ULAGANJE U VERU, LJUBAV I STRPLJENJE „Dnevnik” u poseti crkvi Rođenja svetog Jovana Preteče i Krstitelja u Vrdniku
Vrdnik je vazda značajno mesto na verskoj mapi Srpske pravoslavne crkve sa svoja dva hrama – manastirom Ravanica i crkvom Rođenja svetog Jovana Preteče i Krstitelja o kojoj je biti reči u narednim redovima.
Podignuta 1777. godine, danas se nalazi u Ulici Vojvođanske brigade i okuplja oko 70 redovnih vernika koji dolaze na službu protojereja Nebojše Dimkovića.
Kako nam je u nedavnom razgovoru pojasnio, otac Dimković, koji je u Vrdniku bezmalo 16 godina, pamti razne dane u ovoj parohiji, što i nije neobično, budući da istorija pamti još zanimljivije trenutke.
– Kada sam došao ovde iz Stejanovaca, nije baš bilo sjajno – priseća se otac Nebojša. – Sad smo povećali broj vernika, hvala Gospodu na tome i slava mislosti Svetom Jovanu Krstitelju što nas je prizvao. Uglavnom su to ljudi iz sela, a imamo sve više dece. Ali, treba imati na umu da, kad smo mi došli u selo, u školi je bilo oko 400 đaka, a sada ih ima svega 190.
Ovoj statistici valja dodati i tu da na godišnjem nivou u Vrdniku bude oko 50 sahrana, kao i da od 2018. do 2021. godine nije bilo nijednog crkvenog venčanja, ali da ih u poslednje vreme bude dva-tri godišnje. Takođe, od 20 krštenja, polovinu čine stariji građani.
– Ljubav, strpljenje i lep pristup ljudima su najvažniji. Moja porodica se trudi da bude dobar primer – kaže naš sagovornik. – Naše selo je izuzetno staro. Kad pokucam na vrata, u deset odsto slučajeva mi otvore mlađi.
Kako smo rekli, sazidana 1777. godine, hram Rođenja svetog Jovana Preteče i Krstitelja sledeće godine obeležava jubilej, a kako bi ga dočekao kako valja, u njega se poslednje decenije poprilično ulagalo.
– U 2024. smo, zahvaljujući podršci Pokrajisnke vlade, obnovili spoljnu fasadu i postavili mermer unutar crkve sa podnim grejanjem. Obnova je završena krajem maja ove godine, a planovi za dalje nam nisu skromni. Trenutno radimo fasadu parohijskog doma i rešavamo pitanje plina, treba unutrašnji zidovi da se slikaju ili makar okreče, treba srediti ikonostas – nabraja protojerej Dimković.
Osim ove investciije, valja pomenuti i onu iz 2019. godine kada su podsecani temelj i crkva, a tom prilikom je obnovljen i pod.
Kada je reč o samoj unutrašnjosti hrama, koji je u osnovi u obliku trolista, oplemenjen je ikonostasom, arhijereskim tronom, prazničnim ikonama i svodom koji je oslikao Georgije Bakalović 1825. godine, inače učenik Stefana Gavrilovića i Jakova Orfelina. Pokretne ikone i slike nepoznatih autora, kao i bogat književni fond koji sadrži štampane ruske knjige iz 18. veka, samo su deo blaga crkve Rođenja svetog Jovana Preteče i Krstitelja.
Kako smo napomenuli na početku teksta, Vrdnik je kao mesto boraca svojevremeno bio pod anatemom mitropolita Stefana Stratimirovića i to od 1807. do 1832. godine. Sumnjajući na meštane da su pokušali da ga upucaju tokom Ticanove bune, odlučuje da iz crkvene zajednice isključi čitav Vrdnik, da bi se dve i po decenije kasnije smilovao, postavivši novog paroha Vasilija Stojadinovića, oca pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje, koji podiže novi zvonik, rad novosadskog majstora Marijasa Freliha.
