ОНИ СУ ПРОНАШЛИ ЗАЈЕДНИЧКИ ЈЕЗИК БАЛКАНА – ЗОВЕ СЕ МУЗИКА: Завирите у Центар за очување културног наслеђа „Штогод“

На њиховим наступима природно се смењују српске, румунске, мађарске, словачке, ромске, македонске, влашке, босанске и друге песме, идентично као што се језици, мелодије и обичаји вековима преплићу на овом балканском простору, градећи јединствену повезаност, дубоко разумевање и трајне мостове суживота.

Центар је формално основан 2022. године, али су људи који га чине много пре тога заједно свирали, певали и неговали нематеријалну баштину кроз рад у културно-уметничким друштвима родног града и региона. Многи чланови познају се деценијама, док у садашњем ансамблу наступају већ неколико година. Заједничко им је дугогодишње посвећено бављење фолклором, изворном музиком и мултикултуралним наслеђем различитих заједница нашег региона.

Већ током прве године постојања Центра, музички ансамбл је учествовао на бројним хуманитарним концертима и пратио рад фолклорних друштава и традиционалних игара, међу којима се издваја учешће на манифестацији „Банатски дани теку“, одржаној у Атријуму Народног музеја Зрењанина. Програм је био посвећен нематеријалном културном наслеђу Баната, а кроз музику, песму, игру, старе занате и традиционалну кухињу представљене су културе Срба, Румуна, Словака и Мађара. „Штогод“ је тада наступио заједно са КУД-ом „Урош Предић“ из Орловата, делећи сцену са КУД-ом „Петефи Шандор“ из Торде, КУД-ом „Викентије Петровић Бокалуц“ из Торка, КУД-ом „Пионир“ и „Ђерђеф“ из Зрењанина, у друштву бројних удружења која негују традицију војвођанских националних заједница.

Такво појављивање добро је наговестило правац којим ће се Центар кретати. Његови циљеви не своде се само на концертно извођење традиционалне музике. Делатност „Штогода“ обухвата вредновање књижевног и музичког фолклора, етнографије, народних обичаја и традиције, као и прикупљање, очување и промовисање покретне и непокретне културне  баштине. Посебно место заузима развијање свести о значају заједничког живота националних и етничких заједница у региону.

Сам назив удружења доноси нераскидиву везу са поднебљем из којег долазе. Сама реч „штогод“ за њене чланове звучи банатски и зрењанински – довољно свакодневно и препознатљиво да већ при првом сусрету одреди простор којем припадају. Истовремено, њено значење представља занимљив спој локалног војвођанског духа, језичке аутентичности и програмске ширине самог удружења. Како објашњава перкусиониста Александар Леса Ашлер, идејни творац и покретач самог удружења: 

„Иако на први поглед реч ’штогод’ делује необавезно и колоквијално, када се посматра кроз призму традиције и културе ових простора, она носи несмерну емотивну и дубоку слојевитост. Извирући из аутентичног духа војвођанских дивана, она је у нашем народу увек означавала суперлатив – нешто што је изврсно, увек урађено домаћински и ‘како Бог заповеда’. Но, она у себи носи и ону предивну банатску ширину: подсећа нас да Балкан није једнодимензионалан, већ свет саздан ‘од свега по мало’ – од сетне тамбурашке песме и раскошног вишегласја, до веза на ношњи, архитектуре, старих заната и прича пренетих са колена на колено. Вуковским језиком речено, реч је потекла директно са ‘слатких усана народа’. Она нашем раду не даје строг, академски и крут призвук, већ онај неопходни, топли откуцај – потврду да је традиција овде жива, блиска народу, приступачна и да се у мултикултуралном Зрењанину негује са љубављу, вибрирајући даље ка генерацијама које долазе.“

За чланове Центра традиција зато није само репертоар који треба научити и коректно извести на сцени. Она је искуство пренето кроз породицу, културно-уметничка друштва, локалне заједнице и дугогодишња пријатељства. Према речима Игора Унгура, такође једног од оснивача и координатора пројекта „Мостови Балкана“, мотив за оснивање удружења био је подједнако уметнички и емотиван: 

