrditi lepota balkanskog suživota, a gde će naša solistkinja Nadia u krugu prijatelja i publike proslaviti 30 godina posvećenog bavljenja tradicionalnom muzikom.

U sredini kakva je Balkan, u kom različiti jezici, vere, melodije i običaji vekovima postoje jedni pored drugih, prepliću se i obogaćuju, ovakav rad ima posebno značenje. „Štogod“ ne pokušava da izbriše razlike među tradicijama. Naprotiv, pesme se izvode na izvornim jezicima i sa prepoznatljivim melodijskim i ritmičkim osobenostima. Ali njihovim okupljanjem u istom programu pokazuje se koliko su se ljudi ovog prostora, bez obzira na poreklo, oduvek međusobno slušali, pozajmljivali melodije i delili iste životne radosti i tuge – što će publika imati priliku da doživi tokom celog avgusta.

Zato je možda najvažnija poruka njihovog rada da tradicija nije dovršena priča o prošlosti. Ona traje sve dok postoji neko ko će pesmu ponovo otpevati, odsvirati je na svoj način, objasniti je detetu ili je podeliti sa ljudima koji govore drugačijim jezikom. Za članove „Štogoda“ nasleđe nije muzejski eksponat prektiven prašinom, već živa veza među ljudima – ono što smo primili od prethodnih generacija i što, obogaćeno sopstvenim iskustvom i ljubavlju, predajemo onima koji dolaze.

Miroslav Stajić