СУБОТИЦА ЧУВА СЕЋАЊЕ НА „ОЛУЈУ“! Трактор из избегличке колоне, приче преживелих и изложба подсетили на август који је променио хиљаде живота
Црвени трактор са книнским таблицама „08–95“ постављен испред Градске куће у Суботици био је један од најуочљивијих симбола овогодишњег обележавања 31. годишњице „Олује“. Уз фотографије и мултимедијалне пројекције, подсетио је пролазнике на август 1995. године, када су колоне људи напуштале своје домове и кренуле према Србији.
Управо је прича о тим људима била у средишту програма одржаног у Градској кући. У Великој већници организована је трибина „Олуја је погром“, док је испред свечаног улаза постављена изложба „Култура памћења: Фотографије – злочиначка акција ‘Олуја’“. Програм су припремили Савез српских удружења Севернобачког округа и Фондација „Светозар Милетић“.
За Суботицу ово сећање има и посебно локално значење. После почетка акције 4. августа 1995. године, велики број људи из Крајине стигао је управо у овај град и околину. Председник Савеза српских удружења Севернобачког округа Мирослав Каран рекао је да се процењује да је на подручје Суботице тада дошло око 10.000 избеглица.
Због тога се годишњица у Суботици не обележава само као подсећање на догађај из прошлости, већ и као прича о људима који су тада, практично преко ноћи, остали без својих домова и били приморани да започну живот на другом месту.
„Док год постоји иједан Србин који живи, ради и може да говори, постоји и обавеза да се ово сећање преноси даље“, поручио је Каран.
Историчар Петар Ђурђев говорио је о историјском контексту „Олује“, настојећи да догађаје из августа 1995. године сагледа кроз документа и историјске изворе. Посебно је истакао потребу да се говори о жртвама и околностима које су довеле до масовног прогона српског становништва.
Овогодишње обележавање имало је и једну нову димензију. Организатори су покушали да историјске фотографије приближе публици која је рођена много година након „Олује“. Фондација „Светозар Милетић“ припремила је мултимедијални програм у којем су фотографије из избегличке колоне, уз помоћ вештачке интелигенције, добиле нову форму и приказане на згради Народног позоришта. Део садржаја емитован је и путем билборда у граду.
Љубица Бертовић из Фондације рекла је да је идеја била да се догађаји из 1995. године представе на начин који ће привући пажњу и млађих Суботичана.
На скупу се обратио и градоначелник Суботице Стеван Бакић, који је говорио о размерама страдања и последицама „Олује“. Према подацима које је изнео, око 250.000 Срба било је приморано да напусти своје домове, док су хиљаде људи убијене или се воде као нестале, а велики број кућа и имовине је уништен.
„Имамо ли право да ово заборавимо? Немамо! Можемо ли ово да испричамо својој деци? Морамо!“, рекао је Бакић.
Градоначелник је посебно указао на судбину људи који су након прогона уточиште пронашли у Србији и Републици Српској. За многе од њих Суботица је постала место у којем су, након свега што су оставили иза себе, почели нови живот.
Бакић је поручио да сећање не треба да остане само на датумима и годишњицама. Како је навео, оно треба да буде пренето млађима, јер без сећања на страдање претходних генерација нестаје и разумевање сопствене прошлости.
„Сваки заборав нас поништава и одузима нам право на сутра“, поручио је градоначелник.
Програм у Градској кући тако је спојио историјске документе, фотографију, савремене технологије и лично сећање људи који су последице „Олује“ понели са собом у Србију. Трактор са книнским таблицама, фотографије из колоне и приче о људима који су стигли у Суботицу остали су као визуелни и лични подсетник на август 1995. године.
Порука организатора била је јасна: 31 годину касније, сећање на „Олују“ и даље је део живота многих породица у Суботици и Србије, а преношење тог сећања на млађе генерације виде као начин да се судбине жртава не изгубе у времену.
С.Иршевић