„Оснивање удружења за нас представља нераскидиву везу уткану у пријатељство и љубав – према изворној музици, према овом поднебљу на ком смо одрасли, али и према сваком члану наше мале уметничке породице. Наш циљ никада није био само извођење мелодија, већ буђење и очување оног исконског духа заједништва који је вековима красио Балкан. Кроз пројекат „Мостови Балкана“ желели смо да подсетимо читав свет колико нас традиција спаја и колико смо, упркос формалним разликама у језику или ношњи, у дубини душе сви повезани истим откуцајем срца и истом емоцијом.“

Управо та емоција и повезаност омогућиле су да се око удружења „Штогод“ окупе људи различитог образовања, занимања, сензибилитета и музичких искустава. Председник удружења Бранислав Баки Чаркић је музичар, продуцент и дизајнер звука који се бави студијском обрадом и дигиталним снимањем. Као један од оснивача и хардкор/метал/панк бенда All Except One, он доноси специфичну енергију и најзаслужнији је за беспрекоран, моћан звук на „Штогод“ концертима и снимцима, аутор је аранжмана за народне и фолклорне игре, студијска снимања и координацију са културно-уметничким друштвима. Заједно са Игором Унгуром, који свира виолину, гитару и тамбурашке инструменте, задужени су за креирање репертоара, израду аранжмана и осмишљавање сценског концепта.

Уметничко руководство оркестра поверено је флаутисткињи Дини Чаркић, која се музиком бави више од две деценије. Она суптилно обликује звучну слику и аранжмане ансамбла, дајући традиционалним записима нову димензију и уметничку дубину. Са друге стране, сложеним вокалним деоницама и развијеном вишегласју руководи Река Тишлер, чија су стручност и посвећеност у раду са певачима огледа у аутентичној харизми и тоналној раскоши ансамбла.

Иззетне вокалне деонице, као и виртуозне мелодијске фразе и комплексне пасаже, са лакоћом износи „шумска вила“ ансамбла, Александра Стајић, која је своје формално образовање стицала у зрењанинској музичкој школи, те на београдској и бечкој академији. Међу истакнутим вокалним солистима налазе се и Александар Ага Мишовић, музичка енциклопедија и филигрански бисер ансамбла, затим млада и талентована и енергична Ивана Горшћак, емотивни и баршунасти вокал Драган Бошњак, као и Надиа Драгој Унгур, извођачица румунских, српских, македонских, босанских, духовних и етно-композиција са импресивним тридесетогодишњим сценским искуством.

Чланови „Штогода“ не желе да традиционалне песме само репродукују. Њихова намера је да их кроз сопствене аранжмане, спој различитих инструмената и савремени сценски израз приближе данашњој публици. Жива музика спаја се са приповедањем, глумачким елементима и сценографијом инспирисаном старим балканским механама и кафанама – некадашњим главним местима сусрета путника, трговаца и музичара. У таквом амбијенту публика није само пасивни посматрач, већ активни учесник у стварању атмосфере, коју ћилибарски украшавају дувачи: Виктор Аврам на труби и Давор Унгур на кларинету. Давор, иначе четврти оснивач удружења, реалиста и филозоф Центра, задужен је за текстове ауторских нумера које „Штогод“ изводи, а које су инспирисане неправилним балканским ритмовима и богатим наслеђем ових простора.

Такaв, дубоко емотиван приступ посебно је дошао до изражаја у пројекту „Мостови Балкана“, сценско-музичком програму у ком песме на различитим језицима повезују културни идентитет, етно-звук и сценски дизајн. Амбијент инспирисан старим балканским механама није изабран само због сликовитости. Кафане и гостионице, својеврсни културни центри историјских збивања, некада су биле места сусрета занатлија, уметника и путника – простори у којима су се размењивале идеје, ковали политички програми, планови и културни покрети, а мелодије преносиле, мењале и постајале део заједничког памћења.

