ИВАНА ШПАНОВИЋ ЖЕЛИ ЈОШ ЈЕДНУ МЕДАЉУ! Пред Европско првенство у Бирмингему поручила: Не мањка ми адреналина, такмичарског фокуса и духа

Када се отвори биографија Иване Шпановић, иза њеног имена стоји 15 медаља са највећих сениорских такмичења, а све су освојене у скоку удаљ. Поред олимпијских игара и светских првенстава, ту су и шампионати Европе, на којима је седам пута стала на победничко постоље – освојила је пет златних и по једно сребрно и бронзано одличје.

На отвореним борилиштима победила је у Амстердаму 2016. и Минхену 2022. године, док је 2014. у Цириху била друга.

Само је Немица Хајке Дрекслер успешнија међу Европљанкама у овој дисциплини, из које је Ивана искорачила прошле сезоне. Окренула се троскоку и већ 2026. остварила национални рекорд под кровом од 14,41 м, након што је претходно постављала државне рекорде у скоку удаљ у дворани и на отвореном, на 60 м и у петобоју. У Бирмингему, у Енглеској, очекују је квалификације првог дана првенства, 10. августа од 20.55 часова, а затим и финале у четвртак од 20.40.

Током летњег дела сезоне најдаље је троскочила 26. јуна, када је остварила 14,25 м. На Првенству Србије потом је победила резултатом 14,08 м. 

– Зимски део сезоне био је сјајан. Ушла сам у такмичарски ритам, дошла до националног рекорда и шесте позиције на Првенству света у дворани – подсећа Ивана Шпановић, најбоља представница српске атлетике у 120 година дугој историји краљице спортова на нашем тлу. – Летњи део био је неплански испрекидан када је реч о такмичарском ритму, услед неколико фактора, али смо тренер Горан Обрадовић и ја остали фокусирани на темпирање форме за Првенство Европе у Бирмингему.

Говорила је Ивана и о тренутној форми. 

– У овој констелацији најважније је да сам здрава и да смо подигли форму. Међутим, непуних годину дана рада на троскоку прилично је кратак период да бисмо са сигурношћу знали који је то ниво и за шта сам спремна, као што смо навикли да знамо док је у питању био скок удаљ.

Имате одраније искуства са троскоком, али се очигледно та дисциплина чак и вама разликује од оне у којој сте се прославили, иако су у питању даљински скокови?

– И мени је све ово ново. Зато има само додатног узбуђења, јер је све једна велика непознаница. А како нема сигурности, увек је реално да се догоди било шта. Мени је важно то што ми не мањка адреналина, такмичарског фокуса и духа, као ни искуства, и ослањам се на то да ћу све то искористити у датом тренутку.

Колико сте задовољни припремама у Словенији?

– Припреме су биле добре. Некадашња троскокашица Марија Мартиновић, нашој публици познатија под тим девојачким презименом, а већ годинама Шестак, и њен супруг, успешни тренер Матија Шестак, наши су пријатељи. Од њих смо Горан и ја научили много тога. И овог пута дали су нам значајне савете у вези са извођењем одређених техничких детаља, који могу да ми олакшају борбу са, како волим да кажем, бочним ветровима. Они су саставни део сваке нове адаптације, а свака адаптација захтева време.

На Првенству света у дворани у пољском Торуњу зимус сте са 14,35 м заузели шесту позицију. Ниједна Европљанка није била успешнија. Шта вам то говори пред Бирмингем?

– Од тренутка када се такмичење завршило, то више није било важно, јер смо се окренули летњој сезони и очекивали да ће се ситуација променити.

Да ли се променила и шта је другачије?

– Јесте. Девојке су овог лета остваривале лепе даљине, што сам очекивала и од себе. Међутим, имали смо неколико непланираних отказивања такмичења, па на ово Европско првенство не одлазим са резултатима које сам мислила да ћу остварити, већ са петим резултатом међу најбољим Европљанкама.

На ранг-листама су, како рекосте, четири девојке са Старог континента резултатски успешније од вас у 2026. години. Најдаљи траг у песку оставила је Румунка Дијана Ана Марија Ион – 14,56 м. Занимљиво је да управо толико износи наш рекорд на отвореним борилиштима, који од 2009. држи Биљана Топић. Значи ли то да би вам још један рекорд донео још једну победу?

– Уколико будем извела скокове технички како треба, то је свакако резултат који ћу јурити уколико желим да се попнем на победничко постоље. То свакако желим и даћу све од себе.

Како, из перспективе некога ко је на највећа такмичења у скоку удаљ долазио по злато као да улази у сопствени трезор, сада гледате на оно што предстоји у троскоку, где ће бити много више неизвесности?

– Волим такмичења. Волим ту врсту неизвесности и примену вештина у датом тренутку, поготово онда када није баш све онако како смо рачунали да ће бити, када постоји нешто унутар нас или неки спољашњи фактор који чини све што може да нас удаљи од борбе. Свако такмичење је другачије, сваки покушај је борба, а сваки његов почетак и крај доносе неку нову лекцију којој се касније треба враћати са радозналошћу.

У квалификацијама скока удаљ обично бисте остваривали норму за финале већ у првој серији, чак и без одраза са даске, а затим бисте давали изјаве у микс-зони неознојени, нашминкани и са сређеном фризуром, док су се ривалке на скакалишту још бориле за пласман међу 12 најбољих. Да ли сада треба више размишљати и о тој фази такмичења?

– Искуство из скока удаљ је једно, а ово је сада нешто сасвим друго. Иако сам најстарија по годинама, практично сам најмлађа ако гледамо колико дуго тренирам троскок. Технику скока удаљ приближили смо савршенству, док је троскок тренутно смешан када их упоредим. То ме свакако не деморалише, јер знам како процес изгледа и како све функционише. Једино што је карактеристично за нестабилну технику јесте то што не можете са сигурношћу да знате колико је нешто реално и када је оствариво. Због тога идемо једно по једно: прво квалификације и пласман међу 12 најбољих, а затим финале као потпуно ново такмичење.

Овога пута три дана касније?

– Јесте. Мени је ово први пут у каријери да између квалификација и финала имам толики размак.

Када је неко међу најбољима у Европи, зашто би размишљао о завршетку каријере, без обзира на то што има 36 година? Вероватно је вама, као и тенисеру Новаку Ђоковићу, то забрањено питање?

– Ја и даље све ово обожавам! Радује ме, испуњава ме и пружа ми увид у то у ком смеру желим да идем после спортске каријере. Најлепше од свега је што немам здравствених проблема. Истина, због повреде Ахилове тетиве морали смо много тога да променимо у тренингу, па користимо мање тренажних средстава, али, упркос свему, не видим лепши начин од овога да трајем док трајем. И све то у новој дисциплини, међу најбољима на свету. Све је добро. Године чине своје, баш као што је и природно – каже Ивана Шпановић на крају интервјуа за сајт Српског атлетског савеза.