УЛАГАЊЕ У ВЕРУ, ЉУБАВ И СТРПЉЕЊЕ „Дневник” у посети цркви Рођења светог Јована Претече и Крститеља у Врднику
Врдник је вазда значајно место на верској мапи Српске православне цркве са своја два храма – манастиром Раваница и црквом Рођења светог Јована Претече и Крститеља о којој је бити речи у наредним редовима.
Подигнута 1777. године, данас се налази у Улици Војвођанске бригаде и окупља око 70 редовних верника који долазе на службу протојереја Небојше Димковића.
Како нам је у недавном разговору појаснио, отац Димковић, који је у Врднику безмало 16 година, памти разне дане у овој парохији, што и није необично, будући да историја памти још занимљивије тренутке.
– Када сам дошао овде из Стејановаца, није баш било сјајно – присећа се отац Небојша. – Сад смо повећали број верника, хвала Господу на томе и слава мислости Светом Јовану Крститељу што нас је призвао. Углавном су то људи из села, а имамо све више деце. Али, треба имати на уму да, кад смо ми дошли у село, у школи је било око 400 ђака, а сада их има свега 190.
Овој статистици ваља додати и ту да на годишњем нивоу у Врднику буде око 50 сахрана, као и да од 2018. до 2021. године није било ниједног црквеног венчања, али да их у последње време буде два-три годишње. Такође, од 20 крштења, половину чине старији грађани.
– Љубав, стрпљење и леп приступ људима су најважнији. Моја породица се труди да буде добар пример – каже наш саговорник. – Наше село је изузетно старо. Кад покуцам на врата, у десет одсто случајева ми отворе млађи.
Како смо рекли, сазидана 1777. године, храм Рођења светог Јована Претече и Крститеља следеће године обележава јубилеј, а како би га дочекао како ваља, у њега се последње деценије поприлично улагало.
– У 2024. смо, захваљујући подршци Покрајиснке владе, обновили спољну фасаду и поставили мермер унутар цркве са подним грејањем. Обнова је завршена крајем маја ове године, а планови за даље нам нису скромни. Тренутно радимо фасаду парохијског дома и решавамо питање плина, треба унутрашњи зидови да се сликају или макар окрече, треба средити иконостас – набраја протојереј Димковић.
Осим ове инвестциије, ваља поменути и ону из 2019. године када су подсецани темељ и црква, а том приликом је обновљен и под.
Када је реч о самој унутрашњости храма, који је у основи у облику тролиста, оплемењен је иконостасом, архијереским троном, празничним иконама и сводом који је осликао Георгије Бакаловић 1825. године, иначе ученик Стефана Гавриловића и Јакова Орфелина. Покретне иконе и слике непознатих аутора, као и богат књижевни фонд који садржи штампане руске књиге из 18. века, само су део блага цркве Рођења светог Јована Претече и Крститеља.
Како смо напоменули на почетку текста, Врдник је као место бораца својевремено био под анатемом митрополита Стефана Стратимировића и то од 1807. до 1832. године. Сумњајући на мештане да су покушали да га упуцају током Тицанове буне, одлучује да из црквене заједнице искључи читав Врдник, да би се две и по деценије касније смиловао, поставивши новог пароха Василија Стојадиновића, оца песникиње Милице Стојадиновић Српкиње, који подиже нови звоник, рад новосадског мајстора Маријаса Фрелиха.