Сам концертни програм „Мостови Балкана“, премијерно изведен 15. јануара у Банатском Карађорђеву у оквиру традиционалне манифестације „Карађорђевачка прела“, потом је са великим успехом представљен публици у Сечњу и Зрењанину. Концерт у Културном центру Зрењанина привукао је толико интересовање да сала није могла да прими све који су желели да присуствују. Ипак, концертна активност представља само један, тренутно највидљивији део рада Центра.

Једнако је важна и њихова едукативна делатност. У оквиру пројекта „Мостови Балкана“ у Сечњу је организована радионица „Балкански ритмови кроз телесне перкусије и глас“, намењена деци узраста од седам до дванаест година. Учесници су кроз игру, покрет, певање и ритам упознавали музичке обрасце Балкана, а резултат заједничког рада поносно су представили и пред публиком. Радионицу су водиле чланице ансамбла Река Тишлер, Дина Чаркић и Надиа Драгој Унгур.

Овај програм показује да „Штогод“ очување наслеђа не доживљава као затварање песама и обичаја у архиве, попут прашњавих историјских експоната, већ традицију види као живу, пулсирајућу стварност коју треба активно живети и тако је пренети новим генерацијама. Савремене технологије, мултимедијални садржаји, дигитално снимање и нови сценски облици за њих нису противници традиције, већ драгоцена средства помоћу којих она остаје присутна у животу младих људи.

Планови Центра шири су од онога што се тренутно може видети на сцени. Чланови желе да се баве етнографским изложбама, народним ношњама, игром, издаваштвом, документовањем и другим облицима заштите културног наслеђа. Тиме „Штогод“ постепено прераста оквире музичког ансамбла и обликује се као место на ком се различити трагови прошлости прикупљају, тумаче и са поносом представљају савременој публици.

После кратке летње паузе, овај август биће у потпуности у знаку ансамбла „ШТОГОД“ и изузетно богат и програмски посвећен свим љубитељима етно-звука. Први наступ у новој сезони заказан је за 9. август, када ансамбл гостује у популарној телевизијској емисији „Teleclub“ на РТВ2, где ће широј публици представити свој рад, концепцију „Мостови Балкана“ и најавити предстојеће догађаје.

Како објашњава Игор Унгур, већ 16. августа, у оквиру традиционалне манифестације „Банатска бајка“, „Штогод“ приређује целовечерњи концерт у прелепом амбијенту Градске баште у Зрењанину, пружајући суграђанима прилику да уживају у чаролији балканског вишегласја и преплету ритмова.

Већ следећег викенда, како истиче Александар Ашлер, координатор фестивала, следи кулминација овогодишњих активности: 22. августа на Мотелу Шумице у Зрењанину одржаће се 3. „ШТОГОД“ Карусел, међународни фестивал традиционалне музике који окупља извођаче и културне ствараоце из региона, претварајући Зрењанин у епицентар народног стваралаштва и међукултурног дијалога.

Богат августoвски програм завршава се 29. августа у Дому културе у Торку, где ће се целовечерњим концертом још једном потврдити лепота балканског суживота, а где ће наша солисткиња Надиа у кругу пријатеља и публике прославити 30 година посвећеног бављења традиционалном музиком.

У средини каква је Балкан, у ком различити језици, вере, мелодије и обичаји вековима постоје једни поред других, преплићу се и обогаћују, овакав рад има посебно значење. „Штогод“ не покушава да избрише разлике међу традицијама. Напротив, песме се изводе на изворним језицима и са препознатљивим мелодијским и ритмичким особеностима. Али њиховим окупљањем у истом програму показује се колико су се људи овог простора, без обзира на порекло, одувек међусобно слушали, позајмљивали мелодије и делили исте животне радости и туге – што ће публика имати прилику да доживи током целог августа.

Зато је можда најважнија порука њиховог рада да традиција није довршена прича о прошлости. Она траје све док постоји неко ко ће песму поново отпевати, одсвирати је на свој начин, објаснити је детету или је поделити са људима који говоре другачијим језиком. За чланове „Штогода“ наслеђе није музејски експонат прективен прашином, већ жива веза међу људима – оно што смо примили од претходних генерација и што, обогаћено сопственим искуством и љубављу, предајемо онима који долазе.

Мирослав Стајић