SUBOTICA ČUVA SEĆANJE NA „OLUJU“! Traktor iz izbegličke kolone, priče preživelih i izložba podsetili na avgust koji je promenio hiljade života

Upravo je priča o tim ljudima bila u središtu programa održanog u Gradskoj kući. U Velikoj većnici organizovana je tribina „Oluja je pogrom“, dok je ispred svečanog ulaza postavljena izložba „Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija ‘Oluja’“. Program su pripremili Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga i Fondacija „Svetozar Miletić“.

Za Suboticu ovo sećanje ima i posebno lokalno značenje. Posle početka akcije 4. avgusta 1995. godine, veliki broj ljudi iz Krajine stigao je upravo u ovaj grad i okolinu. Predsednik Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga Miroslav Karan rekao je da se procenjuje da je na područje Subotice tada došlo oko 10.000 izbeglica.

Zbog toga se godišnjica u Subotici ne obeležava samo kao podsećanje na događaj iz prošlosti, već i kao priča o ljudima koji su tada, praktično preko noći, ostali bez svojih domova i bili primorani da započnu život na drugom mestu.

„Dok god postoji ijedan Srbin koji živi, radi i može da govori, postoji i obaveza da se ovo sećanje prenosi dalje“, poručio je Karan.

Istoričar Petar Đurđev govorio je o istorijskom kontekstu „Oluje“, nastojeći da događaje iz avgusta 1995. godine sagleda kroz dokumenta i istorijske izvore. Posebno je istakao potrebu da se govori o žrtvama i okolnostima koje su dovele do masovnog progona srpskog stanovništva.

Ovogodišnje obeležavanje imalo je i jednu novu dimenziju. Organizatori su pokušali da istorijske fotografije približe publici koja je rođena mnogo godina nakon „Oluje“. Fondacija „Svetozar Miletić“ pripremila je multimedijalni program u kojem su fotografije iz izbegličke kolone, uz pomoć veštačke inteligencije, dobile novu formu i prikazane na zgradi Narodnog pozorišta. Deo sadržaja emitovan je i putem bilborda u gradu.

Ljubica Bertović iz Fondacije rekla je da je ideja bila da se događaji iz 1995. godine predstave na način koji će privući pažnju i mlađih Subotičana.

Na skupu se obratio i gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, koji je govorio o razmerama stradanja i posledicama „Oluje“. Prema podacima koje je izneo, oko 250.000 Srba bilo je primorano da napusti svoje domove, dok su hiljade ljudi ubijene ili se vode kao nestale, a veliki broj kuća i imovine je uništen.

„Imamo li pravo da ovo zaboravimo? Nemamo! Možemo li ovo da ispričamo svojoj deci? Moramo!“, rekao je Bakić.

Gradonačelnik je posebno ukazao na sudbinu ljudi koji su nakon progona utočište pronašli u Srbiji i Republici Srpskoj. Za mnoge od njih Subotica je postala mesto u kojem su, nakon svega što su ostavili iza sebe, počeli novi život.

Bakić je poručio da sećanje ne treba da ostane samo na datumima i godišnjicama. Kako je naveo, ono treba da bude preneto mlađima, jer bez sećanja na stradanje prethodnih generacija nestaje i razumevanje sopstvene prošlosti.

„Svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra“, poručio je gradonačelnik.

Program u Gradskoj kući tako je spojio istorijske dokumente, fotografiju, savremene tehnologije i lično sećanje ljudi koji su posledice „Oluje“ poneli sa sobom u Srbiju. Traktor sa kninskim tablicama, fotografije iz kolone i priče o ljudima koji su stigli u Suboticu ostali su kao vizuelni i lični podsetnik na avgust 1995. godine.

Poruka organizatora bila je jasna: 31 godinu kasnije, sećanje na „Oluju“ i dalje je deo života mnogih porodica u Subotici i Srbije, a prenošenje tog sećanja na mlađe generacije vide kao način da se sudbine žrtava ne izgube u vremenu.

S.Iršević